Obradović za Novosti o finalu EP 1995. godine: Uđi malo, samo dok Danilović dođe sebi

JEDAN "tvit" Saše Obradovića izveo nas je iz karantina i bar na trenutak učinio da zaboravimo sumornu sadašnjost. "Gledajući Evropsko prvenstvo iz 1995, iz ove perspektive nisam siguran da bih ubacio sebe u igru u tim momentima (posebno sam ponosan na Dudinu izjavu da su mu to top 3 poteza u karijeri), ali isplatilo se", napisao je naš nekadašnji reprezentativac nakon što je odgledao snimak nezaboravne finalne utakmice sa Litvanijom (96:90).

Iskrena misao izašla je iz trenerske percepcije stratega Monaka, koji se, u razgovoru za "Novosti", priseća šta mu je rekao selektor Dušan Ivković kada ga je bacio u vatru atinske dvorane OAKA.

- Tačno se sećam rečenice: "Uđi malo da zameniš Danilovića, samo da dođe sebi." Mislim da je pre toga on promašio dva-tri šuta i da je trebalo da ga ja odmenim dok ne dođe sebi. Eto, bio sam dovoljno produktivan da ostanem na terenu do samog kraja.

Legendarni selektor znao je da to nije kockarski potez.

- Duda je mene dobro poznavao, te godine bio sam mu prva želja za Panionios. Sa te strane, verovatno je znao šta radi. U prvom poluvremenu sam malo igrao i došao do toga da budem na terenu u poslednjih sedam minuta. Takva odluka nije laka u odlučujućim momentima, iako i ja kao trener imam hrabrosti da ubacim i nezagrejanog ili mladog igrača. Tu nema pravila, ima igrača koji i u tim okolnostima znaju da budu veoma produktivni.

U tih sedam minuta, koji su milionima u Srbiji delovali kao večnost, tada 26-godišnji Obradović postigao je pet izuzetno važnih poena u pohodu na svoju prvu od četiri zlatne medalje sa nacionalnim timom.

- Ponosan sam na stvari koje su se desile u tom kratkom periodu, ne samo na one statistički zabeležene. Na prisutnost u odbrani i organizaciji i strpljenje potrebno za takvu završnicu.

Na terenu su bili i Aleksandar Đorđević (41 poen), Dejan Bodiroga (12), Žarko Paspalj (5) i Zoran Savić (4). Na klupi, Vlade Divac (5) i Predrag Danilović (23), čije je zakucavanje preko Arvidasa Sabonisa najatraktivniji potez u istoriji evropskih šampionata.

- Bili smo preteča svega što se sada dešava. Vidiš da igrače koji su igrali pre 25 godina možeš da staviš u današnji sistem. Svi smo mogli da igramo na različitim pozicijama, mislim da bismo i fizički mogli da odgovorimo sadašnjim uslovima, koji su još zahtevniji.

Oni su izgradili instituciju dočeka sportista. Onaj iz '95. ostaće neprevaziđen kao spontani špalir više od sto hiljada ljudi koji su atinske heroje doživeli kao pravedne osvetnike za mučan period sankcija.

- Nisam ni svestan toga koliko je godina prošlo od tada. Bilo je nezaboravno. I za ljude koji su nas pratili, i za nas kao aktere, to je bilo najemotivnije takmičenje. Ne znam kako je bilo kad smo postali svetski prvaci u Ljubljani, ali da ne idemo toliko daleko. Ni moja deca, kao ni svi koji to nisu mogli da dožive u tom vremenu, neće moći da imaju uvid u to kako je sve izgledalo. Pre, za vreme i posle takmičenja, u Atini i Beogradu. Teško je dočarati tu euforiju nakon sankcija, samu igru pred grčkom publikom koja nas nije podržavala. Ta godina je bila toliko značajna i doček toliko spontan da bi trebalo snimiti film o tome.

Neko će jednog dana možda snimiti film i o ovoj virusnoj epidemiji, koja je zaustavila čitav svet. I Obradovićev Monako, koji je drugu fazu Evrokupa završio kao prvi u svojoj grupi. Po takmičarskoj šemi, rival u četvrtfinalu plej-ofa je bolonjski Virtus, koji sa klupe vodi Aleksandar Đorđević. Apsolutni junak finala iz 1995.

- Iskreno, mnogo mi je žao jer smo u trenutku prekida dostigli dobru formu. U drugoj fazi takmičenja smo praktično dominirali u našoj grupi i zaslužili prvo mesto. Normalno je i da se nadamo tome da u nastavku može nešto dobro da se desi, iako smo mi mali klub u odnosu na Virtus. Oni bi sigurno bili favoriti, bez obzira na to što imamo prednost domaćeg terena. Bili smo spremni da se nosimo sa njima i, što da ne, da ih iznenadimo.

Umesto po plej-of sistemu, takmičenje bi moglo da se okonča završnim turnirom najbolje osmorke.

- To ne bi bilo fer. Prednost domaćeg terena za nas nije mala stvar, praktično godinu dana nismo izgubili meč kod kuće.

Predlog je izneo generalni menadžer Virtusa Luka Baraldi, uz opasku da je samo Monako "protiv". Klub iz kneževine saopštio je da nije bilo zvaničnih razgovora o toj opciji.

- To je istina. Mislim da niko nije ni razgovarao sa Monakom, po principu "ovi nam nisu toliko bitni". Pročitao sam da je predloženo da se u Bolonji igra taj finalni turnir. Znate, treba imati malo obzira prema rezultatima, iako je Virtus važan u politici Evrolige. Ima jasnih signala da će igrati sledeće sezone u Evroligi, bez obzira na rezultat u Evrokupu. Treba biti fer prema svim učesnicima, takva odluka bila bi neregularna.

Kao najbolji tim u dosadašnjem toku Evrokupa, Partizan smatra da je najpravednije da se njemu dodeli organizacija eventualnog finalnog turnira.

- Ko je najbolji, to tek treba da se rešava, nismo ni došli do te faze. Niko ne može da kaže da je zaslužio da bude pobednik takmičenja na osnovu ranijih utakmica i faza. Ja se ne bih osećao dobro ako bi Monako bio proglašen za prvaka Francuske. Najlepše je kad prođeš kroz sve faze i zaslužiš to na terenu. Sve te priče zadiru u regularnost i nisu preterano ozbiljne.

PORODIČNA HEMIJA
DOK je bio trener Lokomotive, Obradović je dve i po godine bio odvojen od porodice.
- Trošimo vreme na ponovno sjedinjenje familijarne hemije, pošto smo bili razdvojeni dok sam bio u Rusiji. Sa te strane nam je lepo, ali svi su željni raznovrsnosti, boljeg života. Mere su iste kao u Francuskoj, situacija je zabrinjavajuća. Iako su prilično uplašeni, video sam dosta ljudi na ulicama, što je i normalno u vreme praznika.