Kao da igrate šah 200 na sat

MAČEVANjE je, kako kaže stara italijanska izreka, kao da igrate šah 200 na sat. Taj lep i plemenit sport s dugom tradicijom ima poklonike širom sveta, pa tako i na ovim prostorima, a u Novom Sadu se "primio" i ukorenio pre više od veka i po.

Hroničari gradskih zbivanja zabeležili su da je Đorđe Marković Koder (1806-1891), ugledni srpski pesnik, prevodilac i svetski putnik, mačevalačkoj veštini, kojom je dobro ovladao boraveći u Pešti, počeo da podučava Novosađane pedesetih godina 19. stoleća.

Pošto je prethodno držao kurseve srpskim đacima i studentima širom Austrougarske, Koder je u Novom Sadu formirao "gimnastičko zavedenije", u kojem je omladinu učio gimnastici i mačevanju.

- Veliko interesovanje za mačevalačku sportsku disciplinu pokazali su đaci Velike srpske pravoslavne gimnazije, danas Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" - navodi, za "Novosti", Čarna Milinković, viši kustos istoričar u Muzeju Vojvodine.

Najstarija novosadska gimnazija, podseća ona, nastavila je da neguje mačevalačku tradiciju, pa je među njenim profesorima bilo mnogo pristalica tog sporta. Početkom 20. veka formirali su mačevalačku sekciju.

Na bazi te duge i lepe tradicije, u Jovinoj gimnaziji je 2004. godine, posle tačno 100 godina, obnovljena mačevalačka sekcija, a odmah potom počeo je da radi i Mačevalački klub "Mačevi i maske".

- Mačevanje se tako vraća, i gospodski i viteški nameće svoje discipline novim generacijama. Uči samodisciplini, terajući mačevaoca da razmišlja - ističe kustoskinja Milinković.

Na te vrednosti ukazuje i Mladen Miković, trener u klubu "Mačevi i maske".

- Mačevanje je jedan od retkih sportova u kojem se podjednako razvijaju fizička i mentalna snaga. Ideja osnivača je bila da klub bude otvoren za sve ljubitelje mačevanja, bez obzira na starosno doba, pa tako na treninzima imamo sve, od šestogodišnjaka do veterana.

Najveću podršku, dodaje Miković, daje im Gimnazija, u čijoj sali mačevaoci treniraju, pripremaju se za državno prvenstvo i druga takmičenja.

- Posebnim načinom rada, u kojem od prvih koraka svi uče isto, ostvarujemo vrlo dobre rezultate, mada vežbamo samo tri puta nedeljno - napominje trener, naglašavajući da su sva deca iz kluba na takmičenjima osvajala medalje.

Među njima su i brat i sestra Đukić, sedmogodišnji Mihajlo i desetogodišnja Maša, odlični učenici OŠ "Kosta Trifković".

Mihajlo je savladao osnovne mačevalačke stavove, a u dosadašnjoj "karijeri" već ima tri medalje.

- Video sam sestru kako trenira i veoma mi se svidelo - kaže budući šampion i dodaje da mu se u ovom sportu najviše dopadaju mačevi i maske. I Mašu je mačevanje oduševilo već na prvi pogled.

- Vredno treniramo i takmičimo se - ponosno ističe ova mlađana osvajačica dva zlata i jednog srebra i napominje da u sportu kojim se bavi nema opasnosti od povreda, jer mačevaoci poštuju pravila, a i oprema ih dobro štiti.

Mašin drugar iz razreda Đorđe Milinković kaže da se odlučio za taj sport jer mu se sviđaju oprema i borbe.

- Počeo sam da se igram mačevanja štapovima, na ulici sa drugarima, a onda sam molio mamu da me odvede na trening i tako je počelo - kaže Đorđe.

Mama dvoje najmlađih mačevalaca Mirjana Đukić, kao i ostali roditelji, svesrdno podržava svoje mališane da treniraju jer, kako ističe, taj sport pre svega jača motoriku i takmičarski duh kod dece.

TROFEJ - SKULPTURA

ZADUŽEN da među mladim Novosađanima širi interesovanje za mačevanje bio je Italijan Anđelo Toričeli, nekada čuveni učitelj i majstor floreta svetskog ranga. Po njemu je i nazvan popularni trofej "Toričeli", skulptorska kompozicija koja je izložena u stalnoj postavci Muzeja Vojvodine.

REPREZENTATIVAC ŠKOTSKE

DEČAK iz Novog Sada Mario Đurić, bivši član MK "Mačevi i maske", sa roditeljima se preselio u Edinburg, gde je nastavio da trenira mačevanje.

- Već posle nekoliko treninga izabran je za reprezentativca Škotske, što je na neki način i priznanje za naš klub - kaže Miković.