Ristić: NBA preko Arizone

OSVAJALI su Srbi Evropu, svet, Olimpijske igre, sve nacionalne i kontinentalne šampionate od Urala do Pirineja... Za trojicu su pravljeni prstenovi (Peđa Stojaković, Darko Miličić i Ognjen Kuzmić), oni najvredniji, sa NBA logom. U srpskoj kolekciji nedostaje samo “studentski” trofej, NKAA, koji bi mogao da podigne Dušan Ristić.

Jedan od najtalentovanijih evropskih centara, za razliku od brojnih vršnjaka, nije sa ponuletstvom odlučio da stavi potpis na profesionalni ugovor, već je izabrao đačku knjižicu srednje škole u SAD, potom i indeks univerziteta Arizona, jednog od najprestižnijih u najglomaznijem takmičenju na planeti, čiji dres oblači drugu sezonu zaredom.

- Igranje za Arizonu je, ne samo po meni, vrhunac karijere mladog igrača, ujedno i izuzetno silovita odskočna daska, ako se pravilno upotrebi, za ostvarivanje, priznaćete, sna svakog klinca, NBA - pokušava Ristić za “Novosti” da pojasni neočekivani odlazak preko Atlantika u zimu 2014.

Poput odličnog studenta, što i jeste (među tri je najbolja u “klasi” košarkaškog tima, iako je stranac), kao na ispitu, bez zastajkivanja obrazlaže prednosti američkog košarkaškog sistema.

- U odnosu na Evropu, ako tako može da se kaže, nedostatak je odsustvo profesionalnog ugovora. Ne postoji plata. Ali, zauzvrat fakultet nam obezbeđuje stipendiju koja ni za visoke američke standarde nije mala. Naprotiv. Naše je da treniramo i učimo, a uslovi za trening su neverovatni, od pomoćnih hala, glavne dvorane, teretane. Koliko Arizona obraća pažnju na “detalje” i koliko odskače od profesionalne Evrope, svedoči i podatak da na sva putovanja letimo privatnim avionom. Ukratko, sve je podređeno igraču, odnosno njegovom napretku na parketu, ali i u studentskoj klupi.

Da je Ristić napredovao svedoče i egzaktne cifre. Od prvog dolaska u kampus, pre nešto više od godinu i po, trenažnim procesom je oko 15 kilograma masti transformisao u koji kilogram manje mišićne mase. Ko je imao prilike da prati Arizonu primetio je i značajne promene u njegovoj igri.

- Svi preduslovi za uspeh su vam pruženi, a od vas zavisi da li ćete uspeti. U SAD su svesni da se ništa ne može preko noći. Postoji studioznost i strpljenje. Moja prva godina je bila iskorišćena za privikavanje na američki stil igranja i života. Minutaža nije bila u prvom planu, već učenje principa igre, tehničko usavršavanje, nadogradnja na svim poljima.

Arizona i Dušan zasad samouvereno koračaju na rezultatskom planu. Među deset su kandidata za pehar, što je izuzetno uzan krug, s obzirom na to da je u trci preko 350 fakulteta, dok je naš centar, od početka decembra zaposeo poziciju startnog centra, s prosekom od 12,7 poena, 4,5 skokova, uz 75 odsto uspešnosti šuta iz igre.

- Ne mogu da se požalim ni ličnim, ni timskim učinkom. Sa skorom 13-1 smo osmi nosilac. Ali još je rano pričati o završnim ciljevima, jer su sa duelom protiv Arizone Stejt (94:82), počela iskušenja u našoj konferenciji - završava Ristić.

LETIMIČNIM pogledom na klupe NBA i evropskih timova, može da se izbroji desetak osoba, od šefa stručnog štaba pa nadalje, koje brinu o igračkom kadru.

- Mislim da ih kod nas ima 14-15. Možda se nekome čini (pre)mnogo, ali tek kada uđete u taj sistem shvatite da je prava mera. Jednostavno, nema praznog hoda, svaki minut na treningu je iskorišćen na pravi način - kaže Ristić, objašnjavajući ko su mlađi momci koji su neretko na trenizima u uglovima TV kadrova. - Postoji 14-15 studenata koji obavljaju svojevrsne uloge sekundanata. Zauzvrat, fakultet im obezbeđuje stipendije.