Janković: Miljan mi je rekao, mali bićeš trener

Trener Crvene zvezde i selektor mlade reprezentacije Srbije Aleksandra Janković kao gost „Mozzartsporta“ odgovarao je na pitanja čitalaca, sa kojima je, između ostalog, podelio osećanja prilikom smene u njegovom prvom mandatu u Zvezdi, trenerskim počecima, Filipu Jankoviću i Jovanu Krneti...

Prenosimo vam deo pitanja i odgovora mladog stručnjaka.

Da li je istina da ste još kao mali, kada ste trenirali u Zvezdi, instrukcije trenera često zapisivali u blokče?

- Nije tačno. Ja sam na fudbal na neki drugi način počeo da gledam posle jedne apsurdne situacije. U decembru 1993. otišao sam u Francusku koja je tada imala šokantan kraj kvalifikacija za Svetsko prvenstvo – poraz od Bugarske, gol Kostadinova i to... Onda je počela da se pravi potpuno nova ekipa, selektor je postao Eme Žake. U februaru su igrali prijateljsku utakmicu Francuska i Brazil, slavni Rai se opraštao od reprezentacije i ja sam tu utakmicu gledao na TV-u. Čuveni Čiča Miljan (Miljan Miljanić) putovao je u Brazil na neki seminar. Išao je tamo, a nije imao neko predznanje o Brazilu kao reprezentaciji. Sedeo je u Maderi s mojim Bobijem (Dobrivoje Bobi Janković, doajen novinarstva i Aleksandrov otac) i rekao mu kako o Brazilu ne zna ništa. Kaže njemu tada Bobi: “Pozovi Saleta, on je gledao utakmicu na TV-u, možda može da ti kaže nešto, bar imena tri-četiri igrača, da pomeneš bilo šta, da ne ispadneš glup“. I mene Čiča pozove, ja mu kažem šta sam video o igračima, taktici, imao sam 21 godinu. On kaže ok. Neka noć, gluvo doba, zvoni mi telefon. Čiča me zove iz Brazila, šušti veza... Kaže: “Slušaj, mali, ti ćeš biti trener jednog dana.“ Pitam ga, logično, zbog čega i on objasni da je sve ono što im je rekao, a ja mu preneo, oduševilo prisutne. A to su bile neke osnovne stvari koje sam video. To je bio prvi nagoveštaj da bih mogao da budem trener. Onda sam u svojoj 24. godini s Mukijem (Slavoljub Muslin) radio u Pou i od tada je krenulo.

Šta je s Filipom Jankovićem? Najavljivan je kao najveći talenat, sada ga niko više i ne pominje.

- Jeste. Filip Janković je veliki talenat koji je došao pod svetla reflektora i prvog tima u trenutku kada definitivno sve kockice nisu bile tu. Mnoge stvari su mu se prerano desile. To ne znači da je lošiji igrač nego što je bio, već da njegova karijera, bar kada je Crvena zvezda u pitanju, mora drugačije da se vodi. Potrebno je mirnoće, hladne glave, velikog rada, poniznosti pred radom i treningom da bi se Filip Janković vratio u takmičarski pogon. Mislim da je on veliki talenat i da ima perspektivu u fudbalu. Isto tako sam siguran da to samo po sebi ne mora ništa da znači. Talenata je bilo i biće ih. Mnogi veliki talenti su propali u fudbalu. Ja sam tu da pokušam da napravim pravi pristup tom pitanju i da pokušamo da od Filipa stvorimo igrača od kojeg će Crvena zvezda moći da ima koristi, ne mislim na milione, već na prisustvo u timu koji je šampionski i u kojem on ima pun doprinos. Treba polako pristupiti rešavanju tog problema.

Je l' živ Krneta? U fudbalskom smislu...

- Živ je, naravno. On je momak koji je definitivno vrhunski profesionalac, ali je u jednom trenutku doživeo da se mnoge stvari lome preko njegovih leđa. Naravno, u turbulentnim periodima lakše je upirati prstom u nekog i reći da je on kriv. Mnogo je lako naći krivca, naročito ako nemate želju da krenete od sebe, nego gledate u drugu stranu. I naravno da u tom slučaju Krneta upada u oči zato što je dečko napravio direktne greške koje su svi videli, ali to ne znači da mu treba “odseći glavu“. On je dečko koji radi odlično, ponaša se besprekorno i deo je grupe. Imam veliku želju da se on negde fudbalski rehabilituje, jer je praktično fudbalski linčovan, a to ne zaslužuje.

Da li imate tačno određenu taktičku formaciju za Zvezdu i da li vidite Kasalicu i Mudrinskog zajedno u napadu?

- Imam određenu ideju u taktičkom smislu i više igrača koji mogu da se uklope u tu ideju. Kasalica je jedan od njih. Ono što je sigurno jeste da je Mudrinski u svim tim kombinacijama uvek gore, zato što je on tipičan golgeter. Od njega nije potrebno tražiti ništa spektakularno, moji zahtevi prema njemu su vrlo jednostavni - daj gol i to je to. On ima vrlo ograničen radijus kretanja i ne tražim ništa više. Pošteđen je maksimalno defanzivnih zadataka, činim sve kako bih negovao njegov golgeterski nerv. On mora da dobija poverenje da bi mogao da vrati golovima. Ima gol u sebi, rođeni je golgeter, oseća prostor i gde će lopta pasti ili se odbiti. To su odlike vrhunskih golgetera. Kao trener bih bio samoubica kada bih ga opteretio bilo čime što bi direktno umanjilo njegov učinak. Mudrinski je dakle siguran gore, ne mislim siguran u 11, nego u svim taktičkim zamislima. On ima samo jedno mesto - on je napadač. Svi ostali mogu da se “šteluju“: Kasalica, Milunović, Lazović, Asamoa, čak i Vešović. Svi mogu da igraju na više mesta, to je njihov veliki kvalitet. Može da se dogodi vrlo brzo da izdiktiram sastav, a da niko ne zna kako ćemo igrati.

Zašto je Milijaš odmah dobio kapitensku traku, a da nije imao nijedan trening s ekipom? Da to nije malo nepošteno prema ljudima poput Mikića, Bajkovića i Dimitrijevića koji su tu već nekoliko godina?

- Milijaš je, kao prvo, imao status kapitena kada je otišao. Ima veći broj utakmica od svih ostalih. Namestilo se nekako da tu prvu utakmicu od Milijaševog povratka Mikić nije ni odigrao protiv Radničkog iz Niša, tako da je možda ta cela priča malo predimenzionirana. Nenad ima iskustvo osvajanja titule sa Zvezdom, zna kako se to radi, igrao je u inostranstvu, bio u reprezentaciji koja je bila tada u svom najjačem sastavu u poslednjih 20 godina. On je nenametljivi lider koji ne juri kredit na buku i na neko foliranje. Čovek je profesionalac, radi, ima svoj karakter, ima svoje mesto. Pitanje trake nije uopšte toliko bitno zato što su naši odnosi u svlačionici potpuno jasni.

Kakva su vaša sećanja na Dragog Mićovića, čoveka koji je bio siva eminencija kluba za vreme vašeg prvog mandata? Kako ste se osećali dok su Toplica Spasojević i Goran Bunjevčević pregovarali iza vaših leđa s Hodlom, Zemanom i drugim inostranim stručnjacima... I sve to dok je trajala neizvesna šampionska trka s Partizanom?

- Izašao sam mnogo pametniji iz svega toga. Prvo, od svih tih ljudi imam najveći respekt prema Dragom Mićoviću. On me nije voleo, nisam mu se uklapao u viziju i to nije krio. Mnogo više poštujem njega koji svoj stav nije krio, nego druge ljude koji su me tapšali po ramenu, a mislili isto što i on. Što se tiče situacije da su neki ljudi razgovarali s drugim trenerima, ja sam to znao. Odrastao sam ovde, ja sam rođeni Beograđanin, pa je čak bilo apsurdnih situacija da mi oni govore kako sam siguran, kako sam dugoročno strateško rešenje, Ferguson, Venger, Murinjo i to, a onda su u restoranu sedeli s drugim trenerima, na mestu gde su moji školski drugovi. Odluka o smeni je bila njihova, nije bila moja. Ja sam svoj posao radio najbolje što sam umeo i sa te strane, kada su me oterali, bio sam apsolutno miran. Tada sam raskrstio neke stvari i rešio da nikada u životu ne sednem za sto i razgovaram s klubom dokle god taj klub ima trenera. Da nikada nikome ne razgovaram iza leđa, pa makar to bio i neki razgovor koji je poluposlovni. Moraš da gradiš odnose koji su čisti – istakao je Aleksandar Janković za „Mozzartsport“.