KAD BI NAM BOG DAO JOŠ JEDNOG ŠEKIJA: Šoškić za Novosti prepričao poslednji razgovor sa Šekularcem

ŠEKI nije bio neki filozof kada sedneš i pričaš sa njim. Ali je zato na terenu bio vrhunski mislilac. Znao je o fudbalu sve. Za mene su Miloš Milutinović i on dvojica najboljih igrača koje je ova zemlja imala. Prvi nije imao sreću da doživi Šekijeve godine i postane još slavniji, a moj veliki prijatelj je znao da živi život, da voli život i najviše ljude oko sebe. Najmanje je vodio računa o sebi. I na terenu i van terena.

Ovako je danas za "Novosti" o Dragoslavu Šekularcu koji je od posledica moždanog udara preminuo 5. januara u 82. godini, pričao njegov saigrač iz reprezentacije Jugoslavije, veliki prijatelj i vršnjak Milutin Šoškić, legendarni golman Partizana. Šoškić je rođen je 31. decembra 1937. godine, a pokojni Šeki je od njega bio stariji nepuna dva meseca...

PROČITAJTE JOŠ: Karasi: Šekiju sam pred svaki trening čistio kopačke; Maravić: Bio je popularan kao danas Đoković

- Čuli smo se telefonom sedam sati pred njegovu smrt. Zvao me da mi se požali na bolove i nekakvu mučninu. I ja sam njemu pričao svoju muku. Posle kratkog razgovora smo se pozdravili i to veče nisam spavao. Ujutro sam čuo da je umro na VMA. Od tada ne mogu da zaspim - skoro kroz suze nam je rekao Šoškić.

I onda su krenule da naviru posebne emocije i sećanja...

- Ko nije upoznao Šekija ne zna kakav je čovek bio. Ljudi moji... znao je fudbal od prvog do poslednjeg slova. Kada pričate s njim, kao što rekoh, nije bio neki filozof, ali kada izađe na teren, bilo je jasno da se radi o vanserijskom igraču. Imao je sreću da je živeo u vreme gde je bio omiljen među zvezdašima, ali i među partizanovcima, hajdukovcima, dinamovcima. Igrao je u vreme kada je protivnička publika jedva čekala da ga vidi i da mu aplaudira za svaki potez. Kakvi zvužduci, kakvi bakrači. Bio je magnet za publiku na stadionima i za ljude na ulici - kaže Šoškić.

Anegdota za anegdotom. Popularni čika Šole nam ih priča kao da su se juče dogodile...

- Voleo je da zatrese mrežu, da napravi potez više, da zabavi navijače, ali je više od svega voleo da asistira, da usreći i saigrača. Jednom nam je na turneji reprezentacije po Koreji Bora Kostić držao pridike na temu "da nije njega i njegovih golova, mi ne bismo imali šta da jedemo", a onda mu je Šeki rekao da ćuti, jer da ga nije pogađao kao drvo i asistirao mu skoro svaki put, ne bi bilo ni njegovih golova. I tada, a i danas posle njegove smrt, ko zna koliko puta mi je na pamet pala misao: kada bi nam Bog dao samo još jednog Šekija - kaže Šoškić.

PROČITAJTE JOŠ: OTIŠAO ŠEKI, KRALj DRIBLINGA: O učitelju i idolu za "Novosti" govore Pižon, Dule Savić, Piksi i Dejo

Pa onda i sledeća anegdota...

- Imao je Partizan strašan tim sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Šeki je bio veliki prijatelj sa našim igračem Zoranom Miladinovićem. Nismo ni znali da su se njih dvojica pre derbija dogovorili da na našem stadionu, ispod zapadne tribije krenu u jednom trenutku da se dodaju loptom tokom utakmice i da je zatim neko izbaci u aut. Publika u transu, a mi ostali se gledamo na terenu, sudija ne zna kako da reaguje. A onda Šeki prekrši dogovor i sa loptom krene ka našem golu, ali zastane negde oko peterca i izazove još veće ovacije. Teško je da danas ljudima prepričavate te događaje, jer takvog vremena i uzajamnog poštovanja sportskog rivala na terenu i van terena više nema - sa setom tvrdi legendarni Šoškić.

- Bili smo, takođe, sa reprezentacijom na nekoj turneji i Šeki je igrao baš loše. Ostali mnogo bolje od njega i jednom od novinara, naših izveštača, prvi se požali i digne glas Zvezdan Čebinac, koji je igrao desno krilo za Partizan i za Zvezdu. Nešto u stilu: "Pa, kako Šekiju sedmica, a nama ostalima petice i šestice...". Onda mu novinari kažu da je kod njih dovoljno da se Šekularac samo pojavi na terenu i da je samo to dovoljno za sedmicu - dodaje legendarni Milutin Šoškić.

PROČITAJTE JOŠ: Filipović: Šeki je želeo da ga ljudi prepoznaju, da ga vide, bio je interesantan za svakog...

U trenutku kada smo završavali razgovor još se nije znalo vreme sahrane Dragoslava Šekularca.

- Najviše mi je žao što ne mogu da odem na sahranu. Skoro sam nepokretan, jedva pređem i 600 metara. Kad bih bar mogao na opelo da dođem - završava Šoškić.

TRENIRAO SA PARTIZANOM
PREPRIČAVA legendarni Milutin Šoškić i najoriginalniji Šekijev gaf...
- Znao je nekoliko dana pred večiti derbi da dođe do našeg pomoćnog terena i da nas prvo začikava s druge strane ograde. Najviše je voleo da provocira Velibora Vasovića i preti mu da će da siđe na teren i da mu protura loptu kroz noge. Onda ga mi pustimo na trening i to u Partizanovoj opremi i tek tada kreće šou. Možete li danas da zamislite negog igrača Zvezde da dođe na trening Partizana u tuđoj opremi - kaže Šoškić.