МИХИЗОВИ СУ И СВИ НАРЕДНИ ВЕКОВИ: На стогодишњицу рођења мађионичара речи Матица српска припремила сабрана дела

НА данашњи дан, пре једног века, у сремском месту Ириг, у свештеничкој породици, рођен је Борислав Михајловић Михиз (1922-1997), један од најбриткијих умова српске културе прошлог века, мађионичар речи, циник и бриљантни полемичар, господин с пером који је непоткупљиво и аутобиографски писао о другима, пишући тако и о себи.

Фото Општина Ириг

Мада је проживео само три четвртине минулог века ,оставио је Борислав Михајловић дело о којем ће генерације промишљати и у наредним столећима те не чуди што је Матица српска, та кошница наше културе, која је у готово двовековном трајању објављивала искључиво научна издања, начинила преседан припремивши његова сабрана дела у девет томова. До краја октобра комплетна писана Михизова заоставштина биће пред читаоцима.

- Пре три године, на свечаности у обновљеној родној Михизовој кући смо Владан Вукосављевић, у то време министар културе, Игор Мировић, председник Покрајинске владе и ја закључили да ћемо се Михизу на најлепши начин одужити објављивањем његових сабраних дела - открива "Новостима" Матичин председник проф. др Драган Станић, уз напомену да је од почетка у овај подухват укључена Српска читаоница из Ирига, а затим и Универзитетска библиотека из Београда.

Михизови рукописи, Фото Н. Карлић

Својеврстан увод у реализацију подухвата начинио је почетком ове године Влада Бајчета објавивши књигу "Борислав Михајловић Михиз - критичар и писац". На овај изузетан осврт на аутора несклоног било каквој конвенционалности у свом књижевном раду, једно по једно до сада је сабрано шест Михизових дела.

Прва књига је "Поезија и антологија" приређивача Селимира Радуловића, "Критике и огледи у два тома" (приређивач Владан Бајчета, предговор др Јован Делић), "Драме и драматизације" (Љиљана Пешикан Љуштановић), "Аутобиографија о другима" (Драган Станић), "Казивања и указивања" (Драган Хамовић). Сабрана дела садржаће шест књига у девет томова јер су Михизове драме и драматизације, "Аутобиографија о другима" и "Критике и огледи" двотомни.

Присећајући се својих студентских дана, седамдесетих, професор Станић открива да је био фасциниран начином на који се Михиз бавио књижевном китиком.

- Његов дар био је чудесан, али ми се тада чинило да се неће потпуно реализовати.

Међутим, када се појавио први том "Аутобиографије о другима" рекао сам - ово је књига за сва времена, за будуће генерације које ће учити како се духовито и паметно приповеда и промишља култура у којој живимо - открива нам Станић а затим се присећа и како му је, као тадашњем секретару, ненадано припала дужност да се у Матичино име опрости од Михиза на сахрани децембра 1997. јер је тадашњег председника академика Бошка Петровића савладао грип.

Станић представља сабрана дела, Фото Н. Калинић

Велики писац који се дичио иришким пореклом и школовањем у Карловачкој гимназији, најстаријој у Српству из које је отишао у Београд на Филозофски факултет, по сопственој жељи почива поред оца Гојка и мајке Вукосаве на иришком гробљу.

Без сумње, једноставније би било навести шта све Михиз у свом животу није био него шта јесте. Памте га као управника Музеја Вука и Доситеја и Библиотеке Матице српске којом је од 1955. до 1960. године управниковао "по казни", јер је у НИН-у "претерано критиковао власт", био је уметнички директор "Авала филма", уредник "Просвете" а са Миром Траиловић осмислио и створио позориште Атеље 212.

Остало је упамћено да је у Симиној бр. 9 где је Михиз становао са Војом Ј. Ђурићем било главно седиште дисидената и сваковрсних изданака интелигенције у тим првим послератним југословенским годинама. Редовни гости, готово сустанари, били су им Дејан Медаковић, Михаило Ђурић, Павле Ивић, Петар Омчикус... Многи од њих доцније су стекли титулу академика. Не и Михиз, јер овај некрунисани боем и краљ салонског антикомунизма, титулама није придавао значај али се надао да ће се "САНУ најзад пробудити".

