Bez stalnih prihoda od turizma, mnoge zemlje suočiće se sa ozbiljnom ekonomskom štetom, a među njima iz regiona to su Hrvatska, Crna Gora i Grčka.


U hrvatskom turizmu radi 24 odsto radne snage, u Crnoj Gori u turizmu je zaposleno skoro 33 odsto radnika, dok je u Albaniji i Grčkoj u tom sektoru zaposleno 22 odsto radnika.


Širom sveta u turizmu postoji 330 miliona radnih mesta, koji globalnom BDP-u svake godine pridonose sa 10 odsto, piše portal visualcapitalist.com, a prenosi Index.hr.


U 44 zemlje širom sveta ukupna zaposlenost zavisi od putovanja i turističkog sektora više od 15 odsto.


Hrvatska je turistička destinacija koja se nada ponovnom otvaranju uoči vrhunca sezone, a 2019. godine od turizma je imala 13 milijardi dolara prihoda. S populacijom od nešto više od četiri miliona, u turističkom sektoru radi 24 odsto radne snage.


U Crnoj Gori od 680.000 stanovnika, u turizmu je zaposleno skoro 33 odsto radnika.


Najveću ekonomsku štetu trpe neke ostrvske zemlje gde veliki broj građana radi u turizmu.


Turistički orijentisane zemlje ostaju najteže pogođene globalnom zabranom putovanja, ali i najveće ekonomije sveta osećaju posledice.


U Španiji je turizam treći najveći sektor nacionalne privrede. Ostanu li mere karantina na snazi do septembra, procenjuje se da će gubitak biti 68 milijardi dolara.


S druge strane, samo 2,8 odsto BDP-a Južne Koreje zavisi od turizma.


Na vrhu liste zemalja koje najviše zarađuju od turističke industrije u apsolutnim iznosima u dolarima su Sjedinjene Američke Države, u kojima je turizam u ukupnom BDP-u 2019. godine učestvovao sa 8,6 odsto.


SAD je danas najveći globalni epicentar slučajeva kovida 19, pa ostaje da se vidi šta će se događati ako se zemlja pre leta ipak ponovo otvori za turiste.


Istovremeno, doprinos turističkog sektora kineskoj ekonomiji udvostručio se u poslednjih 10 godina i približio iznosu od 1,6 triliona dolara. Kako bi pomogle jačanju privrednih aktivnosti, Kina i Južna Koreja olakšale su ograničenja uspostavljanjem putnog koridora.


Kako se mnoge zemlje polako otvaraju, pojavljuje se sve više "putničkih balona". Na primer, Estonija, Letonija i Litvanija ublažile su ograničenja putovanja i stvorile putnu zonu.


Australija i Novi Zeland takođe pripremaju sličan dogovor. Takvi "putnički baloni" omogućavaju građanima svake zemlje da putuju unutar određenih zona.


Kovid 19 imaće dugotrajan uticaj na zaposlenost i globalnu privrednu aktivnost s nesagledivim posledicama, zaključuje se u tekstu.