VEČITA GRADILIŠTA (2): Novi Beograd kao luka promašaja

Jelena DINČIĆ

21. 10. 2020. u 12:47

ВЕЧИТА ГРАДИЛИШТА (2):  Нови Београд као лука промашаја

Foto M. Anđela

PO ogromnom broju napuštenih kvadrata koji nikada nisu useljeni, a neki nikada završeni, svakako se izdvajaju gradilišta na teritoriji opštine Novi Beograd. Nijedan poslovni prostor koji duže od deceniju zvrji prazan nema manje od 10.000 kvadrata.

Stečajni postupci ili bankroti su uglavnom razlozi zašto velelepni planovi sa ucrtanim parking-mestima nisu dobili svoju zamisao i zašto milioni kvadrata danas zvrje prazni.

Iako je pre nekoliko godina Ministarstvo za građevinarstvo i infrastrukturu naložilo lokalnim samoupravama da obrazuju komisije koje će popisati nelegalne objekte i nikada useljene kvadrate, ovaj popis je negde zapeo. Nadležnost opština 2019. godine preneta je na Gradsku građevinsku inspekciju, koja nije odgovorila na ovo pitanje.

Jedno od najpoznatijih večitih gradilišta je nedovršeni objekat nekadašnjeg građevinskog preduzeća "Rad", u Bloku 20, kod hotela "Hajat". Temelji su postavljeni u srećna vremena, 1989. godine, i tada je polovina od 60.000 kvadrata unapred prodata.

Firma "Rad" je 2001. otišla u stečaj i od tada je zgrada napuštena i služi samo kao reklamni pano.

NADLEŽNI OSTALI NEMI

ZAKON o planiranju i izgradnji, koji je donet ove godine, propisuje da građevinska dozvola prestaje da važi najkasnije posle pet godina. Sve dok se ne dobije nova na istoj lokaciji, plaća se porez na imovinu, kao da je objekat u potpunosti izgrađen.

- To znači da investitor u tom roku mora da završi objekat, jer mu u suprotnom sleduje naplata poreza kao da je zgrada završena - objašnjavaju nadležni u resornom ministarstvu.

- U slučaju da nadležni organ utvrdi da je građevinska dozvola prestala da važi, građevinski inspektor može da odobri dodatni rok od 30 do 90 dana za završetak posla, a Zakonom predviđene kazne za nedovršena gradilišta su od 1,5 do tri miliona.

Da li je neko nekad platio kaznu za nedovršenu gradnju, nismo uspeli da saznamo, jer Gradska građevinska inspekcija nije odgovorila ni na ovo pitanje.

Odmah na susednom placu 1998. godine počela je da se zida i zgrada "Elektrodistribucije" Beograd. Međutim, iako je pripremljena projektna dokumentacija i dobijene su odgovarajuće dozvole za objekte površine 42.000 kvadratnih metara, od gradnje se odustalo.

KOMPLEKS Objekat kod "Arene" je kupljen, Foto M. Anđela

Svakako je jedno od najpoznatijih napuštenih gradilišta na Novom Beogradu u Bloku 44, gde je pre 15 godina počela gradnja akvaparka. Umesto obećanih 11 bazena, nekoliko desetina tobogana i najvećeg zatvorenog bazena u Evropi, na mestu akvaparka "iz snova" danas su samo obrisi građevinskog rugla. Na travu, smetlište, sablasni kostur nikada završenog objekta i stecište beskućnika gledaju stanari u Nehruovoj ulici.

Iako su za ovu lokaciju nekoliko puta menjani investitori, nijedan, počevši od prvog tima na čelu sa proslavljenim košarkašem Žarkom Paspaljem pa do novosadskog "Genela", koji se i dalje vodi kao graditelj, nije uspeo da završi najavljivani kompleks. Zbog toga su gradski čelnici prošle godine doneli odluku da pomenuto zemljište otuđe od investitora, ali da namena ostane ista.

- Grad će u skladu sa zakonom oduzeti zemljište u blizini Bloka 45, koji je zakupila firma koja je otišla u stečaj, a novac koji je tada platila biće joj vraćen - najavio je tada Goran Vesić, zamenik gradonačelnika. - Iako je postojala inicijativa da se ovaj prostor pretvori u stambeni, to je zaustavljeno, jer Beogradu treba akvapark, tako da ćemo tu lokaciju oduzeti, raspisati tender za akvapark i konačno ćemo taj problem rešiti.

OGRADA Zgrada EDB u Bloku 20, Foto M. Anđela

Međutim, iz gradske uprave "Novosti" nisu dobile odgovor dokle se stiglo sa pravnom procedurom povratka zemljišta Gradu kao i mogući datum raspisivanja tenderske dokumentacije. Ni novi zakon sa početka ove godine, koji propisuje da nakon isteka građevinske dozvole investitori moraju da plaćaju porez, nije uspeo da reši ovaj problem.

Na spisku "večitih" na teritoriji novog Beograda je i "Geneks kula", ili kako je mnogi znaju Zapadna kapija Beograda, sagrađena pre skoro četiri decenije kao jedna od prvih pametnih zgrada u prestonici. Međutim, kako je propadao gigant "Geneks", tako je i kula postajala sve ruiniranija, pa su u njoj danas gotovo da nema zakupaca, a u ispravnom stanju su samo liftovi.

Čuveni restoran na samom vrhu koji spaja dve kule nikad se nije zavrteo, iako je to bila prvobitna zamisao arhitekte Mihajla Mitrovića. Zgrada se već godinama prodaje kao deo stečajne mase "Geneksa".

Sutra: Savski venac

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Korisnik_cirilice

21.10.2020. 17:05

Баш би лепо било да нам је на Савском кеју, надомак обале једна лепа библиотека и читаоница. Баш ту где је ово ругло са прве слике.