Aleksandar Ćirić: Čeka nas mnogo bolja budućnost

Stvari konačno idu u pravom smeru. Izgradnjom Moravskog koridora, koji će kroz teritoriju ove opštine prolaziti u dužini od oko 30 kilometara, reanimacijom posrnulog giganta iz industrije pneumatike i hidraulike i oporavkom "PPT Namenske", ulaganjem u infrastrukturu i u svim drugim vitalnim oblastima društva, predsednik opštine Trstenik Aleksandar Ćirić veruje da je opština na pravom putu da ponovo postane prosperitetna sredina.

Trstenik je izgubio više hiljada radnih mesta u proteklih 20 godina. Kako ste se suočili sa ovim nasleđem?

- Bilo je dosta kumulativnih problema, koji su prvenstveno proisticali usled propadanja trsteničke privrede. Nije bilo jednostavno preuzeti odgovornost i donositi nekada bolne odluke. Pre tri godine smo zacrtali jasne planove, principe i načela po kojima moramo da radimo, rukovodeći se politikom SNS-a i predsednika Aleksandra Vučića, koji je, činjenica, uspeo da Srbiju izvuče iz teške situacije, da stabilizuje finansije, realizuje određene rekonstruktivne reforme kako bi privreda postala zdrava. Trudili smo se da činimo isto na nivou lokalne samouprave, koja je bila opterećena negativnom demografijom i privrednim preduzećima u stečaju.

Jedan od prvih prioriteta bio je oživljavanje privrede, očuvanje postojećih privrednih subjekata i zajedno sa Vladom Srbije radili smo na rešavanju sudbine "Petoletkinih" fabrika. Danas imamo sasvim drugačiju sliku. Namenska industrija beleži uspešno poslovanje, a uz državnu pomoć, ali i iz sopstvenih sredstava, uspevaju da ulože u novu tehnologiju, prošire kapacitete, uposle kooperante. Status drugog dela "Petoletke" je kroz kontrolisani postupak Ministarstva privrede konačno rešen. Radnici su osnovali sopstveno preduzeće sa 700 akcionara i krenuli da održavaju proizvodnju u pogonima pod zakupom. Za tri godine su uspeli da zadrže ili prošire tržište, vrate poverenje i kupce i dovedu do kraja privatizaciju - radnici su postali vlasnici fabrika.

Koliko je danas industrija ponovo stožer privrednog razvoja opštine Trstenik?

- "Petoletkine" fabrike su naši najveći privredni subjekti. Suficit od više od 60 miliona dinara, koji je 2018. godine prvi put zabeležen u opštinskom budžetu, dobrim delom se i dogodio zahvaljujući oporavku ovih fabrika. Ponovo se plaćaju porezi i doprinosi, vraćaju zaostali dugovi. Povećanje broja zaposlenih očekujemo i u jednoj od vodećih globalnih proizvođača elektronskih i optičkih konektora "Amfenol", fabrici koja je tokom godinu dana uposlila 300 radnika, a plan je da otvore oko 1.000 radnih mesta. Upostavljena je simbioza mašinske industrije i Trstenika.

Na čemu se najviše radilo u minulom periodu kako bi opština zaista mogla da stvori zdravu sredinu za ulaganja?

- Sređeno je više od 50 kilometara republičkih i lokalnih puteva. Radili smo na sređivanju komunalne i gasne infrastrukture neophodne za postizanje dobre poslovne klime, ali i pobošljanju života naših sugrađana. Prekinuli smo praksu da se radi samo u toku izborne godine, jer smo za protekle tri godine praktično svakoga dana na terenu. Jedan od ključnih problema bilo je vodosnabdevanje. Uz podršku Vlade, Direkcije za vode, Nemačke razvoje banke KFV i sopstvenim sredstvima, obezbedili smo potrebne resurse i krenuli sa izgradnjom magistralnog vodovoda koji treba da obezbedi vodu za 8.000 do 10.000 novih korisnika, a istovremeno smo potpisivanjem ugovora sa Regionalnom vodovodom, na putu da dobijemo vodu sa akumulacije "Ćelije", za još 14 naseljenih mesta.

PROČITAJTE JOŠ: Digitalno doba ga ne dotiče: Najbolja gramofonska ručica iz Trstenika! (Foto/Video)

U sklopu projekta, rekonstruisan je stari most preko Zapadne Morave, preko kojeg se danas proteže magistralni cevovod. Ukupna vrednost programa bila je oko 400 miliona dinara, a samo je viseći most koštao oko 715.000 evra. KFV je uložio 130.000 evra, Ministarstvo građevine oko 270.000, a ostatak je sufinansirala Opština.

Nastavljamo istim tempom i nadam se da ćemo raditi na rekonstrukciji postojeće kanalizacije u više naseljenih mesta, kao i da ćemo izgraditi fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Govorimo o investiciji do 20 miliona evra. Ušli smo i u program JP "Srbija gas", koji se odnosi na gasifikaciju opštine.

Koje mere ste preduzeli kao lokalna samouprava da poboljšate poslovnu klimu?

