KADA JE VREME ZA NAOČARE? Savet stručnjaka - evo kada i pored dioptrije ne morate da koristite pomagala za vid

I. Kovačić

24. 01. 2022. u 15:00

KADA očni lekar u izveštaju napiše da imate dioptriju plus 0,5 ili 0,75, to ipak ne znači da su vam naočare neophodne. Sve zavisi od toga koliko i dalje uspešno možete da čitate bez njih i na taj način primorate oko da se i samo fokusira i izoštrava, bilo da gledate na daljinu ili blizinu. Ali, ako čitanje zamara i uzrokuje glavobolju, što istini za volju muči većinu, onda su naočare neizbežne.

КАДА ЈЕ ВРЕМЕ ЗА НАОЧАРЕ? Савет стручњака - ево када и поред диоптрије не морате да користите помагала за вид

Foto Privatna arhiva

Docent dr Vesna Jovanović, oftalmolog Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara" i potpredsednik Srpskog društva hirurga katarakte i refraktivnih hirurga, u intervjuu za "Novosti" kaže da su u toku razna ispitivanja u vezi sa ishranom ili sa očnim kapima za omekšavanje sočiva radi sprečavanja staračke dalekovidosti. Zasad nikakvi opipljivi rezultati nisu obelodanjeni:

- Kapi koje sužavaju zenicu su pokazale da mogu da pomognu u smanjenju zavisnosti od naočara za blizu, ali sa potencijalnom cenom smanjenja količine svetla koje ulazi u oko, kao i glavoboljama zbog grča mišića zenice.

* Zašto dolazi do staračke dalekovidosti, odnosno do potrebe nošenja naočara za blizu?

- Kada svetlosni zraci ulaze u zdravo, mlado ljudsko oko, prelamaju se kroz dve glavne zakrivljene površine: rožnjaču i sočivo. Rožnjača je tanki providni sloj kroz koji se prelama oko 70 odsto svetlosti koja ulazi u oko. Očno sočivo je odgovorno za samo 30 odsto prelamanja svetlosnih zraka, ali zato ima sposobnost menjanja oblika iz izduženog i tankog u zaobljeno i debelo. U tome mu pomaže jedan vrlo delikatan prstenasti mišić (cilijarni). Ova sposobnost se naziva akomodacija i omogućava nam da možemo brzo da prebacujemo fokus sa predmeta iz daljine na predmete u našoj blizini, kao i obrnuto. S godinama očno sočivo lagano stari i gubi elastičnost, pa samim tim i sposobnost akomodacije, pa su potrebne naočare za blizinu. Takvo stanje se zove staračka dalekovidost ili presbiopija.

* Sa koliko godina počinju prvi simptomi presbiopije?

- Bez obzira na to što se samo starenje i gubitak elastičnosti sočiva dešava postepeno praktično još od ranog detinjstva, mnogi ljudi tek posle 40. godine primećuju prve znake slabijeg vida na blizinu, i to prilično iznenada. Tada je početna dioptrija obično +0,5. Ona svakih nekoliko godina raste, a oko 65. godine dostigne vrednost od +3,0. Ono što je važno napomenuti da je taj ritam starenja i pojačanja dioptrije univerzalan i izuzetno su retke osobe kojima naočare za blizu nisu potrebne, što je najčešće vezano za postojanje astigmatizma.

* Kada je najbolje da se počne sa nošenjem naočara za čitanje?

- Zavisi od toga koje sve simptome osoba ima, kao i od toga ima li ta osoba i neku drugu dioptriju za daljinu. Česti simptomi su glavobolja posle čitanja, umor, mučnina, oscilacije u kvalitetu vida pri dužem čitanju, sporo izoštravanje pri brzim promenama fokusa sa daljine na blizinu ili obrnuto, često sušenje i potreba za trljanjem očiju. Nekada neki od ovih simptoma napora cilijarnog mišića pri akomodaciji sve tvrđeg sočiva prethode staračkoj dalekovidosti mesecima ili godinama, a da, pri tome, osoba još može normalno da čita. Zato su česti slučajevi javljanja neurologu zbog sumnje na migrenu, dok je, zapravo, preterani zamor i grč cilijarnog mišića pravi uzrok ovih problema. Osobe sa ovakvim simptomima bi trebalo da počnu da nose naočare što pre jer će kod takvih osoba odlaganje nošenja naočara prilično smanjiti kvalitet života.

* Da li i oni koji ne vide na daljinu, odnosno kratkovidi su, sa starenjm moraju da nose i naočare za čitanje?

- Ukoliko je osoba kratkovida, primetiće vrlo brzo da bolje čita na blizinu ukoliko skine naočare nego sa njima, što je, zapravo, i najpametnije što može da uradi. Samim tim ne mora da žuri sa dodatnim naočarima za blizinu. Ukoliko neko na primer ima baš -3,0 dioptriju, zauvek će moći da čita bez naočara. Doduše, isto tako će zauvek morati da ih stavlja za daljinu, jer kratkovidost neće nestati. Naravno, kod kratkovidih osoba koje nose kontaktna sočiva to nije moguće, jer ne možete stalno da ih skidate. Takva bi osoba ili nosila naočare za čitanje preko kontaktnih sočiva, ili bi mogla da primeni takozvanu monoviziju, što znači da dominantno oko bude sa punom dioptrijom za daljinu, a nedominantno slabije za jedan ili 1,5 dioptriju.

* Nekada skidanje naočara nije praktično, šta u tom slučaju?

- Takvim pacijentima se preporučuju bifokalne ili multifokalne naočare, koje integrišu sve potrebne dioptrije - za daljinu, za blizinu, kao i progresiju između jednih i drugih. Dobro rešenje može da bude i operacija zamene prirodnog sočiva ugradnjom veštačkog multifokalnog sočiva ili sočiva produženog fokusa. To donekle može da imitira funkciju prirodnog sočiva, ali se preporučuje osobama koje imaju bar početak katarakte.

LASER I SOČIVA

* Koliko uz pomoć lasera može da se "skine" dioptrija?

- Laser uspešno može da skine kratkovidost do oko minus osam, dalekovidost do oko plus šest i astigmatizam do oko šest dioptrija. Za dioptrije veće od ovih nije preporučljivo da se koristi laser, nego je najbolje da se ugradi fakno veštačko sočivo (ICL) uz zadržavanje prirodnog, ili da se zameni afaknim monofokalnim asferičnim ili multifokalnim veštačkim sočivom. Tako se mogu korigovati i izuzetno visoke vrednosti dioptrija od 20 ili više.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Smeštanje najstarijih članova porodice u dom za stare