Brana Rudnika štiti Gornji Milanovac od poplava

Brana jalovišta u selu Majdan, kraj Ibarske magistrale, jedna od tri najbezbednije u Srbiji, osim za rudnik i flotaciju "Rudnik" od velikog je značaja i za čitavu opštinu Gornji Milanovac, naročito u slučaju nepogoda.

"Brana u jalovištu u potpunosti je sigurna i njenu stabilnost kontrolišu više puta godišnje nadležne državne ustanove", rekao je Tanjugu tehnički rukovodilac pogona flotacije Saša Janić.

U oknima rudnika, koji posluje na istoimenoj, najvećoj šumadijskoj planini, kopaju se rude bakra, olova i cinka, sa primesama srebra, koje se potom prerađuju kako bi se dobili koncentrati ovih metala.

Mesečno se preradi čak 22.000 tona rude, a nakon mlevenja rude i izdvajanja metala u pogonu flotacije, ostatak se odlaže u jalovište, koje pokriva jezero dužine 1.000, a širine 300 metara, površine 30 hektara.

Upravo brana, prema Janićevim rečima, zadržava jalovinu, a dobro osmišljen sistem omogućava prečišćavanje, čime su izbegnute ekološke štete.

"Voda dugo stoji ovde, ima dovoljno vremena da se hemijske supstance sjedine i naprave teško rastvorna jedinjenja koja se talože u jalovištu. Potom se prečišćena, u skladu sa zakonskim propisima, odlaze u Rudnički potok, dok čvrste materije ostaju u jalovištu, čime se ne narušava ekološka ravnoteža", objašnjava Janić.

Generalni direktor Rudnika Aco Ilić ističe da je brana jalovišta rađena po svim standardima i pravilnicima, projektovana za hiljadugodišnje vode i da može da izdrži zemljotres jačine 10 stepeni Rihterove skale.

"Tokom prošlogodišnjih poplava bez problema je izdržala veliki priliv vode i spasila nizvodna mesta, jer je primila celokupan sliv sa planine Rudnik, usporila poplavni talas i odložila ga za pet dana. Gornji Milanovac zahvaljujući tome ni u jednom trenutku nije nije bio ugrožen", ukazao je Ilić.

Napominjujući da nivo brane stalno raste, Ilić kaže da je preostalo da se tokom ove godine doda sloj od dva i po metra, čime će biti dostignut najveći projektovani nivo.

Time će u jalovištu biti prostora za odlaganje u narednih osam godina, ali i to, prema Ilićevim rečima nije dovoljno.

"Zbog toga smo pristupili projektovanju prema kojem će se jalovina pomerati ka unutrašnjosti, što će omogućiti da se brana koristi još 15 godina", rekao je on.

Ilić je dodao da, ukoliko i posle toga u rudniku bude eksploatacije, jalovina će, pomešana sa cementom, biti vraćana u stare jame i hodnike, kako se to radi u većini evropskih zemalja, gde nema mogućnosti odlaganja napolju.

"Time će se ujedno ispoštovati najviši ekološki i bezbednosni standardi", kazao je Ilić.

Ilić je najavio da će nakon dostizanja najviše kote uslediti ozelenjavanje brane, što do sada nije bilo moguće zbog svakodnevnog nasipanja.

Pored toga, podnožje će biti ozidano fasadnim kamenom, pa će brana predstavljati lep zeleni bedem.

Rudnik i flotacija "Rudnik" raspolažu i najsavremenijom laboratorijom u kojoj se redovno prate sve aktivnosti, kontroliše kvalitet iskopanih metala i nivo bezbednosti.

Savetnik za ekologiju Ljiljana Obrenović naglašava da su ispoštovane sve zakonom pripisane mere, ali i više od toga, pa radnici i okolina nisu ni na koji način ugroženi.

Jedno od najuspešnijih preduzeća na području zapadne Srbije, rudnik i flotacija "Rudnik", bio je pre jedne decenije na samo nekoliko dana od stečaja, ali je privatizacija beogradske kompanije "Kontango" donela spas i novi život pogonima.

Od tada su povećani broj zaposlenih, plate i obim proizvodnje.

Kako bi se izbegli rizici po zaposlene i životnu sredinu, uvedeni su visoki ISO standardi, veoma retki u rudarstvu, i to 9001 za menadžment, 14001 za ekologiju i 18001 za zaštitu na radu.

Svake godine ulažu se velika sredstva i posvećuje posebna pažnja unapređenju stanja u oblasti zaštite i očuvanja životne sredine.

Rudnik ima 411 radnika, prosečna primanja rudara su oko 60.000 dinara i u njemu je uposleno 27 rudara iz Makedonije.