Nije Kobi Brajant bio samo košarkaš. Oprobao se i u mnogim drugim stvarima. Jedna je film, tačnije animirani film za koji je dobio i “Oskara”.


Legendarni as je prvo napisao oproštajno pismo 2015. godine za “Plejers tribjun” (“The Players Tribune”), a kasnije ga je pretvorio u animirani film.


Pismo je zapravo pesma “Draga košarko” koja predstavlja oproštaj od igre pod obručima. Režiser i animator je Glen Kin, muziku je napisao Džon Vilijams, a Kobi je to veoma emotivno pročitao.


Pismo, koje je postalo film glasi ovako:


Draga košarko,


Od trenutka kada sam počeo tatine čarape da rolam u loptu i šutiram zamišljene šuteve za pobedu u Gret Western forum-u”sam znao da je jedna stvar stvarna. Zaljubio sam se u tebe.


Ljubav je toliko duboka da sam ti dao sve - od mog uma i tela, do mog duha i duše. kao šestogodišnjak sam se zaljubio u tebe. Nikad nisam video kraj tunela, već samo sebe kako istrčavam iz njega.


Tako sam trčao gore-dole, po svakom terenu, za svakom ničijom loptom, sve za tebe. Tražila si mi da se borim. Dao sam ti svoje srce, jer sam za to dobio mnogo više.


Igrao sam kroz znoj i bol. Ne zato što me je pozvao izazov, nego zato što si me ti zvala. Sve sam činio za tebe, jer je to ono što radiš kada se zbog nekoga osećaš tako žvi kao što sam se ja zbog tebe osećao.


Dala si dečaku njegov san i uvek ću te voleti zbog toga. Ali, ne mogu te tako opsesivno voleti još dugo. Ova sezona je sve što još mogu da t idam. Moje srce može da izdrži lupanje, moj um može da se nosi sa naporima, ali moje telo zna da je vreme za oproštaj.


I, to je u redu. Spreman sam da te pustim. Želim da sada znaš da možemo zajedno da uživamo u svakom trenutku koji nam je preostao. U dobrom i u lošem. Dali smo jedno drugom sve što imamo.


Oboje znamo, šta god budem radio, uveć ću biti taj klinac sa srolanim čarapama, košem koji je kanta za smeće u uglu. Pet sekundi je na satu. Lopta je u mojim rukama.


5...4...3...2...1


Volim te zauvek,


Kobi.