I "NOVOSTI" DEO AMFILOHIJEVE BIBLIOTEKE: U ustanovi manastira Stanjevići i kolekcija fotografija Dragana Milovanovića (FOTO)

ČETRDESET sedam izuzetnih fotografija Dragana Milovanovića, urednika fotografije "Večernjih novosti", koje je ovekovečio prateći zemne ostatke mitropolita Amfilohija, od Cetinja pa do Podgorice i sve do njegovog večnog konačišta, kojeg je za života odabrao - kripte Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, dar su Kompanije "Novosti" biblioteci u manastiru Stanjevići.

Foto: D. Milovanović

Od juče zidove te kultne ustanove krase fotografije, neke retko viđene, a koje su majstorsko delo Milovanovića. Biblioteku je osveštao i izložbu otvorio mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, ne krijući oduševljenje fondom knjiga, kao i fotografijama koje su ostavile pečat na jedno vreme koje će Crna Gora pamtiti dok je bude.

Monah dr Pavle Kondić, sabrat manastira Stanjevići, odao je priznanje Kompaniji "Novosti" za ovaj poduhvat.

- Mnogo je dobrotvora koji su pratili Amfilohija a među njima, mirne duše mogu da kažem i svedočim ne samo ja nego i ove fotografije od tako vizuelnog i dragocenog svedočanstva, jeste i Kompanija "Novosti", koja upravo obeležava sedamdeset godina svoga postojanja i sa kojima je Amfilohije imao lepu i dugotrajnu saradnju - rekao je Kondić. - I mi, čuvari ovog njegovog nasleđa, odajemo priznanje svim onim stotinama, i sami Bog zna, hiljadama stranica koje su u toku 35 godina njegove arhijerejske službe ispisali saradnici "Novosti" prateći njegov rad, prenosili njegove reči, pogotovo ovde iz dopisništva u Podgorici.

Foto: D. Milovanović

On je izrazio posebnu zahvalnost glavnom i odgovornom uredniku Miloradu Vučeliću i direktorki Kompanije Oliveri Anđelković što su "Novosti" poklonile ovu izložbu kao prilog Amfilohijevoj zadužbini u manastiru Svete Trojice u Stanjevićima.

- Ovde će ostati trajno svedočanstvo svim generacijama koje će se nadahnjivati duhovno, i prepoznavati veličinu i kvalitet ličnosti i duhovnog dometa mitropolita našega Amfilohija - kazao je monah Kondić, koji je pre 26 godina zamonašen u Cetinjskom manastiru, u kojem je to bilo treće monašenje od dolaska mitropolita Amfilohija u tu svetinju.

Visoko u brdima iznad Budve, u ataru sela Pobori, južnim lovćenskim padinama, u manastiru Stanjevići, nadomak Budve, biće smeštena biblioteka u kojoj će biti sabrano oko 25.000 naslova, među kojima su i publikacije i naslovi iz bogatog stvaralaštva blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, ali i dela drugih autora koje je on godinama prikupljao.

Foto: D. Milovanović

Po njegovom zaveštanju, a uz veliku podršku igumana Jefrema i obnovitelja ove svetinje, planirano je da se u manastiru osnuje i naučnoistraživački centar koji će biti vezan za njegovu biblioteku i za ovaj sveti manastir, čime će biti zaokružena njegova potpuna obnova. Vredni neimari su najpre obnovili Crkvu Svete Trojice, pa trpezariju, biblioteku, kelije i druge prostore.

U manastiru se prvobitno nalazio dvorac Crnojevića, koji su vladali Crnom Gorom. Sva njegova burna istorija, međutim, vezana je za svetorodnu lozu Petrovića. Crkvu Svete Trojice podigao je vladika Danilo 1710. godine po povratku iz Rusije od novca koji je tamo prikupio. Dvorac uz koji je sagrađena crkva Danilo je pretvorio u konak. U periodu od 1710. do 1839. godine, pošto je bio razoren Cetinjski manastir, Stanjevići postaju sedište Mitropolije, duhovni, ali i svetovni centar Crne Gore. Posle Danila ovde su boravili vladike Sava, Vasilije, Sveti Petar Cetinjski, Njegoš...

Foto: D. Milovanović

Manje je poznato da je Njegoš u ovoj svetinji pisao "Luču mikrokozmu", religiozno-filozofski tekst neprocenjive vrednosti. U Stanjevićima je za sveštenika rukopoložen Dositej Obradović, a dolazio je ovde i sakupljač narodnih umotvorina Vuk Stefanović Karadžić.

Pećina-crkva

Iza samog manastira je pećina, prilično duboka. Neobična s kamenim zidovima, jednostavna. Pećina-crkva. Takođe, jedno od doskora skrivenih prostora čuvenog manastira u kome je pisan deo istorije Crne Gore.

Foto: D. Milovanović

Predaja i rušenja

Zli dani za manastir, koji je skriven od pogleda prolaznika koji tutnje Jadranskom magistralom od Cetinja ka moru, nastaju 1839, kada je Njegoš bio primoran da ga zajedno sa Podmainama i Podlastvom preda Austrougarskoj, koja je vladala Primorjem. U burnim ratnim vremenima on postaje vojno utvrđenje, a iz Drugog svetskog rata "izlazi" kao ruševina. I tako je bilo sve do 1996. godine, kada je usledila obnova svetinje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije