VELIKI fudbalski trener, čovek koji je u karijeri pozlatio sve čega se dohvatio, gospodin u kopačkama i džentlmen u odelu, Radomir Antić, preminuo je danas u Madridu posle kraće bolesti u 72. godini. U danima kada loše vesti ne znaju da stanu i prestižu jedna drugu, iz prestonice Španije stigla je pretužna istina da nas je zauvek napustio popularni Antara, koji je rođen 22.novembra 1948. godine u Žitištu, a skoro ceo svoj život je poklonio Užicu i Zlatiboru.

Antić je postao jedinstven svetski trener kada je u periodu od 1991. do 2003. godine uspeo da sedne na klupe tri španska velikana: Real Madrida, Atletika i Barselone. Napustio nas je čovek kojeg su iz poštovanja još u Španiji, kasnije i u Srbiji svi zvali "mister",jer je taj naziv u razvijenom i civilizovanom fudbalskom svetu uvek značio da na klupi tima sedi neko ko je više od trenera.

PROČITAJTE JOŠ: Fudbal je izgubio još jednog velikana: Preminuo je Radomir Antić

FUDBAL NIJE ŠUTIRANjE LOPTEO FUDBALU je uvek pričao sa velikim poštovanjem. - Fudbal za mene nije bio samo šutiranje lopte. Uvek je bio prilika da pokažeš svoje vrline i mane. Meni je mnogo pomoglo i školovanje na Fakultetu za fizičku kulturu koje mi je dalo određenu prednost u odnosu na neke druge. Fudbal je živa stvar koja zaista diše, nikada nisam robovao sistemima. To je sport u kojem se sigurno ne mogu sabirati babe i žabe – govorio je Antić.

Radomir Antić je u karijeri uvek bio više od igrača na terenu i od trenera na klupi. Gospodin od glave do pete koji je mnogo voleo fudbal, ali je ipak više od svega voleo svoju porodicu. Supruga Vera, sin Dušan, ćerka Ana i unuci Ivana, Petra, Radomir i Marko bili su mu bili sve. Za njih je živeo do poslednjeg trena, do sinoć kada je preminuo u bolnici u Madridu..

Najveći deo svoje igračke karijere Antić je poklonio Partizanu, najveće trenerske uspehe ostvario je u madridskom Atletiku,ali će ostati upamćen i kao selektor koji je 2008. godine poveo i 2010. godine odveo Srbiju na Mundijal u Afriku. Ali mnogo više i po tome što je učinio naizgled nemoguće: vratio je veru navijačima i "naterao" narod da ponovo navija za svoj nacionalni tim, što je pre i posle toga bilo i ostalo nepojmljivo.

Popularni Antara, za najbliže čika Rade, znao je kako sa saigračem, kako sa igračem, navijačem... Sa kraljem Španije, sa gazdom Atletika Hezusom Hilom, sa Žigom i Pantom,sa Jerom i Luisom Enrikeom,sa Pantićem i Simeoneom... Sa prodavcima na pijaci na Zlatiboru, sa običnim svetom na bilo kojoj tribini bilo kog stadiona. Znao je sa svima! Znao je u svakom razgovoru da iz rukava izvuče ukras života koji se zove anegdota. Nezaboravna je i ona u kojoj mu je mati Milka posle raznih nestašluka govorila: "Čuva Bog Rada svog!"

Fudbalski svet izgubio je jednog od najboljih trenera koji je igru i svoje igrače znao u dušu. Zbogom, Mister i hvala vam za sve!

Početak

Radomir Antić rođen je 22. novembra 1948. godine u Žitištu, mestu u Srednjobanatskom okrugu.Ime je dobio po ujaku Radomiru Radetu Brkiću, učesniku Narodnooslobodilačke borbe, pukovniku JNA i narodnom heroju.

- Žitište me uvek asocira i vraća u detinjstvo i sećanje na baku i ujake koji su kao kolonisti tu došli i kao dokaz da različite kulture i navike moraju da se poštuju. U tako malim sredinama, ali i u velikim metropolama u kojima sam živeo i radio – rekao je Antić u jednom od svojih brojnih intervjua „Večernjim novostima“.

To je bila njegova prepoznatljiva životna i sportska filozofija, gde god da je odlazio da igra i radi, družio se i upoznavao ljude, navijače, prihvatao njihove navike i kulturu, učio od njih. Po prirodi srdačan, iskren i čovek ogromnog duha i širokih vidika i obrazovanja, bio je omiljen svuda gde je boravio, od Turske, preko Engleske, Španije i Kine. Ostavljao je iza sebe dubok, prepoznatljiv ljudski trag, uz vrhunske rezultate jer je uvek bio maksimalno odan i posvećen svojoj profesiji.

Vaspitanje je stekao od oca Jove, poreklomiz Janje blizu Bijeljine i majke Milka (sa Grmeča) . Kada je Radomir imao šest godina, porodica se preselila u Užice. Tu se i zaljubio u fudbal i njegovu magiju kojom je bio zanesen do kraja života.

Igračka karijera

Sloboda iz Užica bila je prvi Antićev seniorski klub. U toj prvoj i jedinoj sezoni(1967.-1968.) zapazio ga je Partizan i odmah doveo.U osam narednih godina (1968.-1976.) Radomir je nosio crno-beli dres na 181. utakmici. Bio je defanzivac, a uspeo je da postigne i devet pogodaka. Sa Partizanom je 1976. godine osvojio i titulu prvaka Jugoslavije.

- Partizan je moja prva velika stanica u karijeri. Ponosan sam na period proveden u klubu u kojem sam takođe ispisivao njegovu istoriju. U Beogradu sam osnovao i porodicu, delio lepe i manje lepe trenutke sa Partizanom – rezimirao je.

Kao kruna dobrih igara u Partizanu stigao je poziv reprezentacije i Antić je zabeležio jedini nastup za selekciju Jugoslavije 26. septembra 1973. u prijateljskoj utakmici protiv Mađarske.

PROČITAJTE JOŠ: Ovako je govorio Radomir: Poslednji intervju Antića za "Novosti"

Sledeća stanica u Antićevoj igračkoj karijeri bio je turski Fenerbahče gde je za dve gosine odigrao 28 utakmica i postigao dva gola. Zatim, 1978. godine je prešao u španski tim Real Saragosa u kome se takođe zadržao dve sezone (58 utakmica – sedam golova). Usledila je 1980. godine selidba na Osrtvo i potpis za engleski Luton taun koga je tri godine kasnije spasio od ispadanja iz Prve lige tako što je četiri minuta pred kraj utakmice postigao gol protiv Mančester sitija. U ovom klubu Antić je u 36. godini „okačio“ kopačke o klin i obukao trenerku.

Trenerska karijera

Antić se 1985. vratio u Partizan, kao pomoćni trener, prvo Nenadu Bjekoviću, zatim i Fahrudinu Jusufiju.Humsku je napustio 1988. kada jesamostalno preuzeo Real Saragosu, za koju je nasutupao i kao igrač.Na svom debiju, 4. septembra 1988. remizirao je protiv Valensije. Saaragosa j je tu sezonu završila na visokom petom mestu, izboren je plasman u Kup UEFA.

Real Madrid

Dve i po godine kasnije, u martu 1991. Antić je kao izuzetno perspektivan stručnjak preuzeo mesto prvog trenera Real Madrida od Alfreda Di Stefana. Real je vodio na poslednjih 12 utakmica u prvenstvu, u kojima je uspeo da dođe do trećeg mesta na kraju sezone. U ekipi „kraljeva“ tada su igrali Butragenjo, Mičel, Jero, Hadži, a na insistiranje Antića dovedeni su Prosinečki i Luis Enrike. Sledeće sezone je napravljena velika nepravda prema njemu. Tadašnji predsednik „kraljeva“ Ramon Mendoza doveo je Lea Benhakerana mesto sportskog direktora. Svojeglavi Holanđanin otpustio je Antićasredinom januara 1992. i seo na njegovo mesto kada se Real nalazio na prvoj poziciji na tabeli, sa sedam bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu Barselonu.Pod palicom Benhakera prednost Reala se istopila, pa je Barsa u poslednjem kolu osvojila titulu.

- Bila je čast i ponos da se radi u Realu - . U njemu sam sebi pokazao da sam spreman i za najveće izazove. Sećam se dana kada su me smenili, koliko sam bio smiren. Ono što se sa Realom dešavalo posle je bio problem onih koji su me smenili. Zaista sam ponosan na činjenicu da sam jedini trener na svetu koji je vodio tri najveća španska kluba

U sezoni 1992/93. preuzeo je Ovijedo i spasao ga ispadanja, a u sledeće dve sezone klub je dva puta završavao na devetom mestu. Tada je doveo Slavišu Jokanovića iz Partizana, vratio Prosinečkog iz Reala.

Atletiko Madrid

Zlatan period i najveće uspehe Radomir je kao trenerdoživeo u madridskom Atletiku, koji je trenirao u tri navrata. Prvi put tri sezone (1995—1998).Sezonu pre Antićevog dolaska, Atletiko je poslednjem kolu izborio opstanak. Usledio je neviđen uzlet, a Antićev najveći „izum“ je bilo dovođenje Milinka Pantića, uz Kika, Kaminera, Peneva i Simonea, najzaslužnijeg za neviđen podvig, osvajanje duple krune, prve i jedine u istoriji kluba. Čitava Evropa i svet divili su se Antari i njegovom Atletiku.

Sledeće sezone Atletiko je završio kao treći u prvenstvu, a u Ligi šampiona dogurao je do četvrtfinala. Hiroviti predsednik „jorgandžija“ Hesus Hil je na kraju sledeće sezone umesto Antića doveo Italijana Ariga Sakija. Posle toga se naš stručnjak još dva puta vraćao na klupu Atletika, ali to je bio period kada je klub bio u velikoj krizi i kada niko nije mogao da ga spase ispadanja.

Barselona

Posle kraće epizode u Ovojedu, Antić u januru 2003. preuzima i trećeg španskog velikana - Barselonu. Stigao je da ugasi požar,Katalonci su predvođeni Lujom Van Galom potonuli na 15. mesto na tabeli.Srpski stručnjak je stabilizovao klub popeo ga na šesto mesto, a u Ligi šampiona su stigli dočetvrtine finala gde ih je u produžecima pobedio Juventus. Doveo je Sorina iz Lacia i što je važnije, pružio je priliku mladim igračima: golmanu Viktoru Valdesu i Andreasu Iniesti, dok je Ćaviju pronašao pravo mesto u manevru, na šta mu je ovaj do kraja karijere bio zahvalan. Novo rukovodstvo preuzelo je klubm, pa je Antića zamenio Frank Rajkard.

- Zaista sam ponosan na činjenicu da sam jedini trener na svetu koji je vodio tri najveća španska kluba – ovim rečima zaokružio je svoju misiju u španskim velikanima.

Posle Barse,Antić je vodio Seltu i Ovijedo, a na kraju karijere i kineski Šandong Luneng. Lepe trenutke dođiveo je i kao selektor svoje zemlje.

Reprezentacija Srbije

Dolaskom na čelo reprezentacije, 19. avgusta 2008.Antić je fudbalskoj Srbiji vratio ponos.. Zamenio je Miroslava Đukića a sa njim su „orlovi“ doživeli pravu renesanu. Neka nova, moćna Srbija se kao prva iz grupe kvalifikovala se na SP u Južnoj Africi 2010. Atmosfera je bila kaonikad pre, navijači su u tom periodu bili svim srcem uz nacionalni tim.

Međutim, sklopom nesrećnih okolnosti, kao i sudijskom nepravdom u meču sa Australijom, Srbija nije prošla grupu na Mundijalu, iako je pobedila Nemačku. Po povratku, predsednik FSS Tomislav Karadžić nije dozvolio Antiću da nastavi posao onako kako je on planirao, došlo je do sukoba i otkaza. Posle toga, repreznatcija više nikad nije imala takvu podršku, niti entuzijazam.