AKTIVNOST I OPTIMIZAM SU ČUVARI SRCA: Savet stručnjaka kako da budemo zdravi i dugovečni

I PORED ne tako male uloge genetskih faktora, životne navike su definitvno dominantni faktor rizika u razvoju kardiovaskularnih oboljenja.

Foto: Shutterstock

Pokazano je da pacijenti koji u ranijoj životnoj dobi razviju loše životne navike, tipa sedelačkog načina života, pušenja, konzumiranja alkohola, gojaznosti, imaju značajno veći rizik za razvoj oboljenja poput hipertenzije, šećerne bolest, ujedno i kardiovaskularnih oboljenja, ali i drugih bolesti poput karcinoma.

Objašnjavajući genezu nastanka ovih bolesti u intervjuu za "Novosti" dr Marija Zdravković, kardiolog internista i direktorka Kliničko-bolničkog centra Bežanijska kosa, navodi da svakog dana od bolesti srca i krvnih sudova u našoj zemlji umre 140 ljudi:

- Loše životne navike koje su direktno povezane sa ovim neslavnim podatkom su pre svega pušenje, gojaznost i fizička neaktivnost, kao i nedostatak sna, stres i zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Takođe, pacijenti koji već boluju od hroničnih bolesti poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, imaju povišene masnoće, u riziku su da obole od kardiovaskularnih bolesti, pre svega infarkta miokarda i mozga i srčane slabosti.

* Ima li istraživanja koje bi dalo odgovor šta je to što najviše doprinosi očuvanju zdrvlja srca?

- Ono što definitvno utiče na kardiovaskularni sistem u celini i njegovo očuvanje jeste pre svega fizička aktivnost. Kada smo fizički aktivni naše srce se zapravo odmara aktivno. Takođe, bitno je da se izbegavaju negativne emocije i negativne misli. Optimalno okruženje i pozitivne emocije su izuzetno bitni za duži život i bolje zdravlje. Ishrana treba da bude uravnotežena, sa što više povrća i biljnih vlakana, pa tek onda i voća, uz izbegavanje prostih šećera i masti, konzervirane hrane i drugih prerađenih namirnica. Obroci treba da budu manji, češći i pravilno raspoređeni, a takođe treba i izbegavati kasne obroke i preskakanje doručka. To znači: bez prejedanja i preterivanja u jelu i piću.

FOTO: Arhiva novosti

*  Da li srce može da bude zdravo, a krvni sudovi bolesni i obrnuto?

- U početnim stadijuma to može da se desi, dok je još u toku faza bolesti u kojoj promene na krvnim sudovima ne dovode i do značajnih promena samog srčanog mišića. Upravo je lekarska veština da se i otkriju promene na krvnim sudovima u tom trenutku, kada još nije došlo do oštećenja srčanog mišića.

* Tako je u teoriji, a šta viđate u praksi?

- To, nažalost, nije pravilo u kliničkoj praksi. Pacijenti obično dolaze sa već izmenjenom funkcijom srca u manjoj ili većoj meri koja zahteva određeni tip lečenja. Naravno, postoji i grupa pacijenata koji imaju oboljenje srca bez značajnih promena na krvnim sudovima. To može pre svega biti posledica nelečene hipertenzije koja ostavlja "tragove" na srčanom mišiću, ali nije još kao komplikaciju dala značajnu koronarnu bolest. Takođe, to mogu da budu i različite vrste kardiomiopatija, u čijoj osnovi je dominantno proces koji nije vezan za patološke promene krvnih sudova, već samog srčanog tkiva kao takvog.

* Koliko fizičke aktivnosti prija srcu? Jer, činjenica je da može da se pretera.

- Zvanične preporuke su da je 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno dovoljno za pozitivne efekte po kardiovaskularni i druge sisteme organa. Definitivno je preporuka da to bude što je češće moguće, ali u granicama koje subjektivno odgovaraju osobi. One koje već boluju od hroničnih bolesti ili poznate kardiovaskularne bolesti, kao i svi oni koji imaju više od 35 godina i do sada se nisu bavili značajnom fizičkom aktivnošću, obavezno bi pre započinjanja te aktivnosti trebalo da se konsultuju sa svojim kardiologom o tome koji je to tip fizičke aktivnosti i intenzitet koji će njima najviše pogodovati.

* U kojoj meri se bolesti srca i krvnih sudova danas uspešnije leče i šta je doprinelo tome?

- Poslednjih nekoliko decenija, usled razvoja dijagnostičkih i terapijskih modeliteta, značajno je unapređenje lečenje kardiovaskularnih bolesnika i samim tim i poboljšana njihova prognoza. Danas, praktično, ne postoji kardiovaskularno oboljenje koje se ne može lečiti ili bar držati pod kontrolom, što interventnim, što farmakološkim putem. Značajan udeo u produženju životnog veka ljudi definitvno čini savremeno lečenje i rešavanje kardiovaskularnih bolesti i verujem da će se ove metode i u budućnosti usavršavati.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 0

AKO IMATE OVAKVE PRSTE, MOGUĆE DA IMATE SRČANO OBOLjENjE: Lekar je sada pokazao brzi test kako da to proverite

10. 01. 2024. u 22:06

Dr Novosti

0 17

ČAJ OD LUKA - NARODNI LEK PROTIV PREHLADE: Jača imunitet, ublažava kašalj i reguliše nivo holesterola

17. 01. 2024. u 13:30

Dr Novosti

0 1

GOJITE SE, SUVA VAM JE KOŽA? Proverite da vam ne fali vitamin C, ovo je sedam znakova da imate manjak

16. 01. 2024. u 19:00

Dr Novosti

0 6

S LEVE STRANE BOLE PANKREAS I SLEZINA: Na osnovu simptoma saznajte koji imate problem u stomaku

18. 01. 2024. u 07:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije