Moskva kontroliše Tita

Pero Simić

19. 05. 2015. u 18:32

Москва контролише Тита

Završni deo pisma vladike Velimirovića Mihailoviću

Mesec dana posle prvog susreta, Mihailović i Tito su se sreli i drugi put. Bio je to njihov poslednji susret od koga se mnogo očekivalo, jer mu je prethodila višenedeljna povremena saradnja dveju ustaničkih vojski u Srbiji

Vladika Nikolaj: Šta će nam zemlja ako se istrebi narod

TITO je, pre nego što se sreo s Mihailovićem, čak mesec dana pre nego što je izašao iz okupiranog Beograda i prvi put video svoje partizane, odlučio da pokuša da stvori jedan prokomunistički Narodni komitet oslobođenja, "neku vrstu narodne vlade". Od te zamisli ubrzo ga je odvratila Moskva, koja je upravo tih dana obnovila diplomatske odnose sa izbegličkom jugoslovenskom kraljevskom vladom.

Njegove pristalice tada su ljudima u zapadnoj Srbiji govorile da su sovjetski vojnici stigli do Dunava i Save i da će "uskoro biti oslobođeni".

POSLE PRVOG sastanka Mihailovića i Tita, nastavljena je saradnja između četnika i partizana, ali su se dve strane, iz dana u dan, sve češće međusobno optuživale za izostanak sadejstva u borbama protiv Nemaca. A već sredinom oktobra situacija se dramatično pogoršala. Nacisti su počeli kolektivne odmazde protiv civilnog stanovništva Srbije.

Prvi veliki zločin izvršili su u selu Dragincu, kod Loznice. Naredili su da se svi muškarci iz ovog sela i okoline, počev od 10 godina starosti, prijave nemačkim vlastima radi dobijanja objava za slobodno kretanje. U objavi je pisalo da će oni koji budu uhvaćeni da se kreću bez objava biti streljani. Na nesreću, seljaci su poverovali pa su Nemci za šest dana streljali čak 2.950 ljudi.

Dan-dva kasnije, Nemci su u Kragujevcu streljali 2.300 nasumce pohapšenih civila. Izgovor za ovaj zločin bilo je likvidiranje 10 i ranjavanje 26 nemačkih vojnika u selu Nevade, kod Gornjeg Milanovca, koji su stradali u napadima četnika i partizana na jednu nemačku jedinicu, koja se kretala prema Kragujevcu.

U isto vreme Nemci su izveli odmazdu i u Kraljevu. Posle neuspešnog četničko-partizanskog napada na ovaj grad, streljali su 1.736 muškaraca i 19 žena. Četnici su izgubili 80 boraca, a Nemci su imali 14 poginulih i 10 ranjenih.

SRBE SVI NADMUDRILI I Milan Nedić se tih dana 1941. godine obratio "onima u šumi" : - Znate li koliko će rat trajati? Može li srpski narod to da izdrži? Za prvom odmazdom doći će druga, treća, pa redom. Srblja biće sve manje, i onda kada bude trebalo da se čuje glas srpskog naroda, onda će on biti nemoćan, njega će okolni susedi nadjačati, kao što su ga i nadmudrili.

POSLE ovih nemačkih zločina, Mihailoviću se iz manastira Ljubostinja obratio vladika žički Nikolaj Velimirović:

- Šta će nam koristiti zemlja ako se istrebi narod? A istrebljenje naroda srpskog sada se vrši na nekoliko strana.

- Bog i narod - treba se Boga bojati i Bogu moliti a narod svoj voleti i žaliti. Ali nažalost ima puno bezbožnika, koji niti se Boga boje niti narod vole i žale.

- Mnogi su od njih izvukli svoje porodice iz gradova, pa onda počeli nemilosrdno da ruše tuđu imovinu i ubijaju tuđe majke, sinove i kćeri. Avaj, pogibija srpska od bezbožnika!

- Neizmerno boli i mene i mnoge druge Srbe što se u poslednje dane počelo ovo rušenje pripisivati i Vama.

- Da li zaista i Vi učestvujete u borbama oko Kraljeva ili to neko zlonamerno, a u svoju korist, stavlja pod Vašu firmu? Tako i po drugim mestima. I ova neizvesnost pomračava misli i ledi srce svakog srpskog rodoljuba.

- Vojvoda B. G. (Bogdan Gordić, saradnik Koste Milovanovića Pećanca) pričao mi je mnogo o Vama. S divljenjem govori o Vašoj misaonosti i hrabrosti. Ali žali što ne dolazite s njim u vezu, kao i s drugim čisto nacionalnim jedinicama.

- Učinite u ovom pravcu sve što možete i to hitno. Čuvajte se svih onih ortaka koji u Boga ne veruju. Nikad u istoriji nijedan Srbin bez vere u Boga nije učinio nijedno veliko delo, od Nemanje do Karađorđa i vojvode Mišića.

- Bez Boga ni preko praga - govore Srbi oduvek.

- Partijaštvo nas je upropastilo i osramotilo. Pa zar još da partijašimo? I to danas, i to u Šumadiji? Patriotska Bosna može danas da posluži primerom partijaškoj Šumadiji. Ako. Pođimo za nekim primerom.

- Molim Vas da naredite Vašim ljudima da nipošto ne psuju svetinje, da se posvednevno Bogu mole i svoje krsne slave kako mogu drže.

- Teško je biti pravi Srbin. Samo pravi čovek može biti i pravi Srbin.

SRPSKI političar i publicista Adam Pribićević je u jednom poverljivom dokumentu najveću krivicu za preuranjeni ustanak i previsoku cenu kojom je on plaćen svaljivao na jugoslovensku izbegličku vladu:

- Položaj Srba se bitno razlikuje od položaja ma kog okupiranog naroda, jer Srbi nemaju posla samo s dva okupatora, već i s nizom susednih naroda, koji veruju da njihov interes traži slabljenje, propadanje, čak i istrebljenje Srba. To su Bugari, Mađari, Arnauti i Hrvati.

- Zato je bila dužnost jugoslovenske vlade da odmah od početka rata upozorava srpski narod na to da se ne laća oružanog otpora, kako bi se sačuvao srpski narod bar u Šumadiji i Crnoj Gori.

- Da je jugoslovenska vlada istupila energično, da je sprečila razdraženje na ustanak koje su vršili spikeri engleskog radija, upozoravajući englesku vladu na strašan položaj srpskog naroda i posledice oružanog otpora, verujemo da bi se svršilo bez onih tragičnih posledica.

- Nacionalni elementi ne bi se osvrtali na agitaciju osamljene Moskve. Pokret bi bio ograničen na same komuniste, i ugasio bi se bez velikih gubitaka.

Podsećajući da su ustanak partizana i četnika "gušile nemačke čete koje su išle na odmor", a ne njihove dodatne jedinice, Pribićević je upozoravao i na to da je nemačkim represalijama prethodilo i "gnusno sakaćenje nemačkih vojnika (sečenje ušiju, nosa, jezika, kopanje očiju) koje su vršili kriminalni šumski tipovi, među njima Cigani i robijaši".

POSTAVLjAJUĆI pitanje "kakve smo dobiti imali" od preuranjenog ustanka, on je odgovorio:

- Kažu, oprana je čast. A zašto Srbi da peru po tu cenu čast, kada je neće po tu cenu da peru Česi, Poljaci, Francuzi, Belgijanci, Holanđani, Danci, Norvežani.

- Među našim komunistima bilo je ljudi koji su imali srca i dušu da ubiju jednog nemačkog vojnika iako su znali da istim metkom ubijaju 100 naših ljudi.

- Srpski narod neće da bude istrebljen ni za što, ne samo za SSSR i Englesku već ni za Jugoslaviju. Ma koliko ko voleo Jugoslaviju, Srbi su živeli pre Jugoslavije, pa žele da žive i onda kada bi Jugoslavija morala definitivno nestati.

MESEC dana posle prvog susreta, Mihailović i Tito su se sreli i drugi put. Bio je to njihov poslednji susret, od koga se mnogo očekivalo, jer mu je prethodila višenedeljna povremena saradnja dveju ustaničkih vojski u Srbiji.

Uoči ovog susreta Mihailović je partizanskom Vrhovnom štabu predložio da što pre raščiste "mnoge nesporazume" i da u Mačvi hitno organizuju zajednički front protiv Nemaca, koji su se pripremali da ponovo osvoje slobodnu teritoriju zapadne Srbije.

Umesto s Mihailovićevim izaslanikom, Tito je rešio da o svim spornim pitanjima razgovara s Dražom lično, a sastanak je upriličen 26. oktobra 1941, u selu Brajići kod Valjeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije