Tamara sa Kosova zna samo za petice

SVAKOG ponedeljka u zoru kreće iz rodnog Raniluga na Kosovu i Metohiji put Vranja, gde niže uspehe u vranjskoj Gimnaziji "Bora Stanković". A svakog petka mladu Tamaru Popović put vraća na Kosmet, gde je čekaju roditelji i brat, sa kojima provodi vikende.

To je ne sprečava da u dnevniku ređa samo petice.

Skromnost i neodoljiv osmeh učinili su da Tamaru vole i profesori i školski drugovi. Odrasla je na Kosovu, a čuvena vranjska gimnazija je za nju bila izazov i ozbiljna odskočna daska za dalje obrazovanje.

- Završila sam Osnovnu školu "Veljko Dugošević" u Ranilugu, bila sam đak generacije, govorili su mi da mi neće biti lako da putujem, živim u Domu učenika, a ne sa svojim najbližima, ali želja je bila velika i uprkos jakoj konkurenciji upisala sam se u vranjsku gimnaziju - priča ova mlada devojka.

Ona kaže, da su je iz Vranja, drugovi odlično prihvatili koji su na početku bili zbunjeni njenim dolaskom.

Pročitajte još: Deca sa Kosmeta prvi put na moru

- Zanimljivo je da su mnogi moji drugari zamišljali kako se na Kosovu još uvek ratuje. Uvek im je delovalo zbunjujuće kad im pričam o mom životu tamo. Nikako nismo uspeli da se organizujemo da dođu i budu moji gosti, jer roditelji nekih od njih nisu imali hrabrost da ih puste - kaže Tamara.

Bliži se dan kada će proslaviti punoletstvo, pa veruje da će 13. maja ugostiti svoje drugove iz Vranja u Ranilugu. Pored učenika i cimera u domu, puno joj znači što profesori imaju razumevanja ako nekada zakasni na čas ili mora ranije da krene sa časa zbog retkog prevoza.

- Moja razredna Vesna Arsić je neko ko mi je pomogao da pobedim svoj problem sa nedostatkom samopouzdanja i stalno me motiviše da radim i budem još bolja - kaže Tamara.

Rastajemo se jer Tamara kreće put Kosova i Metohije gde će provesti raspust. Na kraju kaže da je sebi postavila novi izazov, a to je Filozofski fakultet u Beogradu, jer priželjkuje da bude profesor.

STIPENDIJA

TAMARINI roditelji doskora nisu imali posao, majka

odnedavno radi. Pomagali su deka i baka, a Tamara ima stipendiju za koju kaže da zadovoljava sve njene potrebe. Stanuje u Domu učenika i tih 5.500 dinara koliko je stipendija su nagrada za njen trud i to joj je dovoljno.