Kalinić: Moj san je bio da zaigram za Zvezdu, a cilj da pobedim Partizan

Srpski košarkaš Nikola Kalinić u rodnoj Subotici provodi vreme tokom pauze zbog pandemije virusa korona. Posle dvonedeljnog karantina, as Fenerbahčea je u ponedeljak počeo da trenira, a u međuvremenu očekuje konačnu odluku Evrolige o sudbini sezone koja je prekinuta zbog virusa Kovid 19.

- Mislim da nema šanse da se sezona nastavi, ali videćemo. Evroliga će odlučiti 24. maja. Misllm da će doneti odluku da se ne nastavi, jer ima mnogo problema, rizika od povreda... Šta će se dogoditi ako neko bude inficiran, da li ćemo sve da zaustavimo? Mislim da će doneti odluku da se ne nastavi i da je bolje to sada odložiti i razmišljati o sledećoj sezoni, da bismo bili fer prema svima. Videćemo - rekao je Kalinić u Instagram intervjuu za portal "Eurohoops".

Nekadašnji košarkaš Crvene zvezde je u intervjuu govorio o ostvarenju dečačke želje da obuče crveno-beli dres.

- Ja sam kao Nemanja Vidić, našao sam se u njegovim rečima da je ostvario san kada je zaigrao za Zvezdu. Moj san je bio da igram za Zvezdu i za reprezentaciju i to sam uradio veoma rano, sa 22-23 godine. Bilo mi je zabavno. Nisam imao velike ciljeve. Moj cilj je bio da pobedim Partizan, jer su osvajali titulu 12-13 godina i to mi je bila želja i za to sam bio veoma motivisan.

Kalinić je na Malom Kalemegdanu prove samo jednu sezonu (2014/15.), koja je bila jedan od najuspešnijih u istoriji kluba.

- Bilo je to emitovno za mene, da igram za klub za koji navijam od najmlađih dana. Iako nisam bio aktivan navijač koji je išao na utakmice, u kop, pratio sam taj klub, voleo sam ga. Osećao sam se sjajno. Rekao sam Radonjiću: 'Hajde dovedi me, mogu da uradim nešto'". Osvojili smo ABA, osvojili smo srpsku ligu, ušli u drugu fazu Evrolige, a imali smo sjajan tim. Boban je igrao MVP sezonu, Vilijams je bio sjajan, Dangubić, Jović... Mislim da smo mogli da napravimo još jedan korak, bili smo zadovoljni time što smo u Top 16 Evrolige, pa smo zastali, ali bez obzira na to, bila je to neverovatna sezona. Voleli su nas, bili smo dobri momci, zabavljali smo se, tu sezonu ću najduže pamtiti.

Iako mu se nije išlo iz Zvezde, poziv Fenerbahčea na kraju nije mogao da odbije.


Trofej Evrolige ubrzo je bio u njegovim rukama. Na Fajnal foru 2017. godine imao je značajnu ulogu u osvajanju prve evropske krune istanbulskog velikana, a u finalu protiv Olimpijakosa ubacio je 17 ponena uz šut za tri poena 4/6.

- Bila je to jedna od najboljih utakmica koje sam odigrao. Puštali su me da šutiram, borio sam se sa svojim demonima. OK, nisam Rej Alen, ali nisam loš šuter, mada sam u svakom slučaju bio lošiji od ostalih sa kojima sam tada igrao, jer su tu bili Bogdanović, Datome, Dikson i Slukas (osmeh). Bila je to neverovatna utakmica. Znam kako Olimpijakos igra, oni odaberu jednog igrača i onda mu 'ulaze u glavu', puštaju ga... Tada su to uradili sa mnom.

- Volim ga mnogo, jer je lud. Sviđa mi se jer je lud, jer sam i ja bio lud kao on pre dve godine kada smo bili zajedno. Radili smo mnogo ludih sranja u Istanbulu. Zanimljiva priča je da sam ga jednom pitao da li je ubacio manje ili više od milion šuteva u životu. On je rekao: 'Ma, sigurno više', a objasnio sam mu da bi onda trebalo da svakog dana šutira 350 puta, da je bio i na odmoru, da je išao na more, ali on je ostao pri svome i govorio: 'Ne, ne, sigurno jesam - smejao se Kalinić dok je prepričavao.

Nezaobilazna tema bio je najtrofejniji trener Evrope Željko Obradović.

- On je genije, motivator... Uvek želi da napreduje. Njegova radna etika je ogromna. Posle devet titula svakodnevno dolazi u halu, priprema se pre treninga, posle treninga ostaje sa mladim igračima dodaje im loptu, koriguje im šut... nema dana odmora.

Da li se nekad uplašio za svoj život kada se Obradović naljuti?

- Nikad se nisam plašio za život, ali bilo je tih momenata. Mi imamo srpski temperament, u sve ulazimo emotivno. Često se događa da se raspravljamo, ali on ti uvek želi najbolje i trebalo mi je malo vremena da se naviknem na to.

Dres Srbije je u Nikolinom životu uvek imao posebno mesto. Smatra da su "orlovi" na Olimpijskim igrama u Riju protiv selekcije SAD mogli da budu znatno trebalo da budu hrabriji u finalu protiv Amerike.

- Sjajan je osećaj kada igraš za reprezentaciju. Bili smo zadovoljni srebrom na Olimpijskim igrama, a nismo napali zlato. Imali smo šansu da ih pobedimo u grupi, pa zato ostaje možda mala žal, ali sva leta sa reprezentacijom su neverovatna. Stekao sam mnogo prijatelja, dobrih uspomena, bez obzira na to da li pobeđuješ ili gubiš, uvek je lepo.