Braća Marković: Sanjamo Ligu šampiona!

BRZINA U GENIMA HITRINA je u genima Markovića. Otac Negoslav je bio poznat kao "brzanjac", a Lazar i Filip ne znaju ko je od njih dvojice brži. - Lazar je startniji i brži na 20 metara, dok sam ja uspešniji na dužim distancama. Odmalena smo se isticali brzinom, pa su nas zato treneri i stavljali da igramo po krilima - objašnjava Filip.

Pozirali su našem fotoreporteru kao pravi manekeni, pod zubatim novembarskim suncem. Filipove pohvale izmamile su osmeh zadovoljstva mlađem Lazaru. Uveren je da stariji bata može brzo da se vrati u nekadašnju formu, pa da zajedno napadaju u Humskoj kao kad su bili klinci i pikali loptu u Nemanjinoj, u Čačku.

- Nismo igrali mnogo puta zajedno, jer su dve godine razlike u tom dobu velike. Odrasli smo preko puta kafane "Mladost", i fudbal zavoleli od malih nogu uz oca Negoslava. Tata je igrao špica u Borcu, vodio nas je svuda sa sobom, a napravio nam je ispred zgrade i teren za nožni tenis, pa smo igrali od jutra do mraka - objašnjava Lazar.

Mama Marina nije želela da odvaja sinove, pa je indirektno trasirala Lazarev fudbalski put. Nije mu branila kao šestogodišnjem klincu da se oproba u Borcu, kada je Filip počeo da trenira.

- Kad je Filip prešao u Partizan, porodično smo se preselili u Beograd, i ja sam se oprobao na jednom turniru i krenuo bratovim stopama - priča Lazar, učenik treće godine Sportske gimnazije. - S obzirom na to da je tata zbog posla stalno na relaciji Beograd - Čačak, mama se više ne bavi aktivno advokaturom, već je preuzela brigu o nama. Drži nas pod kontrolom, ne dozvoljava nam da zapostavimo obrazovanje.

GIROS, PICA, BIOSKOP PRAVILNA ishrana i odmor posle treninga su već usađene navike na kojima insistiraju svi, od trenera do roditelja. Ipak... - Pobegnemo ponekad od mamine zdrave ishrane. Ja obožavam giros, a Filip picu. Malo slobodnog vremena koristimo da izađemo s društvom, pogledamo neki dobar film, jer smo obojica filmofili, a ponekad se odmerimo u PES-u - otkriva Lazar.

I posle četiri meseca od prvog dana priprema s A timom, najmlađi prvotimac šampiona tvrdi da se nije promenio ni uobrazio.

- Nikad se to neće dogoditi - kao iz topa kaže Lazar. - Tako sam vaspitan, a imam i brata koji me podržava i usmerava. Osećam samo pritisak koji nose javne ličnosti, jer me mnogi prepoznaju na ulici, ali to ne menja moje stavove, navike, prijatelje...

A ni devojke, dodaje mladi napadač. Društvo iz Čačka se ne zaboravlja, kad god im vreme dozvoli odlaze u rodni grad. Ne izlaze zajedno, svako ima svoju ekipu, a Lazar po tradiciji časti za svaki gol.

- Kako mi ide, još dugo ću samo ja plaćati ture - osmehuje se golgeter crno-belih.

Lazarov idol Saša Ilić, koga je prvi put uživo gledao u Humskoj 2003. na utakmici protiv Reala, na početku karijere mu je prvi savetnik i najveća podrška u timu.

- Sve se događa brzo, kao u filmu, ali se moji prioriteti i dečačke želje nisu promenili. Nekako čudno, ali ponosno se osećate kad zaigrate pored idola. S vremenom, međutim, potisnete početnu euforiju i naviknete se na obaveze i život profesionalca.

Propušteni izlasci, žurke, ekskurzije, samo su deo izgubljenog tinejdžerskog doba, koje je, ipak, nadomešteno u drugom smislu. Mašta Lazar o svom omiljenom klubu Čelsiju, divi se Zarateu i Pedru, ali ga interesuje samo Partizan. Ne pada mu na pamet da se opterećuje pričama da je već prodat.

ŠOFER U NAJAVI
KAKO obično biva kod braće, tuče su bile neizostavni deo odrastanja. Događaju se i danas, mada Lazar mora da bude fin, jer ga brat najčešće vozi na trening. - Uskoro ću i ja dobiti dozvolu, počeo sam da vozim u auto-školi - otkriva Lazar, dodajući da mu ne pada teško da gradskim prevozom dolazi na Teleoptik.

- Želim da ostavim pečat ovde, da osvojim trofeje, igram u Ligi šampiona. Bilo bi idelano ako bih to ostvario s bratom na levom krilu.

Filip, koji ima isti nadimak Markec, u tom domenu je realan, ne vidi sebe u istom dresu s bratom bar do leta.

- Posle svega, potrebne su mi utakmice, a to objektivno u ovom trenutku mogu da imam samo u Teleoptiku. Dobro stojimo, još bolje igramo, i uz rad trenera Vuka Rašovića verujem da ću se brže vratiti na veliku scenu - skroman je student prve godine "Megatrenda", na odseku za kulturu i medije.

Kad se vrate posle utakmice u stan kod Vojne gimnazije, Filip obavezno prokomentariše igru mlađeg Lazara, kojem će se za tri nedelje ispuniti i drugi san - "večiti derbi". Oprobaće se na terenu protiv komšije iz Čačka, Darka Lazovića, s kojim se čuje redovno u Beogradu, ponekad izađu i na piće.

- Jedva čekam taj derbi. Bilo bi lepo da pobedimo, ne moram da postignem gol - uverava Markec.

Sat s Markovićima proletelo je začas. Utisak je da su braća dva zdrava momka u svakom smislu. Filip je stariji i ozbiljniji, zaštitnički nastrojen, a Lazar, shodno godinama, još gazi po oblacima, ali ima porodicu iza sebe da ga usmerava. Partizanova sadašnjost je Lazar, a budućnost bi mogli da budu braća Marković.

FILIP
Rođen: 3. marta 1992. u Čačku
Visina: 185 cm
Težina: 75 kg
Karijera: Borac mlađe kategorije (2006), Partizan mlađe kategorije, Teleoptik (od 2010).

LAZAR
Rođen: 2. marta 1994. u Čačku
Visina: 175 cm
Težina: 68 kg
Karijera: Borac mlađe kategorije (2006), Partizan mlađe kategorije, Partizan (od 2011).