- Za samo dve godine, broj nezaposlenih ljudi smanjio se za oko 1.000 i na evidenciji smo sredinom ove godine imali njih 4.200. Saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje samo je jedan segment u tom projektu oživljavanja privrede, za šta smo kroz Lokalni akcioni plan zapošljavanja u 2018. izdvojili pet miliona, dok je NSZ učestvovala sa 4,8 miliona dinara. Realizovali smo program samozapošljavanja, program dodele subvencije za zapošljavanje teže zapošljivih lica, program javnih radova.

Subvencija je samo jedan vid pomoći i svake godine povećavamo iznos koji sprovodimo kroz LAP sa NSZ. Ove godine već smo predvideli šest miliona dinara. I statistika govori da smo na dobrom putu: prošle godine smo zabeležili 3.857 zaposlenih u 368 privrednih društava, dok je taj broj 2017. iznosio 3.671 u 359 preduzeća. Raste i broj zaposlenih među preduzetnicima, kao i broj novoregistrovanih privrednih subjekata.

Koje slobodne lokacije Trstenik može da ponudi potencijalnim ulagačima u kontekstu braunfild i grinfild investicija?

- Zasada imamo sigurno Industrijsku zonu "Zapadna Morava", na šest hektara uz magistralu Kruševac - Kraljevo, koja je delom za braunfild investicije, kao što je "Amfenol", a u drugom delu biće opremljena za grinfild ulaganja. Zahvaljujući Ministarstvu privrede dobili smo 40 miliona dinara za opremanje te zone i na tome intenzivno radimo. To podrazumeva prilagođavanje komunalne, gasne i vodovodne infrastrukture, izgradnja prilaza... Očekujem dosta i od buduće industrijske zone Trstenik - Vrnjačka Banja, koja je predviđena Zakonom o Moravskom koridoru, a ostaje nam i deo poslovnog prostora na mestu nekadašnjih "Petoletkinih fabrika", koje su na raspolaganju investitorima.

Trstenik je i u staroj Jugoslaviji važio za jedan od najznačajnijih poljoprivrednih centara. Kolika su ulaganja iz opštinskog budžeta u druge važne oblasti?

- Plodne moravske doline opredelile su da Trstenik bude i grad poljoprivrede, osim što je sredina prepoznatljiva po industriji hidraulike i pneumatike. Imamo izuzetne potencijale u vinogradarstvu, povrtarstvu, voćarstvu, a važno je što se javljaju sve ozbiljniji prerađivači voća i povrća, koje našim vrednim poljoprivrednicima mogu da garantuju siguran otkup i tržište. Za naš kraj se tradicionalno vezuje kalemarstvo, a proizvodnja loznih kalemova, karakteristična je za levu obalu Morave. Desetine izvoznih poduhvata su u toku u ovoj grani.

Turizam prepoznajemo kao značajan potencijal, a zbog blizine Vrnjačke Banje prvenstveno govorimo o tranzitnom turizmu. Zainteresovani smo da investitorima obezbedimo lokaciju za izgradnju hotela. Mislim da i odlična sportska infrastruktura pruža izuzetne mogućnosti.

Nema oblasti koju ne podstičemo, imajući u vidu koliko te vitalne tačke društva mogu dati konkretne benefite razvoju opštine. U osnovno i srednje obrazovanje uložen je 131 milion dinara, u predškolske ustanove 162,7 miliona, turizam 12,7 miliona, kulturu 94,2 miliona dinara. U zdravstvo smo investirali 18 miliona dinara.


Da li danas možete da zaključite da je Trstenik opština prosperiteta?

- Možemo sigurno reći da nam je budžet najstabilniji za protekle tri decenije i da na osnovu tih zdravih temelja možemo da razmišljamo o ozbiljnom oporavku privrede. Očekujemo mnogo od Moravskog koridora: konkurentnija pozicija opštine, brži dolazak investitora, lakše poslovanje naših ljudi, blizina regionalnih centara i prestonice... Tek nas čeka mnogo bolja budućnost - zaključuje Aleksandar Ćirić.

POPLAVE TRI PUTA UDARILE

A Koliko su elementarne nepogode, koje po pravilu ne mimoilaze trstenički kraj, usporile realizaciju razvojnih planova?

- U pet godina smo imali tri velike poplave i svaki put stradala je plodna dolina Morave. Počeli smo da radimo na prevenciji, a svakako nam je podstrek i činjenica da država danas sistematski radi na merama zaštite. Samo je za hitnu sanaciju vodotokova prvog reda i oštećenih puteva uloženo oko 70 miliona dinara, a verujemo da će se investirati i 120 miliona dinara u vodotokove drugog reda.

DEMOGRAFIJA

A Više puta ste istakli da je opština između dva popisa izgubila blizu 7.000 ljudi. Koje mere ste do sada preduzeli da se, za početak, ublaži taj negativan trend?

- Koju god meru da predvidimo u aktuelnom budžetu, teško da se možemo brzo nadati rezultatu, ali u zbiru svih mera u perspektivi, verujemo da ćemo doći do cilja. Za početak, višestruko smo uvećali sve iznose namenjene poboljšanju demografske i populacione slike. Novorođenčad danas prima 20.000 dinara, a izdvajanja za vantelesnu oplodnju su sa 70.000 skočila na 250.000 dinara. Najbitnije je što smo se potrudili da pre svega zaposlimo mlade ljude.