Maljković: Terazije nazvati po Noletu

ZA razgovor je odabrao kafe "Dream", mada je svoje najlepše snove već ostvario. Osvojio je Evroligu četiri puta, sa tri različita kluba: Jugoplastikom, Limožom i Panatinaikosom.

Trenersku karijeru je počeo u klubu "Ušće" sa Novog Beograda 1971. i u barakama pored Šest kaplara. Posle je postao košarkaški general, koji se držao one Kastrove: "Naša je obaveza da pobeđujemo!" Dakle, Božidar Maljković, naša trenerska košarkaška legenda.

* Dve sportske hale u Beogradu dobile su imena po Ranku Žeravici i Aleksandru Nikoliću. Vi ste kumovali da se "Pionir" nazove po profesoru Nikoliću?

- Beograd je ovim ušao na svetsku mapu gradova koji vole košarku i za nju žive. Za naziv hale "Ranko Žeravica" radila je grupa ljudi, a za ime profesora Nikolića moja privatna borba trajala je "četiri olimpijska ciklusa". Šest meseci posle njegove smrti sam krenuo u tu akciju.

* Koja je razlika između ova dva košarkaška genija?

- Svaki je bio genijalan u svojoj posebnosti. Ranko Žeravica brzom igrom, drilom, Aca Nikolić filigranskom tehnikom, taktički najjači čovek na svetu. Rano je otišao u inostranstvo i trenirao je najveće igrače.

* Sadašnji stadion Crvene zvezde dobio je ime po Rajku Mitiću. Koje bi još sportske veličine zaslužile da se po njima nazove neki sportski objekat?

- Odrastao sam u Šest kaplara, živeo sam u zgradi gde je s leve strane bio Mirko Sandić, a sa desne Zoran Janković. Obojica vaterpolisti. Te dve veličine moraju da dobiju nešto u Beogradu. Pristalica sam, kao i Francuzi, da se objektima daju imena po ljudima za njihovog života. Mnogo bi bolje bilo svim Beograđanima da se Terazije zovu Trg Novaka Đokovića.

* Kada smo već kod njih dvojice, koja je razlika u košarci u ono vreme i sada?

- Nema veće razlike. Akcije su uglavnom iste i nema tih domaćih laboratorija da vidimo kod nekih trenera neke specifičnosti. Znači, košarka ne ide napred i jedino gde ide je u domenu atletike.

* Kako gledate na današnje igre Zvezde i Partizana? Crveno-beli su odmakli?

- Trener Radonjić je napravio izvanredne rezultate i prošle i ove godine. I u Evropi guraju dobro, a što se tiče Partizana mogu da citiram Andrića: "Da ništa tako ne vezuje ljude kao zajednički preživljena nesreća". Sada se crno-beli polako vraćaju.

* Kada ste počinjali karijeru bili ste košgeter i rekli da sada kao trener ne bi pustili sebe u tim jer niste igrali odbranu.

- To je istina. Pravi igrači igraju i pod jednim i pod drugim košem, a ja sam isključivo imao "krv u očima" da dam koš.

* I sadašnjoj košarkaškoj reprezentaciji preporučujete da drastično pojača odbranu.

- Ja verujem u Saleta Đorđevića. Igra se festivalska košarka do jednog momenta, a kada je važno za medalju onda to prelazi na tuču.

* Šta biste još savetovali Saši Đorđeviću?

- Pa, možda bi mogli da ubrzaju igru.

* Kakve su nam šanse u Riju, jer se očekuje dolazak Jokića i Bobana Marjanovića?

- Mislim da pod zastavu treba da stanu svi igrači. Ako neko neće, ja ga ne bih anatemisao. U Španiji, kad Gasol kaže ja bih da se odmaram ovog leta, niko ga ne dira. Ako dođu Jokić i Marjanović, to će biti jako dobra ekipa, sposobna za medalju. Ali, nikome ne stavljam teg za vrat, pa neću ni Saši.

* Vaša ćerka Marina je uspešan trener. Da li gledate njene utakmice? Priča se da niste gledali ni njeno evropsko finale.

- Ja Marinine utakmice ne gledam od Kupa u Subotici, tome ima već deset godina. Jednostavno, ne mogu da izdržim, ali finale sam gledao. I to finale protiv Francuske je bila moja najteža utakmica, jer sam znao kakva je razlika između toga biti prvak Evrope i onoga što je Marina napravila i biti drugi.

* Šta biste savetovali Marini pred Olimpijadu?

- Mnogo pričamo o košarci, ali ja se nikada nisam pojavio ni na jednom njenom treningu, ni na utakmici. Ne želim da se od toga pravi spektakl - tata je trenersko čudo, a Marina još veće. Savetujem joj da se košarka stalno menja i da svaki dan nešto iz košarke pročita, pogleda.

* Da se vratimo vašim najvećim uspesima. Jugoplastika sa kojom ste osvojili dve evropske titule, prošle godine proslavila je 70 godina od osnivanja.

