Ognjenović: Zvezda i Real za dva života

„Novosti“ jesu, pozvale su u goste jednog od najtalentovanijih igrača s ovih prostora, neverovatnog driblera kojeg su navijači uvek voleli. I potekla je priča...

- Ne, ne smeta mi to što se nije više pisalo i pričalo, jer ja sam rešio da kažem dosta i zaista mi ne bi ni prijala bilo kakva halabuka - mirno priča Perica. - Jedini razlog što sam prestao, mada sam sigurno mogao još da igram, bio je nedostatak motiva. Ne bih hteo da budem negativan, ali mislim da bar ja, koji sam prošao sito i rešeto, ne mogu da shvatim i prihvatim da nam je klupski fudbal toliko pao. Međutim, kažem, neću o tome da raspredam, jednostavno, otišao sam. Nema više.

Iz Mladosti Goše u rodnoj Smederevskoj Palanci, sa 17 godina stigao je u Crvenu zvezdu, za koju je za četiri godine odigrao 78 prvenstvenih mečeva i osvojio jednu titulu.

- To su bila i lepa i tužna vremena - priseća se Ognjenović. - Lepa jer smo imali sjajan tim, održali smo rejting i u Evropi, pobedili Kajzerslautern sa 4:0, izbacili Mec, odoleli Barseloni (1:1), iako je bilo čak osam igrača mlađih od 20 godina. A, tužno je bilo jer smo igrali u vremenu nerealnih stvari i događaja, u vreme Obilića... Ipak, osvajali smo trofeje, nosio sam i kapitensku traku... Dovoljno za dva života.

Ipak, nije se vratio iz inostranstva u Zvezdu, nisu ga pozvali da ga bar s lepom rečju isprate u penziju...

- Ne, to nisam očekivao i nije mi žao. Zvezda ide nekim svojim putem i to je, naravno, njen izbor. Za razliku od Partizana, oni nemaju običaj da vraćaju svoje bivše igrače i meni to ne smeta.

Pericu je put sa „Marakane“ odveo pravo na „Santjago Bernabeu“. Real Madrid! Gde ćeš više...

- Mnogi su me pitali da li sam pogrešio što sam otišao u „kraljevski klub“, s obzirom na to da sam za dve godine odigrao 26 utakmica i postigao samo jedan gol, protiv Saragose. Moj odgovor je uvek isti: da li bi neko normalan odbio Real? Pa Madriđani zovu samo jednom! Pomalo mi smeta priča koja kruži o svemu tome, a sada ću i da otkrijem jedinu istinu. Nikada o tome nisam pričao... Imao sam toliko problema da sam razmišljao i da napustim fudbal.

Reči same naviru, Ognjenović ne čeka da čuje naredno pitanje...

- Imao sam strahovite probleme s kičmom, mesecima sam obilazio bolnice dok nisu ustanovili da mi je stradao peti pršljen. Nećete verovati, hodam i odjednom stanem, a ne mogu da uhvatim vazduh, da dišem. Završio sam na morfijumu kako bi bolovi koliko-toliko uminuli. Ipak, igrao sam polufinale Lige šampiona protiv Bajerna poslednjih 15 minuta u Madridu, trebalo je da počnem revanš u Minhenu i opet me je povreda blokirala. Ipak, ponosan sam što sam igrao u najboljem klubu na svetu, što sam bio član generacije koja je 2000. pokorila Evropu i što me je trenirao fenomenalni Del Boske.

Posle Reala počela je fudbalska šetnja planetom.

- Nisam, iskreno, znao koliko zaista mogu. Ipak, otišao sam u Nemačku, potpisao predugovor s Kajzerslauternom, odigrao dve utakmice i otišao u Dalijen. I u Kini su se izdešavale neke čudne stvari, pa sam se brzo spakovao i put me je odveo u Kijev. Pošto sam kasno došao, kad je sezona već počela, igrao sam za B tim tridesetak utakmica i postigao deset golova. Trener Mihaljičenko, iako je bio dogovor da se priključim prvom timu, nije me zarezivao mnogo... Niko me nije terao iz Dinama, ali nisam želeo da igram za drugi tim.

Usledila je selidba u Francusku, a zatim potpuno neverovatno - u Maleziju.

- Ispalo je da mi je Anže bio prolazna stanica jer nisam odoleo pozivu iz egzotične azijske zemlje. I nisam se pokajao, Kuala Lumpur nikada neću zaboraviti. Došao sam u Selangor, tamošnji Real, koji je tada bio u krizi, poslednji na tabeli. Igrao sam zaista dobro, ostali smo u ligi, stigli do polufinala kupa. Posle ta četiri predivna meseca bio je već napisan novi ugovor, ali je Fudbalska federacija Malezije iznenada zabranila da u šampionatu igraju stranci. I moja azijska bajka tako se završila - seća se Perica.

Promenio je zemlju i kontinent, ali ga je i dalje pratilo sunce. Ovaj put na grčkom nebu...

- Stigao sam u Ergotelis, mali klub, ali na prelepom Kritu gde sam zaista uživao. Na početku sezone bili smo maltene precrtani sa prvoligaške mape, a zastali smo na korak od Kupa UEFA. Pohvale na sve strane, igrao sam kao nekad u Zvezdi... Bilo je to prelepo vreme, Ergotelis hit, a ja prezadovoljan. Međutim, u klubu nisu mogli da izdrže taj pritisak i posle godinu i po dana sam rešio da odem.

Pravac Atina, grad po meri, ali ne i klub - malena Kalitea.

- Želja mi je bila da živim u Atini, da igram, ali i da uživam u čarima prelepog grada. I moja porodica je uživala... Taj period pamtim samo po lepom, mada se nisam baš naigrao.

I onda, 2009. godine - povratak kući. Posle pune decenije u inostranstvu.

- Svi su se začudili otkud ja u Jagodini. A „kriv“ je moj kum Saša Đorđević. Nagovorio me je, iako sam se lomio. Činilo mi se da je to dobro rešenje, jer su mi deca porasla, hteo sam da budu u Srbiji - objašnjava Perica. - I ne žalim se, jedno vreme smo bili i hit, ali eto, došlo je vreme kada sam, ponoviću, izgubio zanimanje za fudbal, a kada nestane motiv onda je najbolje da se karijera završi. Zvali su me i sada neki klubovi, nisam želeo da poništim sopstvenu odluku i evo me kod vas u ulozi mladog penzionera - s dečačkim osmehom govori Ognjenović.

Perica je napunio 35 godina, šta i kako dalje?

- Dao sam sebi šest meseci da razmislim. Voleo bih, naravno, da ostanem u fudbalu, ali moram dobro da procenim šta mi valja činiti. Fudbal brzo, pogotovo kod nas, potroši ljude, a ja ne želim da budem jedan od tih. Mukotrpno sam sve ove godine gradio ime i ne želim da budem lokalac. Ako ne bude uslova da radim nešto dobro, nešto što će bar stremiti Evropi, onda ću biti samo posmatrač. Za sada, imam samo volju...

Perica Ognjenović na novom putu. Srećno, majstore!

LIČNA KARTA

Ime i prezime: Perica Ognjenović

Rođen: 24. februara 1977. u Smederevskoj Palanci

Pozicija u timu: napadač

Karijera: 1993/94. Mladost Goša (28 mečeva - 9 golova), 1994-1999. Crvena zvezda (92 – 25), 1999-2001. Real Madrid (26 – 1), 2002. Kajzerslautern (2 – 0), 2003. Dalijen (2 – 0), 2003-2005. Dinamo Kijev (2 – 1), 2005. Anže (7 – 0), 2006. Selangor (15 – 10), 2006-2008. Ergotelis (32 – 5), 2008-2009. Kalitea (9 – 1), 2009-2011. Jagodina (43 – 3).

Reprezentacija: 8 utakmica

Trofeji: Prvak Jugoslavije s

Crvenom zvezdom 1995, tri Kupa SRJ (1995, 1996, 1997), prvak Evrope s Realom 2000. i prvak Španije 2001.