Sve vreme sam verovala da moram da preživim, da sam to zaslužila. Zato sam se stalno osmehivala. Verovala sam u sebe, ali i u doktore i medicinske sestre koji su bili uz mene i uradili odličan posao. Takođe, veliku podršku sam osećala od svih ljudi, poznatih i nepoznatih, koji su svakodnevno slali poruke i pozitivnu energiju. To se zaista oseti i mnogo pomaže.

Ovim rečima Dea Đurđević, TV voditeljka, koja je pre godinu dana doživela tešku saobraćajnu nesreću na putu do posla, u kojoj joj je autobus skoro sasvim pokidao levu ruku, započinje intervju za “Bilje i zdravlje”.


PROČITAJTE JOŠ: Ona joj je najveća podrška: Dea Đurđević objavila fotografiju sa najvažnijom ženom u životu

Da bi pomogla sebi, ali i drugima, osnovala je udruženje “Budimo bezbedni”. Na tribinama koje organizuje govori o svemu što se dogodilo tog kobnog 7. februara, kako je proticalo lečenje, i kako trenutno živi. Ne libi se da pokaže fotografije kako je izgledala na aparatima. Cilj joj je da ljudi shvate da saobraćaj nije igra i da je autobus koji ju je zakucao za zud, udario i sve njene najdraže, jer su zajedno prolazili kroz bol i neizvesnost.

* Koliko operacija ste imali od nesreće?

- Imala sam 21 operaciju i gotovo sve su bile teške. Većina je bila borba za život, borba da dišem i da srce počne opet da kuca. O ruci je odlično brinuo dr Marko Bumbaširević, ali život su mi spasili doktori Vojnomedicinske akademije, na čelu sa pukovnikom dr Miroslavom Vukosavljevićem, načelnikom. Nekoliko puta sam prestajala da dišem. Srce je prestalo da kuca. Vratili su mi u funkciju i karlicu, kičmu, učili me opet da hodam...

* Koliko je sve bolelo?

- I dan - danas je izuzetno bolno, ali manje nego ranije. Nekada su morali da me uspavljuju zbog jačine bolova, iako sam bila 24 sata na morfijumu i na svaka četiri sata sam dobijala dodatne analgetike. Sada imam kombinacije lekova koje uzimam tri puta dnevno i učim da se nosim sa bolom, jer ti lekovi samo umanjuju intenzitet bola, ne dovode do njegovog prestanka. Takođe, moj fizioterapeut Milan se raduje kada me ruka boli i kaže da je to dobar znak, da ona oživljava.

* Šta kažu lekari, hoćete li ikada moći da koristite povređenu ruku?

- Idem svakodnevno na fizikalnu terapiju. Prognoze su da će se za godinu dana ruka vratiti oko 90 odsto. Dakle, nije moguć kompletan oporavak, jer su se neki mišići i nervi potpuno uništili kada je ruka bila otkinuta. Trenutno radimo na senzacijama i dobro nam ide.

* Koliko vas to ograničava u svakodnevnim aktivnostima?

- Mogu sama samo da se našminkam, za sve ostalo mi je potrebna pomoć. I za tuširanje, feniranje, oblačenje, ne mogu ni sama da jedem jer ne mogu da sečem namirnice. Mama i Mladen mi uglavnom pomažu, ali se trudim zaista da ono što mogu radim sama .

* Da li je nesreća koja vas je zadesila promenila nešto u vama?

- Da. Mnogo toga. Sada na život gledam iz drugačije perspektive. Dok sam ležala nepokretna i u bolovima maštala sam o tome da mogu da napravim bezbolan položaj, da mogu da zagrlim nekog, da se držim za ruku sa mojim verenikom Mlađom. Kada sam bila oči u oči sa smrću setila sam se svega što nisam rekla, a trebalo je. Sada govorim sve, grlim, ljubim i smejem se kad god poželim. I ne svađam se, imam više razumevanja i mnogo više cenim svako jutro kada se probudim i mogu sama da operem zube i što mi je dozvoljeno da mogu da popijem kafu.

* Kako je vaše okruženje reagovalo na to što vam se dogodilo?

- Što se prijatelja tiče, podvukla se crta. Ko je pravi, a ko ne. I mogu reći da sam se iznenadila koliko ima dobrih i neiskvarenih ljudi, a i da je srpska medicina rame uz rame sa svetskom. Jedino što sam svima zabranila u svom okruženju jeste da plaču i da me sažaljivo gledaju. Ja sam jedna u milion koja preživi ovako tešku nesreću, to je za ponos, a ne za sažaljenje.

* Da li vam je svest o očuvanju zdravlja sada mnogo bliskija?

- Naravno. Šetam svakodnevno po Košutnjaku, Ušću, ponekad i kroz centar grada. Moja dnevna mera je pet kilometara. Pored toga idem na fizikalnu i svakako vodim računa o ishrani. Doktori sa VMA su mi dali jelovnik koji je dobar za moje stanje organizma, a dr Bumbaširević je rekao koje još namirnice da isključim zbog ruke i oporavka nerava, koje mi je presadio iz noge u ruku.

* A, šta radite kad se prehladite, idete li odmah kod lekara?

- Kad me boli grlo vežem maramu natopljenu rakijom. To je proveren recept moje bake. Sve prestane.


PROČITAJTE JOŠ: Dea Đurđević "Dama godine"

NAJLEPŠE JE KOD KUĆE

* Kako ste proveli praznike?

- Ranije smo voleli da idemo u brojne prestoničke lokale, ali od ove godine smo odlučili da ostanemo kod kuće. Draže mi je da se Mladen i ja osamimo i uživamo u našoj maloj oazi mira, nego haos i gužva koju imamo svakodnevno zbog mnogo obaveza.


VERNA ZVANIČNOJ MEDICINI

* Verujete li u alternativne metode lečenja i lekovite trave?

- Nikada nisam probala ništa od alternative, tako da ne mogu da govorim na tu temu. Do sada sam se lečila samo konvencionalnom medicinom i uverila se da imamo svetske stručnjake.