- To je najlepši period u mom životu. Ja to često pominjem, a kolege mi zameraju što ne pominjem Real Madrid i Barselonu, a jedini sam u istoriji trenirao oba kluba. Jugoplastika je klub mog života i četiri najlepše godine sam proveo tamo. To je jedan projekat koji je spojila nebeska hemija, uz dosta sreće ali i uz ogroman rad. Josip Bilić, sadašnji direktor Jadranske lige i ja praktično smo i noću sanjali projekte. Kako oni kažu, on je dolazio u šest i po, a ja sedam i kvarat.

* Rođeni ste u Otočcu, dakle poreklom ste Ličanin. Tokom poslednjeg rata bio je egzodus Srba iz Hrvatske. Problemi sa njihovim povratkom, ćirilicom i dalje ostaju...

- Moji su svi Ličani, pa i sa ženine strane. Moja supruga je, dok sam bio, ne znam više tačno u kom klubu, možda u Real Madridu, sačekala te nesrećne ljude. Moji zemljaci su završili u Apatinu i ja sam dugo pomagao te ljude. I sada kažem: da su tada na čelu države bili košarkaški funkcioneri, rata i krvi ne bi bilo.

* Da se vratimo opet u Split. Kada su vas pozvali u Jugoplastiku, rekli ste jednu rečenicu: da sam normalan, poludeo bih.

- Jeste, taj tekst sam pisao za monografiju povodom 70 godina od osnivanja Jugoplastike. Taj moj emotivni tekst kod mojih prijatelja i kolega je zaradio komentar da nisam loš pisac. Čak i jedan čovek koji me stalno sreće u Knez Mihailovoj, blizu mog stana, kaže evo našeg uspavanog književnika.

* Govorili ste da je dobra košarka koju ste igrali poput dobrog bluza: omogućava da publika oseti da ima milion evra kod kuće, a u stvari nema ništa.

- To je slučaj svugde gde se igra dobra košarka. I u crnačkom getu, u svakoj socijalnoj sredini. Dakle, taj spektakl prave veliki igrači. Ne možete da uživate u jednoj osrednjoj predstavi, ili jednoj slaboj predstavi. Ona ne stvara tu magiju kao bluz. Zato je bluz bio popularan i nastao u crnačkim predgrađima, kao što je tango nastao u klubovima muškaraca, uglavnom ispod zemlje.

* Vaša maksima je bila istovetna kao Fidela Kastra: "Naša obaveza je da pobeđujemo".

- Kad bi Fidel Kastro znao koliko smo Boša Tanjević, moj pobratim iz košarke, i ja učinili za propagandu njega i njegove Kube pozvao bi nas u goste i doživotno bi nam dao tamo neku vilu. Jednostavno, volim tog čoveka i tu zemlju zato što me podsećaju na ondašnju Jugoslaviju, u kojoj su jednako svi bili siromašni.

* Zašto nikada niste bili selektor reprezentacije?

- Kada sam bio jedini kandidat za selektora reprezentacije, i opet ponavljam jedini, neki ljudi iz košarke nisu mi to dozvolili. To njima neka služi na čast. Oni znaju ko su i šta su te noći pričali. Ja sam tvrdoglavi Ličanin i ne volim da me prozivaju, da uzmem reprezentaciju kada mi to neko drugi nudi. Poslednji put su me prozivali profesori u Drugoj beogradskoj gimniziji. Tako ja funkcionišem, u košarci i u životu.

GLASAĆU ZA ALEKSANDRA VUČIĆA

* KAKAV je vaš odnos sa premijerom Vučićem? Kažu da vas je on "kupio", jer je podržao ideju da se "Pionir" nazove po Aci Nikoliću...

- Video sam ga u životu tri puta. Prvi put kada je bio u opoziciji. Ručali smo u "Molijeru" u Zmaj Jovinoj. Drugi put sam ga video na Konvenciji SNS, kad me je pozvao. Rekao sam mu, kad god me pozoveš ja ću da dođem, ovi pre tebe me nisu zvali. Treći put sam išao kod njega da ispravimo tu istorijsku nepravdu, gde je on fenomenalno reagovao da se "Pioniru" dodeli ime Ace Nikolića. Kao što je napravio spomenik Pekiću, a oni pre njega nisu.

* Da li ćete učestvovati u kampanji SNS?

- On zna da meni ništa ne treba. On ne može ništa da mi da što ja nemam. Prema tome, to je odnos uvažavanja, ogromna radna energija koju vidim kod njega. I, zasada, neću učestvovati u kampanji, ali ću glasati na izborima za Vučića.

KUKOČ NEMA NASLEDNIKA

* TRENIRALI ste mnoge košarkaše, poznato je da je među njima najbolji Toni Kukoč. Ima li on danas naslednika?

- On je tvorac ideje da jedan koš čini jednog čoveka srećnim, a jedno dobro dodavanje dvojicu. Čovek koji je jedinstven, koji zakuca loptu sa pola terena, sa jednim driblingom. Kada sam Ranka i Acu pozvao posle jednog dvosatnog napornog treninga da im Toni to demonstrira, prekrstili su se obojica. Jednostavno, Kukoč nema naslednika.

* Koja je vaša idealna petorka?

- Teško je to pitanje, ali ipak da pokušam. Dakle, Luis Bulog (Real), Majkl Jang (Limož), Toni Kukoč, Dino Rađa i za bekove se dvoumim između Dušana Ivanovića i Velimira Perasovića.