NOVA CRNA TAČKA PORED HIPODROMA: Rizik od nezgoda na problematičnim saobraćajnicama može da se smanji

A. Z. Klisurić

23. 08. 2022. u 10:30

SAOBRAĆAJNE nesreće kao i smrtni ishodi u njima, nažalost, ne jenjavaju na prestoničkim ulicama, kao i putevima širom zemlje.

НОВА ЦРНА ТАЧКА ПОРЕД ХИПОДРОМА: Ризик од незгода на проблематичним саобраћајницама може да се смањи

Foto Z. Jovanović

Prema izveštajima Gradskog sekretarijata za saobraćaj tokom prošle godine na ulicama glavnog grada poginulo je 76 Beograđana, a broj nesreća takođe nije zanemarljiv. Uzroci su različiti, ali je izvesno da se na pojedinim mestima nesreće ponavljaju. Da li bi uspostavljanje novih "crnih tačaka", uz postojećih pedesetak, pomoglo u smanjenju nesreća?

Dr Krsto Lipovac, profesor Saobraćajnog fakulteta, za "Novosti" ističe da bi nadvožnjak koji povezuje Banovo brdo, preko Hipodroma, sa Mostom na Adi mogao da se obeleži kao nova crna tačka u gradu.

- Struka razlikuje tri pojma, kojima se klasifikuju opasne deonice na putevima: opasna mesta su ona na kojima postoji rizik nastanka nezgode. Tačke nagomilavanja saobraćajnih nezgoda su one na kojima je u periodu od tri ili više godina zabeležen veći broj nezgoda nego na nekim drugim. Ovako se karakterišu i mesta prepoznata kao "crne tačke" - podseća profesor.

Prema njegovim rečima, poslednje istraživanje crnih tačaka sprovedeno je pre više od decenije.

- Kako bi se neki deo puta klasifikovao na ovaj način, neophodno je sprovesti sveobuhvatna istraživanja mesta nagomilavanja nezgoda - kaže Lipovac. - Onda se detaljano analiziraju svi slučajevi, i proverava se da li je bilo lokalnih faktora rizika, recimo nedostatka puta.

Profesor Lipovac podseća na raskrsnicu kod Ušća, između Bulevara vojvode Mišića i Ruske ulice, u Bulevaru oslobođenja i kod Zvezdinog stadiona bile su crne tačke, ali Grad je primenio nekoliko jeftinih mera koje su na ovim delovima smanjile broj nezgoda.

OPASNO Na ovom delu petlje česte su nesreće, Foto V. Danilov

Zakonom o putevima propisano je da lokalna samouprava i Grad redovno identifikuju ove rizične deonice na putevima i da preuzimaju odgovarajuće mere kako bi uklonili rizik.

Prema rečima Krste Lipovca, postoje procesi za upravljanje crnim tačkama uz pomoć kojih bi se smanjio rizik.

- Saobraćajni fakultet, a posebno Katedra za bezbednost saobraćaja imaju znanja i iskustva u upravljanju ovim deonicama. Nažalost, u našoj zemlji još nema redovnog praćenja, pa je nemoguće i upravljati ovim mestima. Jedan od koraka je da se vozačima skrene pažnja na opasnost. U većini slučajeva, na dobro označenim crnim tačkama ne dešavaju se nezgode. Vozači ovde smanje brzinu, obrate više pažnje i spremni su da reaguju u kritičnim situacijama. Onda je neophodno uvideti manjkavosti puta, a posle svake nove mere praviti analizu - zaključuje prof. dr Krsto Lipovac.

KARAKTERISTIKE

RASKRSNICE koje imaju lošu geometriju i nisu dobro regulisane, otežani uslovi za odvijanje saobraćaja, ograničena preglednost, sve ovo karakteriše crne tačke. To su često raskrsnice sa glavnim ulicama kojima se kreće veliki broj vozila. Vozači su na ovim deonicama preopterećeni informacijama, pa dolazi do čestih nezgoda.

ISTRAŽIVANA TEMA NAUČNIH RADOVA

MAGISTARSKI i master radovi, kao i doktorske disertacije imali su kao temu "upravljanje crnim tačkama", jer je ova tema izuzetno složena, pa je zato i istraživana.

- To je najefikasnija mera smanjivanja rizika na putevima i ulicama. Ovaj savremeni alat unapređenja bezbednosti saobraćaja predviđen je kao obavezan u direktivi Evropske unije, propisima razvijenih zemalja, pa i u našem Zakonu u putevima - rekao je profesor Krsto Lipovac.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

DA SE SMRZNEŠ: Neverovatna scena na Adi Ciganliji - muškarac usred decembra otišao na KUPANJE (FOTO)