Kuršumlijska banja: Žuboru vraćaju život

KURŠUMLIJSKA banja je među tri banje u Srbiji koje su se našle na spisku za privatizaciju. Tražimo model za rešavanje sadašnjeg statusa ovog prirodnog lečilišta, jer je najgore da ostane status kvo. Banji su potrebni sveži kapital i menadžment koji bi privukao posetioce i turiste.

Ovo je za naš list rekao Rasim Ljajić, ministar turizma i telekomunikacija, prilikom posete Kuršumlijskoj banji, gde je rekao da za jedini banjski hotel "Žubor", koji ne radi već deceniju, ima zainteresovanih kupaca. Da je "Planinka", u čijem sastavu već posluju Prolom i Lukovska Banja zainteresovana za ulaganje u Kuršumlijsku banju, potvrđuje i generalni direktor ovog preduzeća Radovan Raičević.

- Kuršumlijska banja je već svojevremeno bila deo "Planinke" i smatramo da možemo Rehabilitacioni centar "Žubor" da vratimo u život ali očekujemo odluku Vlade Srbije, da sugeriše vlasnički status banje, odnosno, da precizira da li bi to bilo javno-privatno partnerstvo ili neki drugi oblik saradnje, ali svakako posedujemo sve neophodne uslove za oživljavanje ove banje - ističe Raičević za "Novosti", procenjujući da je za oživljavanje ove banje neophodno oko šest miliona evra.

Inače, od kada je pre deceniju zbog neplaćenog poreza, odnosno, duga od oko 16 miliona dinara, prestao sa radom RC "Žubor", ova, nekada jedna od najlepših, najuređenijih ali i najstarijih banja na Balkanu, udaljena desetak kilometara od Kuršumlije - propada. Lekovite sumporovite vode sa izvora u centru banje, koje dostižu temperaturu i do 60 stepeni, otiču nekontrolisano, a u samoj banji gotovo da je sa nekoliko desetina meštana život zamro.

Ipak, u lokalnoj samoupravi u Kuršumliji očekuju da će se za ovu banju koja pomaže u lečenju lokomotornog sistema, odnosno, stanja posle povreda ali i steriliteta, naći rešenje i da će hotel od 16.000 kvadratnih metara sa unutrašnjim bazenom i medicinskim blokom, ponovo početi sa radom.

OŽIVLjAVANjE I ZAPOŠLjAVANjE

Kuršumlijska banja prestala je sa radom 2006. godine, kada su pripadnici MUP Srbije u njoj boravili zbog kurseva za obuku, a kada je zbog neplaćenih poreza hotel u kojem je radilo 130 radnika zatvoren. Ponovno otvaranje hotela, po mišljenju predstavnika lokalne samouprave, osim oživljavanja čitavog kraja značilo bi i otvaranje novih radnih mesta za mlade kadrove.