Supruge pretile razvodom, deca plakala, kumovi okretali leđa. Krštenja, venčanja, rođendani mogu da trpe, ali lopta - ne: NJima je nedeljom u 10.00 fudbal obavezan

Ljutile su se supruge, čak u nekoliko slučajeva pretile razvodom, plakala deca, kumovi okretali leđa, ali fudbal i druženje uvek su bili na prvom mestu i preči od svega.

I tako već više od trideset godina okuplja se njih tridesetak odabranih, a među njima su bivši fudbaleri, košarkaši, rukometaši, rvači, teniseri i, naravno, entuzijasti, zaljubljenici i fanovi najvažnije sporedne stvari na svetu.

MOMIR Rnić (65), zlatni olimpijac i kapiten rukometne reprezentacije Jugoslavije koja je, u njegovo vreme, krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina prošlog veka, osvajala mnogobrojne svetske i evropske titule, a on proglašavan za najboljeg odbrambenog igrača na svetu, osim rukometa igrao je i na mestu centarfora za svoj Sečanj i sigurno je najpoznatije ime u plejadi bivših sportista. To društvo "odabranih" čine i košarkaš Dragan Torbica, rvač Vlaho Stajić, fudbaler Zoran Srdić, dugogodišnji sportski radnik Srđan Šibi Neškovski, odbojkaš Sredo Pajić i mnogi drugi.

UVEK drugačiji od ostalih, kako kažu oni koji pamte njegove zapažene fudbalske partije - takav je bio kao fudbaler, a takav je i danas, Jova Šijaković i leti i zimi fudbal igra bos, dok su drugi u kopačkama.

- Nema tajne, jednostavno tako sam navikao, i uživam, a ove "pacere" iz protivničke ekipe derem i bos - uz osmeh kaže Jova.

Ne mareći za vremenske uslove, bez prava na izostanak, koji se toleriše samo jednom u kalendarskoj godini, na travnatom fudbalskom terenu, "11 na 11", biju ljute bojeve, a nedavno su realizovali zanimljivu ideju, koja se "krčkala" nekoliko godina, da osnuju veteranski klub velikog fudbala FK Motel.

Momir Rnić i Jovo Šijaković

Momir Rnić, osim slavnim imenom, prednjači borbenošću i golgeterskim predispozicijama koje ispoljava tako što efektno trese mrežu protivničke ekipe, Sredo Pajić trči "kao navijen", Šibi Neškovski je na poziciji štopera kao čuveni nemački reprezentativac Franc Bekenbauer...

UVEK TREĆE POLUVREME

Uvek se utakmica nedeljom između ekipa koje su unapred podeljene u nešto igra, pa makar to bila i dvolitarska flaša "koka-kole", a kao što se izostanci ne tolerišu, tako je obavezan i ostanak na "trećem poluvremenu".

- Ništa to nije specijalno, osim kada neko ima povod da časti, ali obavezno je da se ostane nekoliko minuta, da se srede utisci, komentarišu sporni momenti, a ne izostane ni peckanje poraženog tima - uglas kažu fudbaleri, rekreativci iz Zrenjanina.