PROBLEMI SA STOMAKOM DOLAZE IZ MOZGA: Bol u želucu i grčevi u crevima i zbog anksioznosti, stresa i depresije...

I. Kovačić

05. 10. 2022. u 10:50

OSEĆAJ "leptirića u stomaku" ili treme i pojava dijareje pred neki značajan događaj nisu slučajni.

ПРОБЛЕМИ СА СТОМАКОМ ДОЛАЗЕ ИЗ МОЗГА: Бол у желуцу и грчеви у цревима и због анксиозности, стреса и депресије...

Foto Shutterstock

U ljudskom gastrointestinalnom sistemu nalazi se više 100 miliona nervnih ćelija i zato se pouzdano može reći da je stomak - drugi mozak. Kod 60 odsto pacijenata problemi sa crevima i varenjem uzrokovani su problemima u glavi i zato se leče na dva fronta: i mentalnom i gastroenterološkom.

U intervjuu za "Novosti" docent dr Srđan Marković, gastrohepatolog Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara", kaže da su stomak i mozak povezani i fizičkim i biohemijskim putem preko signalnih molekula:

- Najduži nerv u našem telu, nervus vagus, povezuje mozak i gastrointestinalni trakt i prenosi signale u oba pravca. Stručan naziv za nervne ćelije u crevima je enterički nervni sistem. NJega sačinjava više nervnih ćelija nego kičmenu moždinu i periferni nervni sistem. Osim toga, u našim crevima se proizvodi više od 30 različitih neurotransmitera, signalnih molekula koji prvenstveno svoju funkciju ispunjavaju u mozgu. Oko 95 odsto serotonina, poznatijeg kao hormon sreće, proizvodi se, takođe, u crevima.

* Dakle, ako smo loše raspoloženi, to može da se odrazi na želudac, a ako se prejedemo, na koncentraciju?

- Jeste: veza između stomaka i mozga je dvosmerna. Kada postoji problem u stomaku, on će poslati signal mozgu da nešto ne valja, a sa druge strane, problemi u glavi odraziće se na stomak. Tako stomačni problemi mogu biti posledica ili uzrok anksioznosti, stresa i depresije...

Foto: Privatna arhiva

Dr Srđan Marković

* Odakle dolaze emocije, iz stomaka ili mozga?

- I ta veza je dvosmerna. S razlogom se kaže da put do muškog srca vodi preko stomaka. Inače, reč emocija potiče od latinske reči emovere - što znači pokrenuti se, odnosno predstavlja energiju koja se kreće i upravo ove energetske struje mogu ubrzati ili usporiti rad creva. To će posledično dovesti do nadimanja, opstipacije, proliva, hroničnog bola. Sa druge strane, poremećaji u crevima mogu dovesti do depresije, anksioznosti, dalje i do autizma. Znači, naša creva su takođe zadužena za emocije i osećaje u našem mozgu. Glavni krivci za tu pojavu su upravo bakterija u crevima, odnosno naša mikrobiota.

* Koje su bakterije u crevima najbitnije?

- Sve su podjednako bitne, a procenjuje se da je njihov broj oko 1.000, što premašuje broj ćelija u našem organizmu za 10 puta. Međutim, postoje i studije koje pokazuju da je taj odnos 1:1. Dakle, sa razlogom neko može da pomisli da smo mi u stvari sačinjeni od bakterija, ili da smo mi jedna velika bakterija. Upravo ove bakterije proizvode preko stotinu neurohemikalija koje utiču na rad našeg mozga, regulišući bazične fiziološke procese, a sa druge strane utiču i na učenje, memoriju i raspoloženje. Zato moramo da pazimo šta jedemo i kako hranimo naše bakterije.

* Koliko često se u praksi sreću pacijenti kod kojih se posumnja da ih uporni gastritis ili dispepsija prate zbog nervoze?

- Sindrom nervoznih creva (IBS) i funkcionalne dispepsije javljaju se u ambulanti kod šest od 10 pacijenata. Ti pacijenti su zapravo najteži, oni nose hrpu papira i nalaza sa sobom, koji su uredni, međutim imaju pravi problem i opterećenje, te smanjen i kvalitet života, stoga zahtevaju ozbiljan pristup i rad kako bi se problem rešio. U mnogim studijama i radovima koji su sprovedeni, stres na poslu povezan je sa pojavom dispepsije. Dobro je poznato da prolongirani stres može dovesti i do takozvanih stres ulkusa odnosno do čira. Kod ovih pacijenata je neophodno lečiti i mozak i crevo.

PRVO PROMENA ŽIVOTNIH NAVIKA

* Kako se leči sindrom nervoznih creva?

- Terapijski pristup je uvek individualan, može podrazumevati nefarmakološke i farmakološke mere, a zasniva se na lečenju predominantnog simptoma. Važno je da pacijentu objasnimo stanje njemu razumljivim jezikom, kao i da od pacijenta saznamo koja su njegova očekivanja od terapije i ciljevi koje želi da dostigne, kako bismo na najbolji način prilagodili terapiju. Kada govorimo o nefarmakološkim merama, mnogi naučnici smatraju da bi promena životnih navika, a pre svega higijensko-dijetetskog režima, trebalo da bude prvi pristup u lečenju sindroma nervozog creva, bez obzira na to o kom podtipu IBS-a je reč. Alternativna medicina, takođe, može imati ulogu u nefarmakološkom lečenju IBS-a, mada se rezultati dosadašnjih istraživanja još nisu usaglasili u vezi sa njenom efikasnošću.

* Mnogi podriguju na nervnoj bazi, zašto?

- Objašnjenje je vrlo jednostavno. Kada smo pod stresom, ponekad brže dišemo i gutamo višak vazduha, koji će morati na neki način da izađe iz našeg digestivnog trakta, najkraći put je upravo onuda kuda je i ušao, a to je upravo podrigivanjem.

* Čini se da kod mladih ljudi najčešće "radi" veza stomak-mozak?

- Stres i nervoza su češći kod mladih ljudi, pa i samim tim digestivni simptomi koji mogu nastati u stresnom okruženju. Potrebna je dobra procena koliki je udeo stresa u digestivnoj simptomatologiji i koje pacijente ispitivati, jer gastroenterološka dijagnostika nije omiljena među pacijentima, ali je u pojedinim slučajevima od ogromnog značaja.

BONUS VIDEO - BEOGRAD KAO VAŽNA STANICA: Nekad je “Orijent ekspres” jurio Evropom

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

ČEMU ZAPRAVO SLUŽI RUČICA U AUTU: Video zaprepastio mreže: Nisam ovo shvatila za 42 godine života