МЛАДЕ НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ НАШЕ НАСЛЕЂЕ: Марко Крстић упозорава - "Миленијалци" покушавају да га превазиђу кроз глобалне трендове и униформност

ЗАВОД за проучавање културног развитка (ЗАПРОКУЛ) недавно је добио новог директора, Марка Крстића, дипломираног филолога, писца и уредника у неколико издавачких кућа.

Фото: Д. Миловановић

Ова репрезентативна установа културе, како, за "Новости", подсећа нови директор, бави се научним, развојним и примењеним истраживањима, израдом студија и анализа у области социологије културе и културне политике, прикупљајући информације и документацију о култури, уметности и медијима у земљи и иностранству.

- Утисак је, међутим, да наше активности нису довољно видљиве и заступљене, и моја идеја је да се што више укључимо у јавни културни простор, да будемо активнији, конкретнији, креативнји и садржајнији у дефинисању тема за развој српске културе. Завод мора да размишља на које ће све начине резултате истраживања превести на разумљив језик. Култура мора да се прошири и на оне који директно не учествују у њој, па и на грађане који нису ни нарочито заитересовани за културу, како би уопште могла да претпоставља и размишља о свом развоју - објашњава Крстић. - Када сам, преузимајући дужност, рекао да ћемо бити један од носилаца креирања културне политике, имао сам на уму да Завод управо ради на пројекту сагледавања стања комплетног културног система на нивоу градова и општина. То ће бити, верујем, један од кључних корака како бисмо коначно прешли пут од предлога до текста дугорочне Стратегије развоја културе Републике Србије, која по мом мишљењу има прворазредан значај.

* Више од пола века Завод се бави културом и њеним развојем. Какви су развојни потенцијали српске културе данас?

- Завод се и данас базира на научним постулатима као и пре пола века, али са осавремењеним приступима и модерним схватањима културних промена. Потенцијали су велики, и у најкраћем, колико се држава буде развијала, развијаће се и култура. Пред нама је шанса да најзад успоставимо културни систем који би био адекватан и примењив на читаво друштво, без обзира на различите погледе и идеолошке поделе. На пример, "миленијалци" не препознају културно наслеђе као нешто афирмативно и зато покушавају да га превазиђу кроз глобалне трендове и униформност. На нама је да им понудимо другачију и аутентичнију слику.

Фото: Д. Миловановић

* Прошла година била је изазовна за целокупно друштво. Колико је, по вашој оцени, култура успела да освоји виртуелни простор?

- Година короне је донела и добре и лоше стране. Добре, јер је култура показала еластичност и прилагодљивост - онлајн је доживео прави бум и у свету и код нас, и чини ми се да убудуће више нећемо правити разлике између виртуелне и реалне публике. Публика је публика, била она онлајн или не. А лоше, јер је постало јасно да су одређени сегменти културе, попут позоришта, сценских и извођачких уметности, музеја и културно-уметничких друштава претрпели велику штету баш због немогућности живе интеракције са публиком. Ипак, најгоре су прошли биоскопи и дистрибутери, премда је ту култура повезана са индустријом. Надам се да ће се наћи неко решење за њих, посебно јер су по истраживањима Завода биоскопи најпосећенији културни садржај у Србији.

* Министарство културе и Завод припремају први избор за "Престоницу културе Србије. Какво је, по вашој оцени, стање у култури на локалном нивоу?

- Уз иницијативу потпредседнице Владе и министарке културе Маје Гојковић и подршку Министарства културе, Завод реализује развојни пројекат "Престоница културе Србије", како би сваке године одређена локална средина могла да буде проглашена престоницом културе Србије, како би се промовисао и охрабрио локални културни развој. Ово је изузетно важно јер се култура и културна политика морају развијати ван "београдизације". Као, рецимо, Нови Сад, Ниш и Сомбор. Недавно је формирана Радна група која ће реализовати тај програм, и овом приликом позивам све локалне заједнице да се пријаве на конкурс који ће ускоро бити отворен. Треба деловати што конкретније јер овакве акције на најбољи и најбржи начин подстичу да култура на локалном нивоу изађе из вишегодишње запостављености.

Препоручујемо

Култура

0 5

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Милан Ружић - Језик бранимо од нас самих, хоће ли, у духу празника, и српско писмо да васкрсне?

27. 04. 2021. у 08:50

Београд

0 1

СТРАЖА ОКО КУЋЕ, КЉУЧ У КАПИЈИ, А УНУТРА РУИНА! Са чуварима у дому Лазе Лазаревића - подови уништени, пада малтер и вире каблови (ФОТО)

22. 04. 2021. у 11:30

Култура

0 2

СЈАЈ ХИЛАНДАРСКИХ РУКОПИСА: Погледајте какво благо чува Завичајни музеј у Јагодини (ФОТ0)

17. 04. 2021. у 18:30

Београд

0 0

ШТЕТА 700.000 ДИНАРА: Кућа Николе Пашића опљачкана 11. пут, умало да изгори, без одговора питање - како је сачувати?! (ФОТО)

15. 04. 2021. у 10:40

Београд

0 1

САЧУВАЋЕ ДОМ MИЛАНОВИЋА: Под окриљем Завода за заштиту споменика наћи ће се и објекат у Краља Милутина 6

29. 03. 2021. у 06:47

Друштво

0 2

ПОСЛЕДЊИ ПРИПАДНИЦИ ПОСЛЕРАТНЕ БЕБИ-БУМ ГЕНЕРАЦИЈЕ ОВЕ ГОДИНЕ УЛАЗЕ У ТРЕЋЕ ДОБА: "Генерација икс" спремна за пензију

10. 09. 2020. у 15:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације