Da se sačuvaju šare ćilima

Vitomir Ćirić

14. 07. 2019. u 07:00

Да се сачувају шаре ћилима

Tkalje "šaraju" pirotske ćilime - Foto V. Ćirić

U staroplaninskom selu Dojkinci održana četvrta po redu tkačka kolonija. Okupile se tkalje iz Beograda, Negotina, Kruševca, Sombora, Inđije...

STAROPLANINSKO selo Dojkinci organizovalo je četvrtu po redu međunarodnu koloniju tkanja ćilima, uz pomoć gradova Pirot i Sombor, Etnomreže, zadruge "Damsko srce", ali i ambasada Kanade i SAD. Dvadesetak tkalja iz više gradova Srbije, pokazale su umeće tkanja čuvenih tekstilnih predmeta koji su vekovima bili stvar prestiža, ali i neka vrsta statusnog simbola za one koji su ih imali. Cilj kolonije jeste da se ovaj stari zanat sačuva od zaborava i da se ćilimarstvo promoviše u turističke svrhe.

Među ženama koje su sele za vertikalni razboj bile su i Ramiza Avdović i Ljiljana Milenković iz novopazarskog udruženja za očuvanje ćilimarstva. One kažu da su prvi put na koloniji i da nastoje da nauče način na koji se tka pirotski ćilim. Zadovoljne su organizacijom ove manifestacije.

ETNOMREŽA, u partnerstvu sa gradovima Pirot i Sombor, NALED-om i lokalnom zanatskom zadrugom "Damsko srce", pomaže da se uspešno održi godišnja manifestacija. Violeta Jovanović iz Etnomreže, kaže da je ćilimarsto zanimljivo i stranim diplomatama u Beogradu, o čemu svedoči činjenica da, uz njihovu podršku, obavezno posete koloniju u Dojkincima i obiđu znamenitosti pirotskog kraja.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kazala je da je došla na Staru planinu da podrži žene u svakom smislu.


Pročitajte još: Ambasadorka Kanade jedva čeka ćilimarsku koloniju

- Očuvanje starih zanata je više od ekonomskog osnaživanja žena. Ovo jeste način da one zarade novac i podignu kvalitet svog života, ali ono što rade za svoje društvo i državu je nemerljivo - rekla je Brankica Janković.

GRADONAČELNICA Sombora, u kome se izrađuje čuveni staparski ćilim, Dušanka Golubović, i gradonačelnik Pirota Vladan Vasić podsećaju na saradnju ova dva grada u očuvanju ćilimarstva, i na to da su ovo tradicionalni proizvodi koji pospešuju razvoj turizma, ugostiteljstva, ali i drugih privrednih grana. Osim tog, tkaljama daju neku vrstu ekonomske samostalnosti.

Učesnice četvrte tkačke kolonije u Dojkincima


Identično tvrdi i Slavica Ćirić, koja rukovodi Zanatskom zadrugom za izradu ćilima i suvenira "Damsko srce" u Pirotu.

KOLONIJA se održava u nekadašnjoj graničnoj karauli koja je adaptirana i dograđena kao sportsko-turistički centar. Nekadašnja karaula osim što služi sportistima i izletnicima, planinarima, okuplja i tkalje, koje su ovoga puta došle iz gradova u okruženju, ali i iz Beograda, Novog Pazara, Negotina, Kruševca, Sombora, Inđije, Leskovca...

Meštani Dojkinaca, jednog od retkih staroplaninskih sela koje još uvek opstaje, prezadovoljni su kolonijom i kažu da za ovo mesto još uvek ima nade da opstane i da ovakve svetkovine tome puno doprinose.


DIPLOMATE

TKAČKU koloniju u Dojkincima obišla je delegacija od deset ambasadora ili predstavnika ambasada. Osim ambasade Kanade i SAD, uz čiju podršku se održava ova manifestacija, ovog puta su bile i diplomate iz Brazila, Australije, Švajcarske, Norveške, Švedske, EU i drugih zemalja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije