НЕРАСКИДИВЕ НИТИ СА ВЕЛИКАНИМА: Пијанисткиња Марина Милић, из Новог Сада, већ три деценије у Лондону и у Србији негује Фонд "Лаза Костић"

У ОВОЈ години, Фонд "Лаза Костић" у Лондону који је 1991. основала новосадска пијанисткиња Марина Милић заокружиће три деценије трајања.

Марина Милић / Фото Н. Карлић

Јубилеј ће бити обележен 17. фебруара наредне године у Лондону наступом Војина Ћетковића, те концертом јединог женског витеза Фондације, сопрана Радославе Воргић Журжован уз пратњу светски признатог пијанисте Џулијуса Дрејка.

Нарочита нота занимљивости састоји се у томе што ће свечаност бити приређена у Шекспировом институту у истој сали, на истом клавиру на којем је Марина 1991. свирала на концерту поводом оснивања Фонда који носи име великог српског песника.

Постоје и друге нераскидиве нити: Шекспира ("лабуда са Ејвона"), 1864. године у српску културу увео је Лаза Костић, тадашњи студент права. Те године Шекспир се поводом три века од свог рођења први пут "огласио" међу Србима у српској Атини са сцене Српског народног позоришта одломком из "Ричарда Трећег". У Лазином преводу и режији.

ПОСЕБНА посластица свечаности биће Марининa уметничка група малишана, "малих војвода", чији глумачки наступи у оживљавању великана српске историје изазивају одушевљење свуда - у Матици српској, ИК "Прометеј" или, пак, у Сомбору, вароши у којој је Лаза Костић, ушушкан у удобност дома своје супруге Јулијане (рођене Палачки) изнедрио Santa Maria della Salute, српску песму над песмама, инспирисану Ленком Дунђерски.

ЛАБУД, РОДА И МЕД

Фото Н. Карлић

ИЗУЗЕТНА уметница Марина Милић креирала је специјалне дискове за најмлађе у жељи да им приближи класичну музику. Развила је лепе пројекте за српску децу у дијаспори - глумци из Глоба долазили су у цркву Свети Сава у Лондону, са децом радили на чувеним сценама из "Магбета" и "Ромеа и Јулије", учествовали у квизовима знања о Костићу и Шекспиру.

У Лондон наредног фебруара "путоваће" и тегле меда из Сремских Карловаца, као и специјално вино. Симбол Шекспировог завичаја је лабуд, Ковиљ је познат по родама, а пчеле и њихов производ оба писца помињали су у литератури.

- Наш мото за тридесетогодишњицу постојања гласи: "Оружај се, брани се, не дај се". Реч је о години у којој се обележава 180 година од рођења Лазиног, али и век од смрти војводе Живојина Мишића и краља Петра Првог. Цитат је узет из новинског чланка Лазе Костића објављеног у "Српској независности" 30. септембра 1881. године - у свом новосадском дому у којем међу стилским намештајем доминира клавир на којем је свирала и њена мајка, упућује нас у предстојећи догађај госпођа Марина, дама изузетних манира и неисцрпног шарма.

Причу враћа на почетак - показује нам писмо академика Дејана Медаковића од 26. новембра 1990. у којем тадашњи генерални секретар САНУ наводи:

- Госпођо Милић, Извршни одбор председништва САНУ упознао се са подршком Одељења језика и књижевности Вашој изванредној замисли да оснујете Фонд "Др Лаза Костић" са седиштем у Лондону. Уверени смо да ће остварење те племените и родољубиве замисли бити од велике користи за нашу културу и уметност - написао је академик Медаковић.

Најаваа концерта Марине Милић у Шекспировом родном месту пре 30 година и писмо академика Медаковића из 1990.

ВЕЋ наредне године, Марина, тада двадесетседмогодишња пијанисткиња која је од своје 18. године боравила у британској престоници на музичком усавршавању, основала је јединствену фондацију са жељом да промовише Костићево дело, али и српску уметност. Прву деценију фонд су више помагали Енглези, него Срби, а потом се она проширила и на матицу. Највећи пројекат у историји овог фонда било је извођење представе "Хенри Шести" маја 2012. на Културној олимпијади у театру Глоб у Лондону.

- Личност и дело Лазе Костића су били идеални за оснивање фондације његовог имена у Лондону пре тридесет година. Пре свега, он је наш велики песник, драмски писац, преводилац, полиглота, филозоф, новинар који је писао на француском и немачком као и на српском, доктор права, позоришни критичар, спортиста, а поставио је култ Шекспира код нас и бавио се пола века његовим делом - објашњава Марина, управитељ Фондације и професор на Факултету музичких уметности у Новом Саду.

ДАНАС Фондација почива на многим волонтерима, међу којима су и Маринина деца Николај и Бранислава. Мада рођени у британској престоници, живе у Београду.

- Од самог оснивања, угледали смо се се на Костићево залагање за негу младих нараштаја, васпитавање омладине свесне вредности своје културе, била то деца рођена у Србији или у дијаспори. Најновији пројекат, подржан од Управе за културу града Новог Сада, учи децу о подвизима великих добротвора Великог рата: Флоре Сендс, једина жене официра српске војске из Велике Британије, докторке Кетрин Макфејл, која је 1934. основала Енглеско-југословенску дечју ортопедску болницу у Сремској Каменици, као и легендарних војвода и каплара Милунке Савић, али и Николе Тесле и Лазе Костића - открива нам велика уметница.

ПРОГРАМЕ деца увежбавају у њеном стану. За њих је њихова Марина "генерал" осмислила низ "реквизита" - мале војводе најпре прелистају "Прометејева" издања о Степи, Мишићу, Путнику и Бојовићу. Ако им досади боравак у затвореном простору, и желе да "глуме" у биткама Великог рата, недалеко од зграде испред Музеја револуције су стари тенкови и топ. Бомбе су кромпири, па ко извојује победу.

Све су то припреме за посету знаменитостима у Београду (од родне куће војводе Степе у Кумодражу, куће Милунке Савић, камењу са Кајмакчалана прекопута Скупштине, споменику Арчибалду Рајсу на Топчидеру), или у Сремској Каменици (улица и болница др Кетрин Макфејл), Новом Саду (нови споменик краљу Петру Првом) и, наравно, места везана за самог Лазу Костића.

Деца у улози малих војвода и Милунке Савић

Даша Лелић (7) одушевљена је Милунком Савић и зато што је била боља у бацању камења од свих дечака у свом крају. Лазар Ристић (8) одушевљен је јер баш он у униформи изговара текст: "Ја сам војвода Радомир Путник. Мени не треба мапа. Ја знам целу топографију Србије".

- Тако и мени не треба мапа Новог Сада - закључује Лазар, док је Томиславу Миљковићу (11) војвода Степа најдражи лик "јер личи на мог деду Станимира из Ужица и кад обучем униформу, као да постанем мој деда".

Порука вишедеценијског рада Марине Милић и јесте у томе да би требало да личимо на наше велике претке. Да будемо њихови добри потомци како бисмо и сами некоме били преци, вредни сећања.

ПОРТРЕТ У "СТЕНВЕЈ ХОЛУ"

ТОКОМ 19 година проведених у Лондону, Марина Милић постала је уметница Би-Би-Сијевог Радија 3. Њен портрет у Сали славних "Стенвеј хола" изложен је уз највеће пијанисте у знак захвалности за серију концерата поводом британско-српског пријатељства, организованих на њену иницијативу. "Снажна личност која моћно изводи најграндиознија дела клавирске литературе" - гласила је критика Марининог диска "Романтични барок", издатог у Великој Британији 2002.

Препоручујемо

Регион

7 4

ПЕЧАЛБАРСКА ЈЕ МУКА ПРЕГОЛЕМА Исповест Срба који живе у иностранству: Оца нема ко да смести у болницу, а мајци...

20. 09. 2020. у 12:32

Култура

3 10

МОЦАРТ УЗ САЛСУ, А БЕТОВЕН УЗ БЛУЗ: Пијанисткиња Јулијана Шарац о недавно објављеном албуму Enliven

31. 08. 2020. у 11:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације