Irina Vukotić: Zbog ćerke sam savladala strah od ove pošasti

IRINA Vukotić je gotovo od samog početka svoje karijere imala kreativan i nesterotipan televizijski put koji joj je pružio mogućnost da se oproba u različitim formatima emisija u mnogim medijima, što je doprinelo velikom iskustvu i neskrivenom zadovoljstvu zbog ostvarenog uspeha. Vanredne okolnosti joj nisu strane, ni u poslu, ni u životu, ali sebe, vedar duh i optimizam nikada nije izgubila. Tako je i ovog puta. Vreme korone joj je donelo „Vreme korone“, specijalnu emisiju koju, uporedo sa „Novim jutrom“, vodi na televiziji Pink, sa maskom, rukavicama i izrazitim entuzijazmom. Kroz prizmu trenutne situacije, za naš portal otkriva mnogo o svom životu i karijeri, verujući da nas posle svega čekaju neka nova, čarobna jutra.

*Na koji način doživljavate sve ovo što nam se dogodilo? Da li kao opomenu i prekretnicu posle koje više ništa neće biti isto ili ćemo se brzo vratiti na staro?

- Gledala sam one klipove u kojima nam se obraća planeta ili virus, i to je tako snažno, istinito i emotivno. Mislim da ćemo se mnogo promeniti prvenstveno na ličnom nivou. Koliko puta smo ovih dana izgovorili samo da ostanemo zdravi. Shvatili smo da naš odnos prema prirodi, ljudima i planeti neće biti isti. Da nam se šetnja pored Dunava ili ručak sa prijateljima neće podrazumevati, već da ih treba prihvatati sa zahvalnošću. Mislim da smo naučili da smo svi međusobno povezani. Videli smo solidarnost i empatiju, nije se razmišljalo o veroispovesti i boji kože kada je trebalo spasiti ljudski život, bilo gde u svetu.

Čak je bilo predloga da dođe do globalnog primirja. Uverili smo se ko je mislio na nas i koga smo se mi setili. Uvideli smo da ne možemo bez prirode, ali da ona može bez nas, čak se i leči bez našeg prisustva, što mi je najtužnije, jer dosta govori o našoj nemarnosti. Sećam se, za vreme poplava, moja ćerka je imala pet godina i pitala me je da li se to priroda naljutila na nas. I to jeste pravo pitanje! Sve što nam ona daje treba da cenimo i volimo, a ne da podrazumevamo. Shvatili smo i koliko nam nedostaju zagrljaji i poljupci najdražih. Činjenica da ćemo sačuvati drugog i pokazati mu ljubav tako što ga nećemo zagrliti i poljubiti je zastrašujuća, ali je virus učinio istinitom.

* Čini se da smo kao društvo u ovim momentima duboko podeljeni i da se svakodnevno vodi neprestana borba oko toga ko je u pravu a ko greši, po gotovo svim pitanjima. Kako kao novinar komentarišete tu činjenicu?

- Postoje ljudi koji uvek misle da su u pravu, u svemu vide loše i uporno žele da objasne kako bi oni bolje, pa je tako bilo i u ovoj situaciji. Njima je uglavnom važnije da se svađaju po društvenim mrežama, nego da nađu mir i sreću u svom mikro okruženju. Mislim da je ovo vreme za solidarnost, jedinstvo, iskrenu emociju, zdrav razum i duh. Bilo mi je neshvatljivo da se loši komentari upućuju stručnjacima koji nam danonoćno daju sve informacije i maltene ne viđaju svoje porodice jer imaju viši cilj. Da li oni zaista treba da slušaju komentare o stručnosti, umešanosti u politiku ili frizuri!? To je ispod svakog nivoa.

* Niste prestajali da radite tokom svih ovih nedelja. Kada je bilo najteže, a šta vam je pomoglo da, kako u “Novom jutru”, tako i u specijalnim emisijama koje vodite, date svoj maksimum?

- Jedan drug mi je često govorio ti si neka čudna biljka. Činjenica je da se u meni rodi neka nestvarna energija i snaga kada nije sve jednostavno i lako. Još u periodu studiranja, kada sam ostvarila san i počela da radim na Trećem kanalu za platu od sto maraka, a plaćala stan isto toliko, javila mi se želja da u najtežim situacijama dam svoj maksimum. Nikada ništa nisam dobijala preko noći ili kao na lutriji. Tako sam i vaspitana, da budem vredna i da radim na sebi. To me je često nerviralo i volela sam kao klinka da “hvatam krivine”, ali valjda ti se to usadi u biće i hteo ne hteo živiš onako kako su te učili i vaspitavali.

Pratila sam sve vesti u vezi sa virusom, ali sam želela da gostima postavljam pitanja koja zanimaju sve nas i na to je publika najviše pozitivno reagovala. Koje čajeve i vitamine da uzimamo za imunitet, da li da ruke peremo tečnim ili čvrstim sapunom i tako dalje, ali pitanje koje je izazvalo najviše pažnje je da li su dozvoljeni intimni odnosi u vreme korone. Tu su profesori Nestorović i Kon bili jednoglasni, pa je bilo mnogo komentara. Često su mi ljudi pisali na mrežama šta da pitam lekare ili predstavnike vlade. Svidelo im se što, kako kažu, širim optimizam i vedar duh i dajem nadu da će ovo brzo proći.

* Ko je od lekara bio najzanimljiviji gost u emisiji “Vreme korone”?

- Doktor Nestorović je ljudima uglavnom zanimljiv, jer kroz šalu i osmeh objašnjava i najvažnije stvari, a izgleda da je to nedostajalo u ovim danima, pa smo se pokazali kao beskrajno duhovit narod na društvenim mrežama. Ipak, najupečatljiviji i najemotivniji trenutak mi je bio uključenje Nine Vujošević, ćerke nedavno preminulog doktora Miodraga Lazića iz Niša.

* Više od dvadeset godina ste u novinarstvu. Radili ste različite formate emisija u mnogim medijima. Koji period izdvajate kao najvažniji?

* Da li imate ambicija da svoju karijeru prebacite na taj kolosek?

- S obzirom na to da sam dobijala pozitivne komentare od gostiju i gledalaca, ali i zahvaljujući svom dobrom osećaju radeći ovakav program, vrlo rado.

* Osmeh, pozitivnu energiju, neposrednost i vedrinu nosite i pred kamerama i privatno. Koliko vam te osobine pomažu da ostanete svoji?

- Na televiziji si ono što zaista jesi i sve se vidi, sigurna sam u to. Televizija i ja smo se zavolele na prvi pogled i išle ruku pod ruku, korak po korak. Prihvatala sam izazove, volim svoj posao i uživam u njemu. Pripremam se maksimalno i mislim da nema opuštanja i improvizacije bez dobre pripreme ili sam samo štreber, ne znam. Najlepše mi je kad mi moja drugarica iz gimnazijskih dana iz Užica, kaže kad čitam tvoj intervju vratim se u devedeset i neku i vidim da si ona ista Irina, pre svega svoja. Ne bih mogla sama sa sobom da sam umislila da sam nešto drugo zbog posla kojim se bavim. Tužno mi je kada vidim kako neki polete, pa tresnu o zemlju. Uspeh je trajati, sačuvati stara prijateljstva, biti normalan, što je u poslednje vreme najveći kompliment. Lako je bljesnuti, treba istrajati, biti čovek, raditi i ostati dosledan sebi, ne izneveriti sebe.

* Kada je bilo najteže i kako ste se izborili sa teškim periodima u životu i poslu?

- Ponekad emotivno, ženski, kad se isplačeš, raspadneš na komade, pa se sastaviš, osmehneš i guraš dalje. Samo za vreme studiranja sam promenila dvanaest stanova, ali studentski dani su zlata vredni u svakom sazrevanju. I sve je lakše kad od tebe niko ne zavisi, ali kada postaneš roditelj i desi ti se da izgubiš posao bude veoma teško. 2014. godine, dok sam radila na Prvoj, ničim izazvano su ugasili emisiju “Žene” i Ivani Zarić, meni i još nekim koleginicama dali da potpišemo sporazumni raskid ugovora.

U tom trenutku, kad shvatiš da prestaješ da radiš, a imaš malo dete i kredit, osećaš se bespomoćno, posebno što znaš da su razlozi ko zna kakvi, jer profesionalizam, obrazovanje i rad sigurno nisu. Prvi put ovo govorim i to je bio najteži profesionalni i emotivni trenutak u mom životu.

* Da li je jutro zaista pametnije od večeri i kako se to u vašem životu pokazalo?

- Često sam samu sebe iznenađivala nekim čudnim odlukama na privatnom planu, ali ipak mnogo sreće je bilo i u tim ludim okolnostima, pa ne žalim. Poslovno sam mudrija nego na emotivnom planu.

* Kakva će nam, po vašem mišljenju, biti nova jutra kada sve ovo prođe?

- Neka čarobna, nadam se. Želim da nam od sada samo svanjava, a da suton i sumrak budu kao oni na moru, kad osećaš smiraj dana uz čašu vina i neki fado.

* Ko je vaš lični heroj u ovim danima?

Ivana, Danijela i Ana, moje tri drugarice iz Užica koje su mojim roditeljima, penzionerima, svakodnevno nosile sve potrebno i nepotrebno, pa je moj tata jednog dana rekao da imaju više nego u redovnom stanju. I moji roditelji su za mene heroji, jer su kao i svi penzioneri bili u kući.

* Šta je, pored ćerke, najvažnija iskra vašeg života?

- Ljubav! Zapamtila sam reči Patrijarha Pavla i vodim se time da je ljubav najveća vrlina i da se smanjuje sve što čovek deli sa drugima, osim ljubavi. Što je više delite, više je imate. Za svoje dete uvek kažem da je iskra mog života. Oplemenila mi je dušu, srce i život.

* Izjavili ste jednom prilikom da vam je ćerka rekla: “Mama, ti tako divno voliš.” Kako se divno voli, a da jeste poruka za ovo i vreme koje dolazi?

- Voli se bezuslovno, srcem, dušom, i da “iskre lete”, što bi rekao Bajaga u pesmi.

* U trenutku objavljivanja ovog intervjua proslavićete rođendan. Šta ćete poželeti?

- Prvog maja ću raditi, a drugog mi je rođendan. Neverovatno mi je da neću sa puno prijatelja, kao i svake godine, otići na svirku ili u kafanu. Iskreno, želja mi je da se neko čudo desi i da možemo da se okupimo, izgrlimo, izljubimo. Da mi dođu svi moji voljeni ljudi. Da vidim roditelje posle dva meseca. Eto, da se vratimo na početak intervjua, to što nam se do juče podrazumevalo, postaje jedina rođendanska želja u ovom vremenu.