ИНТЕРВЈУ Британски пијаниста Џулијус Дрејк: Костићево дело не познајем још онолико колико бих желео

ЧУДЕСНА и у пуном смислу речи медоносна сцена у среду у новосадском Дворцу Еђшег: пијаниста светског реномеа Џулијус Дрејк из Лондона занесено пребира по диркама а тик испред њега и Kawai клавира, малишани у пчелињим костимима мед произведен у Музеју пчеларства породице Живановић пресипају из тегли у велику посуду. "Медна" кореографија има упориште у делима Лазе Костића и Вилијема Шекспира. Први је српској књижевности завештао своје вечно медоносне риме, а у драмама "Лабуда са Ејвона" пчела је честа метафора.

Фото Н.Карлић и Фондација "Лаза Костић"

Све се одвија под будним оком новосадске пијанисткиње Марине Милић Радовић која је на музичким студијама у Лондону пре три деценије основала ову Фондацију на препоруку академика Дејана Медаковића. Из тог периода датира и њено познанство са Дрејком.Подухват младе Српкиње подсетио је Енглезе али и многе Србе да је Шекспира у српску културу 1864. увео управо Лаза Костић, тадашњи студент права. Те године, поводом три века од Шекспировог рођења, у Српској Атини на сцени Српског народног позоришта изведен је одломак из "Ричарда Трећег", у Лазином преводу и режији. После те премијере коју су Новосађани пропратили овацијама, српски песник послао је Библиотеци у Стратфорду "Оду Шекспиру" поводом тристоте годишњице рођења енглеског писца.

Споне Џулијуса Дрејка са српском културом, сежу до 1988.године када је овај пијаниста у успону са славним обоистом Николасом Данијелом наступао у "Студију М" Радио Новог Сада, а потом и на јубиларном 400. концерту у САНУ, у Београду, када је извео "Сонатину за обоу и клавир" Радомира Петровића.

- Управо Петровићеву "Сонатину" изводили смо и касније у неколико наврата - каже у ексклузивном разговору за наш лист маестро Дрејк који се школовао на Краљевском музичком колеџу у Лондону, током богате каријере развио је посебан афинитет према музици Роберта Шумана, а у знак сећања на своју мајку Џин Меикл активно је укључен у фондацију за подстицај студената музике.

Какву поруку ћете упутити вечерас у разговору са студентима студентима Академије уметности у Новом Саду?

- Порука је: волите музику! Живот са музиком је веома изазован начин живота. Али заиста волите музику, све се онда исплати, све је онда вредело. Немојте мислити да је то лак пут, јер он то није. Ако сте заиста посвећени и ако заиста мислите да је то једини пут за вас, онда је то диван живот. Најискреније говорећи, осећам се привилеговано што живим на овакав начин, приређујем концерте... Заиста волим концерте и срећан сам што у животу радим баш оно што волим.

Да ли вас је помало већ уморило путовање на наступе широм света?

- О, да, може да буде исцрпљујуће, aли то је део живота и навикао сам да већи део времена нисам код куће. Али ово је све мој начин живота већ 30-40 година. Моји кофери су увек спремни и спаковани, али увек нешто заборавим, не знам како. Током ковид пандемије недостајали су ми концерти, као и путовања.

За нас у Србији од великог значаја је да је Лаза Костић пре 158 година превео и поставио једно Шекспирово дело. Није ли то предивна прича о укрштању двеју култура?

Фото Н.Карлић и Фондација "Лаза Костић"

- Управо тако. Костићево дело не познајем још увек онолико колико бих желео. Често изводим композиције по Шекспировим текстовима. Добра ствар у вези са Шекспиром је та да се он преводи веома добро на друге језике. На пример, Шекспир је један од највећих песника драматичара у немачком језику, његов утицај је био најзначајнији крајем 19. века. Он је универзални геније, мислим у последњих 500 година. Веома је важно да његове текстове знају и нове генерације, да буду доступни на што више језика, не само на енглеском.

Око Лазе Костића и Шекспира исплетене су многе судбинске нити укључујући и ону да је ваша кћерка рођена 12. фебруара на дан Света три јерарха баш као и Лаза Костић?

- То је заиста веома меден детаљ из мог породичног живота.

УЖИВО И У СТРАТФОРДУ

У СВЕЧАНОЈ сали Матице српске данас у 16 сати биће уприличена свечаност, такозвани медоносни укрштај: "Лаза Костић - Вилијем Шекспир - Нови Сад - Стратфорд." Програм ће моћи да се уживо и упоредо прати на сајту Матице српске и онлајн везом у Стратфорду, Шекспировом родном месту. Све песме које буду изведене на матичиној сцени потичу из књиге "Пчелојављење" Миодрага Радовића.

ХЕНРИ ПЕТИ И СРПСКЕ РИМЕ

У ДРЕЈКОВОМ извођењу у среду је премијерно изведено осам композиција - две из Шекспировог Хенрија Петог и шест насталих на текстове Десанке Максимовић, Јована Јовановића Змаја, Милоша Црњанског, Весне Егерић, Миодрага Павловића и Добрице Ерића. У програму, осмишљеном у част три деценије Фондације "Лаза Костић", учествују професори и студенти с Академије уметности у Новом Саду, а редитељ програма је Борис Лијешевић. Овај вредан музички материјал назван "Пчелојављење у музици" биће доступан на јутјуб-каналу Фондације "Лаза Костић".

Препоручујемо

Култура

0 0

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОДРЕДИО ЗВУК ХОЛИВУДСКИХ ФИЛМОВА: Легендарни амерички композитор и пијаниста Џон Вилијамс данас слави 90. рођендан

08. 02. 2022. у 13:24

Култура

0 0

ИНТЕРВЈУ Пијаниста Андреј Коробејников: Чудесну музику лако препозна и обичан човек

16. 01. 2022. у 13:00

Култура

0 0

МАЏАР СВИРА БЕТОВЕНА: Серија концерата у Коларчевој задужбини

17. 11. 2021. у 12:14

Култура

0 1

ФМУ И ГВАРНЕРИЈУС НАГРАЂУЈУ: Концерт младог пијанисте Давуда Веснића

09. 11. 2021. у 19:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације