Lazović za “Sport”: Zvezdi sam mnogo učinio

Iskrena ljubav prema klubu i dresu, koji nosiš često zna da bude neuzvraćena, posebno od strane pojedinaca na rukovodećim položajima. A baš njih mnogo je za šest godina slušao, sarađivao i promenio Darko Lazović (24). Čačanin sa manirima velikog sportiste i još većeg čoveka u najtežim trenucima Crvene zvezde, pokazao je ogromnu ljubav prema klubu dokazavši da nije uvek sve u novcu i za njega u budućnosti uvek moraju da budu širom otvorena vrata u Ljutice Bogdana...

U junu sledi rastanak Lazovića i Crvene zvezde, odabrao je sjajni momak svoj put i želja mu se ispunila da na kraju sezone zatvori jednju knjigu na koju treba da bude ponosan i spokojan ode u Đenovu i u Seriji A demonstrira nesporno fudbalsko znanje. Ugovor je u džepu, a Zvezda ostaje zauvek u srcu bez obzira što neki potezi čelnika kluba u februaru nisu bili potrebni kako bi cela priča imala srećan kraj.

- Meni nisu potrebni ultimatumi pošto sam svestan i odgovoran čovek, koji je uvek išao na sopstvenu štetu samo da drugi ne budu oštećeni. I nisam se busao pričom, kako sam veliki zvezdaš, a onda ucenjivao klub... Izlazio sam u susret mnogo puta, produžio ugovor i igrao za džabe kako iza sebe sutra ne bi imao neke nerazjašnjenje račune – kaže za “Sport” Lazović.

Nedavno je Lazović potpisom oprostio deo dugovanja, a zatim pristao da se ostatak isplati na nekoliko rata.

- Prelomio sam da je tako najbolje. I nikakada nisam voleo da se od toga pravi neka velika priča. Šest godina sam poklonio jednoj velikoj porodici, jednom velikom klubu koji je bio uz mene u najtežim danima i zbog toga su dobili moju zahvalnicu. Jesam profesionalac, ali pre svega sam uvek razmišljao trezveno i onda kada sam mogao da okrenem glavu na drugu stranu i štitim se papirima. Nisam takav i to nije deo mog karaktera.

Pominje se da ste i pored šest meseci igranja bez plate izbrisali gumicom čak 150.000 evra, koje Vam klub duguje.

- Suma nije bitna i neću konkretno o njoj. Ali, ako već insistirate suma jeste velika za uslove u kojima živimo, a poznato da karijera ne traje večno. Znam da sam u očima navijača ispao veliki, da su me obični ljudi podržavali i najvažnije da se ja osećam spokojno, kao i moja porodica. Mnogo toga sam preturio preko glave i znam da cenim lepe dane koje nosim sa sobom i kada se podvuče crta svakako da je period u Zvezdi uspešan gledajući iz mog ugla.

Davno je bilo leto 2009. godine, kada ste se iz Borca kao veliki talenat preselili na crveno-beli deo Topčiderskog brda.

- Od starta sam se borio sa problemima. Nisam na početku uspeo da se nametnem, najpre Pižonu, a zatim sam sličan tretman imao kod Dostanića i Kristića. Minutaža mizerna kao i učinak, pa sam u jednom trenutku hteo po svaku cenu da odem.

Pojavila se opcija pozajmice u Grashopers, ali onda je došlo do velikog preokreta.

- Da, ta selidba u Švajcarsku je otpala i verovao sam da dolaskom Roberta Prosinečkog treba i meni da svane. Zaista me je on vratio na veliku scenu, trpeo moje uspone i padove i mnogo pomogao da imam kontinuitet i da napredujem. Od otpisanog sam postao bitan šraf u ekipi, što je mnogo dug i težak put.

Dobre partije tada su zapale su za oko klubovima iz Evrope, a austrijski Salcburg nije pitao za cenu.

- Zvezda je zauzela stav da moram da ostanem, a sve u cilju osvajanja titule. Poštovao sam odluku, a za tu moju vernost dobio sam novi ugovor na tri godine, mnogo bolji na finansijskom polju, a procena tadašeih čelnika kluba je bila da sam se za takav status izborio.

Na nesreću usledila je teška povreda kolena i pauza od čak osam meseci.

- Dani dugi kao godina, ali nemaš druge nego da se boriš. Tada sam shvatio da ne možeš nikada da planiraš karijeru, a bilo je potrebno mnogo nadljudskih napora da se vratiš na pravi kolosek. Putovanja u Rim, operacije kontrole, snimanja... Na treninzima određena doza straha i na svu sreću to je prošlost i neću da se vraćam unazad.

Osvajanjem titule misija u crveno-belom je završena na uspešan način.

- Posle dva Kup trofeja, šampionski pehar prošle sezone je stigao kao kruna dotadašnje karijere. I onda sam odlučio da se okrenem inostranstvu, kao i moji prijatelji: Milijaš, Bajković... Shvatio sam da su mi potrebni novi izazovi u karijeri, i to u Evropi.

Za dlaku je izmakao Standard, a onda se nisu poklopile kockice sa Olimpijakosom.

- Belgija je trebalo da bude sledeća stanica, ali pred sam put u Lijež ostao sam u Beogradu. Nisam sve te propale transfere shvatao tragično bez obzira što sam morao da odradim „stote” pripreme u Sloveniji u istim bojama.

Ipak, usledio je poziv iz Đenove i postignut je dogovor da se na leto Lazović preseli u „kalčo”.

- Ostaju još neki detalji da se preciziraju, ali u suštini očekujem baš mnogo od boravka u Italiji. Smatram da sam napravio pravi izbor i da ću se tamo pokazati u pravom svetlu.

Preostali mečevi za Crvenu zvezdu odradiće se punim gasom.

- Drugačije ne umem i neću da neko posle upire prstom u mene. Drago mi je da su moji golovi doneli bodove u Jagodini i protiv Napretka. Borim se da zajednički ispunimo ciljeve i pored bodovnog minusa u odnosu na Partizan.

Za kraj, sledi rastanak posle punih šest godina.

- Putevi se razilaze, a ja sam jedan od retkih u poslednje vreme, koji je u Zvezdi imao ovoliki staž u kontinuitetu, možda je samo Bajković duže bio od mene. Dane ne brojim, osvojio sam za sada tri trofeja i svaki je veoma drag. Ipak, titula bi ove sezone imala najveći sjaj - zaključio je Darko Lazović, momak koji treba da bude pravi uzor za sve koji dolaze u Crvenu zvezdu dolaze, tu nema nikakve dileme.

I to se dogodilo... Već pomalo zaboravljena scena sa našeg najvećeg stadiona. Uoči izvođenja penala, „sever” je skandirao ime Darku Lazoviću! Godinama se tako nešto nije dogodilo. Mnogo igrača je trčalo ovim terenom, a to nije doživelo... Odnosom prema klubu, plavokosi Čačanin je zaslužio takav gest najvatrenijih navijača.