Можда га је најверодостојније описао Брана Црнчевић у "Књизи задушница" рекавши да не зна човека који је више уживао у успеху својих пријатеља и плео најлепше речи у њихову славу, верујући у њихову даровитост више него у своју.

На приговарање пријатеља да превише сагорева за друге, Михиз је скромно одговарао: "Сви су моји пријатељи чије сам необјављене рукописе читао већ уметнички горели, ја сам читајући туђе рукописе дувао у пламен да ватра буде већа и лепша. То је за сваку ленштину угодан посао."

У сабрана Михизова дела уврштене су и две фасцикле оригиналних драматизација које је почетком прошле године Матици српској поклонио академик Матија Бећковић. Рукописи, времешни већ четрдесетак лета, заједничка су Михизова и Матијина драматизација "Горског вијенца" (премијера приређена 16. децембра 1980. у режији Виде Огњеновић), а у другој фасцикли била је Михизова драматизација Бећковићевих поема "Рече ми један чоек" и "Међа Вука манитога". Праизведба је играна у Народном позоришту 18. маја 1978. у режији Слободанке Алексић.

Матија се присећа да када су драматизацију започели, Михиз је најпре препричао "Горски вијенац" шатровачким говором. До данас не може себи да опрости што се није сетио да Михиза макар кришом сними и сачува ту његову "бриљантну арију, модернизовани осврт увијен у целофан актуелне политичке ситуације у тадашњој СФРЈ какав је само могао да смисли он и нико више".

Са Матијом Бећковићем, Фото из Бећковићеве монографије

ЧОВЕК СА ЗЛАТНИМ МОЗГОМ

- КАДА је боловао, једном пријатељу сам рекао да је Михиз болестан све док не проговори, а кад проговори онда оздраве све његове ћелије. Тај ми је пријатељ казао да га онда не пуштамо да ћути. Имао сам срећу да будем пријатељ са Михизом, да он пише о мени и мојој поезији, а несрећу да се са њим опраштам када је умро. Назвао сам га човеком са златним мозгом који је стигао у Београд као протин Бора, а вратио се у Ириг као прва глава културе српског народа - вели академик Бећковић.

ШТА ЈЕ ОД ПОЕЗИЈЕ УЧИНИО

ШТА је заправо од Матијине поезије учинио Михиз, записао је Слободан Селенић: "Са непогрешивим слухом за најбоље у Бећковићевој поезији, овај његов одушевљени читалац изабрао је делове који као језик и проницљива мисао, као поезија, најдубље продиру у филозофију и веру и мистику овог народа од горе, из камена рођеног." На шлајфну испод ове Селенићеве критике, Михиз је касније дописао детаљ који до краја расветљава случај:

"Уредништво `Експрес Политике` захтевало је од Селенића да смањи похвале Бећковићу и Михизу. Селенић је одбио. `Експрес Политика` је, онда, одбила да штампа приказ овог дотадашњег редовног критичара. Селенић је престао да пише за `Политику експрес`."

Препоручујемо

Србија

0 0

Дигитализација културног наслеђа – савремена изложба дела Уроша Предића

12. 10. 2022. у 19:00

Друштво

0 0

ПЕЈЗАЖИ СА ГАЗИВОДА: У Новом Саду вечерас изложба слика са Косова и Метохије

01. 10. 2022. у 15:06

Друштво

0 1

ПОВРАТАК „КОСОВСКОГ АНДРИЋА“: У Матици српској вече о Георгију Божовићу, некад забрањеном писцу и новинару

30. 09. 2022. у 08:46

Култура

0 0

БИОГРАФИЈА НАШЕГ НАРОДА: У Матици српској о новом тому Српске енциклопедије

27. 09. 2022. у 12:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације