NOVO lice Jutarnjeg programa RTS Ivanu Milenković gledaoci su upoznali kroz emisije "Kontekst 21", "Kulturni dnevnik" i "Studio znanja". Iskustvo u javnim nastupima sticala je od malih nogu zahvaljujući baletu, glumi i koncertima u nižoj i srednjoj muzičkoj školi "Vatroslav Lisinski". Kao mladi arhitekta, prve priloge uradila je iz oblasti arhitekture za tek nastalu emisiju "Sve boje života" pre skoro deset godina. Dok stiče novo iskustvo u Jutarnjem programu, slobodno vreme provodi svirajući klavir i razvijajući svoju doktorsku tezu o zelenim krovovima u Beogradu.

- Jutarnji program je za mene pravo osveženje. Nešto što sam oduvek želela da radim i što mi prija. Mnogi kažu da je u jutarnjem programu najteže rano ustajanje, ali to mi nije problem jer sam ranoranilac. Pravi izazov je živ program u trajanju od pet sati, koji ne može biti upeglan kao emisije koje se snimaju unapred, ali upravo u tome jeste njegova čar. Stekla sam nova iskustva, pre svega zbog raznovrsnih tema - kaže za "TV novosti" Ivana Milenković. - Kroz teme koje obrađujemo mnogo toga smo naučili o sebi i o drugima. Shvatili smo da su neki životni problemi potpuno nebitni. Neverovatno je koliko je individualnost, koja je simbol današnjeg društva, bila po strani. Svi smo se udružili i shvatili da zajedno možemo mnogo više da postignemo.

* U čemu trenutno pronalazite razlog za radost?

- Volim da sednem za klavir i zasviram i zapevam. Najviše volim Betovena i Šopena zato što imaju dramatičnu, emotivnu i jaku notu u sebi. Omiljene kompozicije su mi Šopenova "Revolucionarna etida" i njegov Valcer u cis-molu. Vreme sam iskoristila i da pogledam filmove i pročitam knjige koje ranije nisam. Bila sam i u vikendici u blizini Beograda. Udahnula sam prirodu, što me zaista čini srećnom. Pošto gajim mnogo cveća, šalim se da će moj stan početi uskoro da liči na prašumu.

* Šta vas je na studijama arhitekture privuklo baš medijima?

- Arhitekti je potreban širi pogled u svet, a isto tako i novinaru. Kada projektujete objekat ili kuću, morate znati kakva su interesovanja onoga za koga radite ili kako funkcionišu naučni centar, laboratorija, pozorište. Novinarstvu me je privukla prilika da smislim nešto novo i da to ne interpretiram samo kroz crtež, već i kroz video-zapis. Čini mi se da je to najbolji način da nešto predstavite ljudima. Shvatila sam koliko je svet medija zanimljiv kada sam na fakultetu pohađala seminar "Arhitektura i film", koji je vodila profesorka Ljiljana Blagojević. U okviru studije projekta "Kinematografsko iskustvo svakodnevice" istraživali smo lokaciju koja se nalazi ispod Sava centra, prema reci. Trebalo je da osmislimo stanovanje na tom mestu u luksuznim, tržišnim i socijalnim stanovima. Svako je dobio zadatak da snimi kratak film. Neki studenti su snimili video o socijalnoj strukturi i radili su intervjue sa ljudima koji su živeli u blizini. Ispostavilo se da je tu negde bila i kuća Pavla Vuisića, pa je rađen i intervju sa njegovom tadašnjom suprugom. Snimila sam film koji nije imao ni početak ni kraj, nego se vrteo ukrug prikazujući stari i novi deo Novog Beograda. Filmove smo morali sami i da montiramo, i to su bili moji prvi koraci prema onome što radim danas.

* Čini se da vas inspiriše da spajate naizgled nespojivo?

- Kada radite kao novinar, svestranost vam mnogo znači, čak i u jutarnjem programu, gde gostuju ljudi različitih struka. Mnogo je lakše kada već o nečemu nešto znate ili kada vam je neka tema posebno bliska, jer drugačije obojite taj razgovor. I u kulturi i umetnosti najzanimljiviji mi je spoj naizgled nespojivih tema. Koliko samo ima matematike u muzici i obrnuto, ili matematike u arhitekturi, a postoji i veza između arhitekture i muzike. Antički filozofi su bili svestrani u takvim istraživanjima. Kasnije, u renesansi, niko nije bio samo muzičar, arhitekta ili vajar, nego je svako spajao različite veštine u onome što je radio.

* Istraživali ste i brojne naučne teme u emisiji "Studio znanja"?

- Ta emisija, koja je na pauzi kao i mnoge druge, bila je poput malog trga gde svako iz svog ugla priča interesantnu priču. Oduševljavali su me mali genijalci, deca koja neverovatnom brzinom računaju, izvlače kvadratni ili kubni koren iz nekog petocifrenog broja i slično. Način na koji oni to rade je fascinantan, a oni kažu da to može svako od nas, samo je potrebno da naučimo kako.

* Pre šest godina vodili ste prvi emitovani "Kulturni dnevnik".

- Mnogo lepih sećanja vezujem za tu emisiju, koja je kao opuštenija varijanta Dnevnika. Ugostili smo brojne arhitekte, muzičare i ljude iz različitih sfera umetnosti. Veliko mi je zadovoljstvo što su i oni dobili svoj termin i emisiju na Prvom programu RTS. Tako se malo više govorilo o kulturi, što na drugim televizijama nije slučaj.

LEPŠI I ZDRAVIJI BEOGRAD

* OZELENjAVANjEM se bavite i u svojoj doktorskoj tezi?

- Doktorske studije na Arhitektonskom fakultetu, nažalost, nikako da privedem kraju, a ostali su mi jedan ispit i teza. Razgovarala sam sa profesorima o zelenim krovovima u Beogradu. Imamo veliki broj neiskorišćenih ravnih krovnih površina, kao i probleme sa prokišnjavanjem i hidroizolacijom na Novom Beogradu i Konjarniku. Zeleni krovovi bi to u velikoj meri rešili jer povećavaju trajnost krova i smanjuju efekat toplotnih ostrva u gradovima. Smanjila bi se i količina betona. Već više od petnaest godina pojedine evropske države imaju određene regulative u toj oblasti. Ne samo da svaki novi objekat mora da ima zeleni krov, već naknadno ozelenjavaju postojeće ravne i kose krovove. Ljudi mahom zamišljaju baštu i drveće na vrhu zgrade, ali uglavnom se stavlja nizak sloj zemlje, mahovine i trave. Uloga im je prvenstveno ekološka, a ne estetska.