Cevi daleko, a bunari plitki

DA bi fruškogorski manastir Velika Remeta normalno funk cionisao, neophodan mu je siguran izvor vode za piće kapaciteta od najmanje 20 kubnih metara u sekundi. Ono što daju dva postojeća bunara desetostruko je manje, pa je život manastira, kao i malobrojnog stalnog življa, veoma otežan, naročito u letnjim mesecima.

Sa sličnim problemima suočavaju se i bratstva, odnosno, stestrinstva većine od preostalih 17 fruškogorskih manastira, ali, ne samo ona. Na svaki manastir je, naime, naslonjeno manje ili veće naselje, čiji stanovnici takođe muku muče sa vodosnabdevanjem.

- U selu Velika Remeta je doduše tek desetak stalnih žitelja, ali je broj vikendica izuzetno veliki, pa u njima duže ili kraće boravi više od 300 duša - potvrđuje iguman istoimenog manastira, arhimandrit Stefan. - Mi smo, uz pomoć jednog preduzeća iz Rume, pokušali da problem rešimo kopanjem novog bunara na dubini od 160 metara, ali se bez obzira na plemenite namere ljudi koji ga vode i koji nisu naplatili svoje usluge, ispostavilo da je posao bio uzaludan jer voda, na kraju, ipak, nije pronađena.

I ono što se dobija iz postojećih bunara je, dodaje iguman Stefan, više tehnička voda, a problemi sa snabdevanjem su, dabome, najizraženiji u letnjim mesecima, kada je i potrošnja najveća. Jedno od rešenja o kojima se razmišljalo bilo je eventualno povezivanje sa vodovodom u Krušedolu, vazdušnom linijom udaljenom jedva kilometar i po - dva, ali...

- Ovde, u stvari, nije reč o pravom vodovodu, jer nismo povezani sa opštinskim u Irigu. Reč je o seoskom sistemu, čije srce su dva malo veća bunara iskopana poodavno, koja ni redovno ni kvaliteno ne mogu da snabdevaju oko 350 žitelja Krušedola i naš manastir - kaže iguman fruškogorske carske lavre, arhimandrit Sava.

Na sreću, Krušedol, dodaje njegov starešina, odranije ima sopstveni bunar sa hidroforom, pa kad snabdevanje iz seoskog sistema oslabi, a to se dešava često, preusmeri se na njega i vode uglavnom ima.

U takvoj situaciji sve oči su, razume se, uprte u opštinu Irig, kojoj i Krušedol i Velika Remeta pripadaju. Odatle, međutim, nema nagoveštaja za rešenje, bar ne skorog i konačnog, naprotiv.

- Zasad planiramo izradu projekta vodosnabdevanja Velike Remete. Projekat će da košta oko milion i po i to je jedino što ćemo sami moći da obezbedimo. Izgradnja mreže i povezivanje na opštinski vodovod će, naravno, biti neuporedivo skuplja i do novca ćemo pokušati da dođemo učešćem na domaćim i međunarodnim konkursima - potvrđuje Stevan Kazimirović, prvi čovek iriške opštine.

Da li će i kada to dati konkretan rezultat, očigledno je krajnje neizvesno. Broj žitelja svih fruškogorskih mesta, uključujući i ona u kojima su drevni manastiri, inače stalno i osetno opada. Biće da to, ipak, nikoga ne treba da čudi, a treba da zabrine.

HOPOVU NAJLAKŠE

U OPŠTINI Irig je osam, od ukupno 18 fruškogorskih manastira. Uz Krušedol i Veliku Remetu, to su Mala Remeta, Jazak, Grgeteg, Staro i Novo Hopovo i Vrdnička Ravanica. Najmanje problema u vodosnabdevanju imaju dva Hopova, jer su najbliži opštinskom središtu i vezani su za iriški vodovod.

U SELU SAMO TEHNIČKA VODA

BAŠ kao i istoimeni manastir, desetak stalnih domaćinstava u selu Velika Remeta ima svoje bunare, doduše sa vodom, čiji kvalitet nije sasvim izvestan.

- Zato je, uglavnom, i koristimo kao tehničku vodu, mada je neki i piju - kaže meštanin Željko Berić. - Vikendašima je, teže, jer većina nema ni bunare, pa po vodu ide na obližnji izvor Ubavac.