Meni je 55 godina i danas tvrdim da bih ga ubio. Dobio bi osam komada, sto posto: Policajac sa Maksimira ispričao kako je Boban ostao živ

Sudbina je 13. maja 1990. na "Maksimiru" sačuvala dva života. Sudbina i tadašnji trener zagrebačkog Dinama Josip Kuže, koji je, prema tvrdnji Refika Ahmetovića, spasao život kapitenu "modrih" Zvonimiru Bobanu.

U opširnom intervjuu za portal "Mondo", nekadašnji milicajac Ahmetović, koji je tog poslepodneva na zagrebačkom stadionu bio na službenoj dužnosti, prisetio se nemilih scena koje su najavile krvavi raspad SFRJ.

- Utakmica je trebalo da bude odigrana oko 18.00, a Delije su počele da dolaze u Zagreb oko 5 ujutro. Oni su bili nemirni, tada ih je vodio Željko Ražnatović Arkan, on im je bio vojskovođa. Njih su smirivali kada su narušavali javni red i mir i dovodili su ih do stadiona i stavljali na južni deo tribine. Oni su bili tu zaštićeni, u ogradi, bili su čuvani, niko nije mogao do njih, a oni nisu mogli da izađu. Ja sam bio zadužen da pazim na golmana, svako je imao svoj deo posla, počeo je priču Ahmetović, dodavši da su nerede na "Maksimiru" izazvali su navijači Dinama sa severne tribine.

- Napravili su problem ovi što su provalili ogradu sa Severa. Kasnije sam od kolega koje su radile uviđaj čuo da su tu ogradu ranije pripremili, sekli i prskali i ostavili samo mali deo da mogu da provale. Kad su krenuli na teren prema jugu, prema Delijama, mi smo zaštitili Delije. Ja sam ih štitio, jer nisam voleo da dođe do sukoba. Jedna grupica je uspela da dođe do juga i tu je došlo do okršaja. Odvaljivali su klupe, sve je letelo. Nekako smo uspeli da ih oteramo. Vidi se tamo da ja sa Istoka teram, on mene nogom, ja njega palicom. Nisam se plašio, mogao sam u tom trenutku i glavu izgubiti, ali za službu i poredak koji sam čuvao nije mi nimalo bilo žao.

Veliku ulogu u neredima, prema Refiku Ahmetoviću, odigrao je i Boban.

- Igračima je rečeno da se povuku i čekaju da se smiri, pa da se utakmica odigra. Ali Boban je došao nasred stadiona i mahao je rukama, okrenuo se prema severu i mahao im da izađu na teren. Desetine njih su izašli na teren kad ih je pozvao. Tamo je bilo metalnih vatrogasnih kanti, jedan od njih je krenuo da tu kantu nabije kolegi na glavu. Kontam ako mu nabije, neće moći da trči, da radi, oni drugi će ga pregaziti i trčao sam za ovim i oteo mu kantu. On me pokušao udarati, ja sam izbegao i počeo sam ga udarati. Dobro sam ga udarao. Kasnije je Boban izjavio da mu je to neki rođak. Ja sam njega oborio i još sam ga tukao, toliko sam bio ljut.

A onda ga je napao Zvonimir Boban i pritom zaradio udarac palicom.

- Kad sam se sagnuo, video sam da je on u vazduhu, sastavio je kolena i ruke. I udario me kolenom i rukama na desnu stranu. Rukama po glavi, a kolenima u rebra. Ja sam tako posrnuo. Kuže je tu odigrao glavnu ulogu. Da nije Kužea bilo, da je on krenuo ponovo, on bi dobio jedan okvir, sto posto. Osam komada, sto posto. I danas tvrdim da bih ga ubio. Meni je 55 godina i danas tvrdim da bih ga ubio samo da nije bilo Kužea. Da se samo vratio ja bih njega ubio - istakao je Ahmetović, dodavši da je posle dva dana sa nekoliko prijatelja ušao u jedan zagrebački kafić u kojem je bio Boban.

- Mi smo išli da njega tražimo, opet sam ja bio presudan da ga ne tuku. Mi smo za dan ,dva otišli u Maksimir i njega smo pronašli. Nas je bilo pet, šest koji smo dobro bili naoružani i dobro spremni. Kažu mi 'šta god ti kažeš mi ćemo uraditi'. Verovatno je on to prepoznao kad smo mi došli, a bili smo u 'civilki'. Imao sam osećaj da se malo uplašio. Ja sam njemu prišao i rekao sam 'Ja sam taj i taj, možemo popiti kafu', što smo i učinili" - kazao je, između ostalog, Ahmetović za "Mondo", dodavši da bi i danas popio kafu sa nekadašnjim hrvatskim reprezentativcem.