Crna Gora

HRVATI TRAŽE JEDRENJAK KRALJEVINE JUGOSLAVIJE: Već godinama ne prestaje pritisak Zagreba na Crnu Goru da im se vrati školski brod

V. KADIĆ

30. 06. 2023. u 08:42

OTKAKO je pao režim Mila Đukanovića pre tri godine, ne prestaje pritisak zvaničnog Zagreba na Crnu Goru da se reše "otvorena pitanja" između dve zemlje, među kojima je i sudbina školskog broda "Jadran", najvrednijeg plovila Mornarice Crne Gore za koji Hrvati žarko žele da se "vrati" u Hrvatsku. Jedrenjak broji devet decenija i traje još iz vremena bivše kraljevine Jugoslavije.

ХРВАТИ ТРАЖЕ ЈЕДРЕЊАК КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Већ годинама не престаје притисак Загреба на Црну Гору да им се врати школски брод

U inicijativi za "povraćaj" iz Hrvatske, piše da se radi o brodu koji je 1990. Jugoslovenska ratna mornarica "ukrala", a čija je matična luka u vreme SFRJ bio - Split.

Predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković pre nekoliko dana sastao sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem u Podgorici, gde mu je izričito rekao da zvanični Zagreb nastoji da reši pitanje sudbine školskog broda "Jadran" iz vremena bivših zajedničkih država za koji Hrvati smatraju da njima pripada.

- Očekujem da se i to pitanje skine sa dnevnog reda - kazao je Plenković.

Ova priča nije nova i traje još od vremena raspada bivše SFRJ. Kada je stupio na premijersko mesto Dritan Abazović je najavio povratak jedrenjaka u tivatsku matičnu luku Pine.

- To je dobra poruka da vlada misli o opštini Tivat - kazao je Abazović. - "Jadran" ima višedecenijsku blisku vezu sa Tivtom, a bez obrazloženja uklonjen je sa svog stalnog veza na gradskoj rivi Pine tokom mandata vojnog ministra Predraga Boškovića, kadra Mila Đukanovića. Brod je kasnije prebačen u Bar.

Dok su diplomate minulih godina vodili razgovori o "Jadranu", u Tivtu, matičnoj luci ovog broda, obeležavale su se decenije od upisa u flotnu listu Ratne mornarice Kraljevine Jugoslavije. U toj luci je 16. jula 1933. prvi put stigao taj jedrenjak iz brodogradilišta "Stulcken" u Hamburgu. "Jadran", je mogla da koristi i Srbija u protokolarne ceremonije, što je bio dogovor Borisa Tadića i Mila Đukanovića. Savet za kulturu Opštine Tivat je svojevremeno pokrenuo inicijativu da se od Ministarstva odbrane zvanično zatraži da školski brod jedrenjak "Jadran" bude vraćen na njegov stalni vez.

Poslednji remont ovog broda, dugačkog 60, a širokog 8,9 metara, obavljen je u jesen i zimu 2004. i 2005. godine u turskom "Arsenalu". Za njegovo osvežavanje potrošeno je oko milion evra i gotovo ceo trošak snosila je Srbija!

Hrvati drže lekcije

- IAKO nikada u istoriji nisu izgradili nijedan brod, bilo vojni, bilo trgovački, Crnogorci, za razliku od Hrvata, znaju da se diče pomorskom istorijom i slavnim brodovima. Makar ta istorija i brodovi "nisu" baš njihovi, piše "Slobodna Dalmacija" i podseća da je Crna Gora izlaz na more dobila tek 1878. na Berlinskom kongresu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

Reportaže

0 3

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

Reportaže

0 18

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00