КЛАСИКА ЈЕ ДУГО ГУРАНА НА ПЕРИФЕРИЈУ: "Јутјуб" пијанистичка сензација Валентина Лисица први пут у Београду, сутра на Коларцу

ЈЕДНА од најгледанијих класичних музичара на интернету, "Јутјуб" звезда Валентина Лисица, наступиће сутра од 20 часова у Коларчевој задужбини, у склопу концертне сезоне Steinway & Sons, а пијанисткиња родом из Кијева ће се премијерно представити београдској публици свирајући дела Рахмањинова, Шопена и Чајковског.

Фото Gilbert Francois

- Сви ми можемо да певамо под тушем, али за музичара је све у повратној информацији коју добија од публике - каже, за "Новости", Лисица.

- За мене, "Јутјуб" је био начин како да постанем видљива и позната, а освојити публику је вероватно најтежа ствар за сваког музичара. Мој стварни циљ је увек био да увучем публику у концертне дворане.

Успела је, а претходно јој је пошло за руком да најпрестижније дворане и оркестри - позову њу. Немогуће је побећи од модерне, актуелне стварности друштвених мрежа, ако ви нећете да дођете к њима, доћи ће оне до вас, наводи Валентина и објашњава:

- Чак и неки посве повучени аутори који избегавају светлост рефлектора и ретко или никада не дају интервјуе, постају звезде "Јутјуба" хтели то они или не. А то је добро, јер класична музика дуго је доследно била гурана на периферију, далеко од мејнстрима, да би тек друштвене мреже показале да постоји велико интересовање за њу. Ако нису на "Јутјубу", како би милиони заинтересованих студената клавира и младих љубитеља музике открили фантастичне снимке Шопенових дела у извођењу Кристијана Цимермана? Уверена сам да, упркос бројним недостацима, друштвене мреже чине велику ствар промовишући класичну музику, повезујући њене поклонике, чак подучавајући, уздижући поједине људе радозналог ума и жељне нових доживљаја.

Фото Gilbert Francois

О "кросоверу" или "флертовању" класике са поп музиком, Лисица каже да је форма која постоји упоредо са класичном музиком - одувек.

- Моцарт, када је одлучио да напусти сигурност сталног запослења на двору салцбуршког надбискупа и постане "независни уметник", писао је музику која је, на ужас поштовалаца "чисте" класике високог стила, изгледала као "кросовер", или горе - сматра пијанисткиња.

- Чак и у његовим најдраматичнијим делима, попут "Дон Ђованија", било је места за обиље комичних фрагмената, што је раније било незамисливо. А људи су, излазећи са извођења његових опера, звиждали заразне мелодије Папагена или Церлине. Лист се бавио великим кросоверима свог времена, писао и изводио своје аранжмане, или како ми данас кажемо, "обраде" најпопуларнијих дела свог времена. Да је жив, урадио би Варијације у "Ратовима звезда" или Велику фантазију у "Игри престола", без сумње. Музика је музика, називали је класичном или поп: Росини, Верди, били су чувени поп аутори свог доба, а Паганини или Лист - чист рокенрол.

МИЛИОНСКИ ПРЕГЛЕДИ

САМО снимак са Валентининим извођењем Бетовенове "Месечеве сонате" данас броји преко 55 милиона прегледа, а пре 15 година она је објавила свој први видео на највећој интернет платформи, да би већ следећи постао најгледанија онлајн колекција Шопенових етида на "Јутјубу". Импресионирани овим успехом, Ројал Алберт Хол, по први пут у историји, отворио је своја врата за Валентинин деби у Лондону 2012. пред више од 5.000 људи. Био је то први концерт HD стримован, односно, уживо преношен милионској виртуалној публици. Валентина је својој верној публици омогућила да онлајн гласањем бира програм тог концерта, између 20 дела осам композитора.

СРПСКО-РУСКИ МАРШ

ЗА СВОЈ први наступ у Србији одабрала сам неке од омиљених ми композитора, са којима ме повезује велики број мојих фанова - Рахмањинова и Шопена. И обраду чувеног оркестарског дела "Словенски марш", који је Чајковски сам назвао "Српско-руски марш".

Фасцинантна је прича о његовом настанку: Руско музичко друштво замолило је Чајковског да напише дело за акцију прикупљања средстава у корист Црвеног крста, за помоћ рањеним ветеранима српско-отоманског рата. Чајковски, који је обично споро реаговао на захтеве да "напише нешто по наруџбини", овога пута је писао са великим ентузијазмом и одбио да наплати. Композиција, у којој је користио неколико српских народних песама, брзо је постала једно од најпопуларнијих дела за оркестре широм света. Клавирски аранжман је мање познат, али једнако виртуозан, упоредив са Листовим Мађарским рапсодијама - каже Лисица.

Препоручујемо

Култура

0 0

ИНТЕРВЈУ Британски пијаниста Џулијус Дрејк: Костићево дело не познајем још онолико колико бих желео

17. 02. 2022. у 11:43

Култура

0 0

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОДРЕДИО ЗВУК ХОЛИВУДСКИХ ФИЛМОВА: Легендарни амерички композитор и пијаниста Џон Вилијамс данас слави 90. рођендан

08. 02. 2022. у 13:24

Култура

0 0

ИНТЕРВЈУ Пијаниста Андреј Коробејников: Чудесну музику лако препозна и обичан човек

16. 01. 2022. у 13:00

Култура

0 0

МАЏАР СВИРА БЕТОВЕНА: Серија концерата у Коларчевој задужбини

17. 11. 2021. у 12:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације