Hrvatska se nada da će Evropljani ipak doći na letovanje iz solidarnosti, ali koliko je to realno?

Kada i kako će granice ponovo biti otvorene za putnički saobraćaj, trenutno niko ne može sa sigurnošću da kaže, smatra parlamentarni državni sekretar Tomas Barajs, koji je u nemačkom Ministarstvu privrede zadužen za turizam.

Pročitajte još: Država dodeljuje novih 400.000 "bonova" za odmor u Srbiji: Vaučeri i građanima sa većim platama, ugostitelji očekuju poskupljenje

"Malo je verovatno da će nemački turisti na leto putovati u Španiju ili Grčku. Izglednije je da će Nemci ove godine ostati u svojoj zemlji ili u svom regionu I tu ima lepih destinacija", rekao je Barajs.

Turistička industrija ove godine računa sa smanjenjem rezervacija za paket aranžmane i do 70 odsto, a najteže bi mogle da budu pogođene kompanije koje organizuju krstarenja, kojima bi obim posla mogao da oslabi i do 90 odsto, procena je Evropske komisije u Briselu.

U Evropskoj uniji 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ostvaruje turistička industrija, dok u pojedinim zemljama, poput Grkčke ili Malte, udeo te industrsije u BDP-u iznosi 20 do 25 procenata.

Prema podacima Evropske komisije, Španija od turizma godišnje zaradi oko 145 milijardi evra, nemački hoteli i turističke agencije oko 240 milijardi evra, a na "izvornom tržištu" Nemačke, odakle dolazi veliki broj turista, šteta je čak i veća nego na klasičnim "ciljnim tržištima", poput Španije ili Italije.

Gari Kapeli, ministar turizma Hrvatske, zemlje koja trenutno predsedava EU, izrazio je očekivanje da će severni Evropljani tokom letnje sezone i pored pandemije putovati na jug, što bi bila neka vrsta evropske solidarnosti.

"Potreban nam je zajednički plan za obnovu turizma", kazao je Kapeli i dodao i da je potreban zajednički zdravstveni koncept i da bi tada svim putnicima i organizatorima mogla da se izda neka vrsta "korona-zdravstvenog pasoša".

Ministarka turizma Malte, Julija Faruđa Porteli, traži zajedničke EU-standarde kada je reč o zdravstvenoj zaštiti u hotelima, restoranima, avionima i na plažama.

Ostale vlade su pritom uzdržanije i idu svojim putem - Austrija recimo svoje hotele ponovo otvara 29. maja, ali oni bi trebalo da primaju samo goste iz susednih zemalja i po mogućstvu, iz regiona u kojima je stopa infekcija mala.

Hotelijeri i vlasnici plaža u Italiji razvijaju neobične koncepte kako bi budućim gostima obezbedili neophodnu distancu. Na plažama bi tako trebalo da se postave pregradne ploče od pleksiglasa, hoteli bi trebalo samo na pola da budu popunjeni, u hotelskim restorinama da se služi samo jedno jelo, a razmak između stolova da bude dva metra.

Grčka razmišlja i o nekoj vrsti turističkog koridora iz zapadne Evrope, kako bi putnici koji imaju potvrdu da su zdravi ulazili u specijalne avione i dolazili u proverena turistička odmarališta u kojima nema korone.

U Belgiji se razmišlja o ulaznicama za plaže, a neki drugi ministri turizma predlažu odmore u unutrašnjosti zemlje, kako bi se hoteli i plaže rasteretili.

Međutim, još uvek se ne zna kada će nadležni ministri unutrašnjih poslova EU predstaviti usaglašen plan o otvaranju granica za turiste.

Svetska turistička organizacija - agencija Ujedinjenih nacija, procenjuje da 96 odsto svih turističkih destinacija u svetu, za vreme korona-pandemije, neće biti dostupna, a Generalni sekretar te organizacije, Zurab Polikašivli, koji je prisustvao sastanku ministara EU, poziva da se što pre ukinu ograničenja.

"Ova kriza nam je pokazala snagu prekogranične solidarnosti. Ali samo lepe reči neće spasiti milione radnih mesta ljudima koji su radili u turističkom sektoru", rekao je Polikašivli i istako da je potrebna veća pomoć za obnovu.

"Zahtevamo da se pomogne turizmu, kako bi on mogao da bude lider u obnovi privrede", rekao je on.