Vojvođanske priče: Dvorci genija bez diplome

PATRIJARŠIJSKI dvor i Bogoslovija u Sremskim Karlovcima, pa vladičanski dvorovi u Budimu i Novom Sadu, novosadska "Zmaj Jovina" gimnazija, "Preparandija" i "Kronić palata" u Somboru... Ovo je tek deo raskošnih zdanja koja, više od veka, krase srpski deo Panonije, a koja je, mada nikada nije okončao studije arhitekture, projektovao jedan čovek - Vladimir Nikolić (1857 - 1922).

- Rođeni Senćanin i, što je za njegovu životnu priču mnogo važnije, kršteno kumče patrijarha Georgija Brankovića (1830 - 1907), Nikolić je arhitekturu apsolvirao na Politehnikumu u Beču, ali diplomski rad nikada nije odbranio. Genijalnom, kakav je bio, to mu očigledno nije ni bilo potrebno - potvrđuje hroničar Sremskih Karlovaca Žarko Dimić, inače, upravnik Arhiva SANU smeštenog u "Srpskom Sionu".

Nikolić se, nastavlja naš sagovornik, u Karlovce doselio 1892. Dve godine ranije, Branković je izabran za patrijarha (na tronu tada baš u Karlovcima ostaće do smrti 1907) i odlučio da podigne novi dvor. Projektovanje i gradnju poverio je svom kumčetu.

- Gradnja je trajala od 1892. do 1894. i tako je nastalo zdanje, za koje je naš čuveni istoričar umetnosti i književnik Milan Kašanin (1895 - 1981) zapisao da je, bez premca, najlepše u celoj Vojvodini - dodaje Dimić.

Bio je to, međutim, samo početak. U ateljeu zakupljenom od Karlovačke gimnazije u kući u centru "Srpskog Siona" koja se, kako se "Novosti" nedavno pisale, danas nažalost, ruši sama od sebe, jedna za drugom Nikolićeve ideje pretakane su u nacrte, a ovi u raskošna zdanja koja ponosno stoje i danas.

- Uz ostalo, četiri godine po dolasku u Karlovce, Nikolić je, po porudžbini veleposednika Alekse Paunovića, projektovao i raskošni "Grand hotel Paunović" u Vukovaru. Posle Prvog svetskog rata, u njemu je osnovana KPJ, a posle Drugog, pretvoren je u Radnički dom koji centar tog grada krasi i danas - kaže sagovornik "Novosti".

Palata "Kronić" u Somboru

Paunović je, dodaje on, bio najbogatiji čovek u Vukovaru svog doba, što, uz sve drugo, svedoči o srpskim temeljima tog grada. A raskošna zdanja koja je do tada podigao, od Nikolića su, na razmeđu 19. i 20. veka, načinili najtraženijeg arhitektu.

- U poslednjoj godini 19. veka on je u Novom Sadu projektovao zdanje Velike srpske pravoslavne gimnazije koja danas ime nosi po velikom Zmaju, a u prvoj godini 20. veka i Vladičanski dvor, koji je od tada sedište bačkih episkopa - veli Dimić.

Srpski dom u Sremskoj Mitrovici

Kako to u Srba već biva, Nikolićeva genijalnost nije bila dovoljna da izbegne kontroverze i zavist savremenika. Kada je 1900. godine dobio da projektuje novosadski Vladičanski dvor, optužbe da je mu je to omogućila protekcija kuma Georgija Brankovića bile su toliko snažne, da je prijatelja i kolegu Ferenca Rajhla (1869 - 1960), rođenog Apatinca poznatog, uz ostalo, po čarobnoj "Rajhlovoj palati" u Subotici, zamolio da potpiše njegov projekat.

- Ja napravio plan, Rajhl potpisao, dvor se gradi i mirna Bačka - lakonski je, posle toga, odgovarao zapenušalim oponentima.

Mada otmeni i galantni gospodin koji je, uz ostalo, karlovačku sirotinju pomagao što direktno, što dajući joj posao na svojim građevinama, Nikolić nije baš uvek bio u saglasju sa okruženjem u kojem je živeo do smrti 1922. godine.

Palata baronice Jović u Bečeju

- Nikada se nije ženio, ali je sa domaćicom svog ateljea Franciškom Janoši imao vanbračnog sina Vlajka, a Karlovčani to nisu odobravali. Pred smrt ga je i zvanično priznao i dao mu svoje prezime - objašnjava Dimić.

Poslednje Nikolićevo delo je Kapela svete Katarine na karlovačkom Čaratskom groblju, izgrađena u vizantijskom stilu, čiji ikonostas je, kao i ikonostas kapele u Patrijaršijskom dvoru, oslikao njegov veliki lični prijatelj i ispisnik Uroš Predić (1857 - 1953). Ime joj je dao po majci Katarini, čije posmrtne ostatke je tu preneo iz Sente, tu su sahranjeni i njegova sestra Milana i zet Svetislav Simonović, a tu, najzad, i sam počiva. Dugo je, doduše, bila zapuštena, ali je Karlovčani, kao omaž svom velikanu, obnavljaju baš ovih dana.

Vladičanski dvor u Novom Sadu

STRASTVENI LOVAC

NIKOLIĆ je bio strastveni lovac, o čemu svedoče njegovi ugovori o zakupu lova u celoj okolini, koji se još čuvaju u karlovačkom Magistratu. Štaviše, na početku Stražilovske doline, po svom nacrtu, naravno, podigao je "Katarinovac", vilu sa velikim vinogradom, u kojoj je okupljao prijatelje lovce. Posle Drugog svetskog rata, ona je, nažalost, srušena.

"Grand hotel Paunović" u Vukovaru

IMPRESIVAN OPUS

PORED pobrojanih zdanja, po Nikolićevim projektima sagrađeni su i ne manje impresivni: Pozorište Dunđerskog u Novom Sadu (nažalost srušeno), "Stefaneum" i Zgrada narodnih fondova u Karlovcima, Srpski narodni dom u Sremskoj Mitrovici, Sudska palata u Irigu, kapela manastira Beočin...