TV KRITIKA - Junaci našeg doba: Bolje od većine onoga što se nudi

Kada je Tomas Man prorokovao da će roman Roberta Muzila "Čovek bez svojstava" nadživeti svoje vreme i da će se postati vodeća paradigma novog doba, nije ni sanjao da će se to dogoditi na televiziji. Danas je "čovek bez svojstava" glavni junak TV tvorevina širom planete: obezličiti sva ljudska svojstva i svesti ih na prozračnu i beznačajnu posledicu okolnosti uslov je bez koga nema ni popularne TV zabave, s tim što se donja granica ovog spuštanja zastrašujuće primiče dnu dna. To je, istovremeno i u najkraćem, tematska okosnica Pavićeve franšize "Junaci našeg doba", koja samo naslovom i neprikrivenom ironijom asocira na romantični roman Ljermontovljeva. Ona zbilja prikazuje "dno dna" naših dana u duhu "socijalne komedije" nešto pojačanih kritičkih tonova, po kojoj je Pavić još davno postao klasik ovog TV žanra, tačnije uspeo da mu (žanru) nametne niz prepoznatljivih spisateljskih osobina. Iako operiše uglavnom stereotipima, Pavić je uspeo da ih ustanovi "bez protesta", kao deo konvencije po kojima se lako i brzo prepoznaju socijalni kontekst, lokalni kolorit i vladajuća mentalna shema njegovih narativa. Dotične klišee auditorijum lako prima i vari; tako će, bez sumnje, biti i ovoga puta (prema podacima RTS, udeo u gledanosti svih do sada emitovanih epizoda je 33,3%, što je svaki treći gledalac televizije, a seriju u proseku prati 1.361.000 građana Srbije i prva je na listi najgledanijih emisija u zemlji).

Pročitajte još - Uskoro serija "Junaci našeg doba": Pratićemo sudbinu porodice Čičanović

Čovek bez svojstava je ovde neki "Čučko Čučković" iz miljea "kruga dvojke", ličnost zbilja nevažna i slabo vidljiva, "japi" nadomak srednjeg doba, zadužen i očajan. Zaplet počinje kada ga politička partija, za koju se uhvatio kao za slamku (da u njoj "pridržava kišobrane"), iz pisoara izviče za predsednika jedne beogradske opštine samo zato što se ovde nije našao iko drugi "bez putera na glavi" (rečeni cinizam je pojačan činjenicom da je lik toliko smotan da nije uspeo da sebi stvori ijedan "rep"). Šta će se dalje dogoditi sa "Čučkom" i njegovom opštinom, slutimo, jer je veoma dobro poznajemo, kao i sve redovne atribute beogradske srednje klase u propadanju, što se vidi iz izlizanih enterijera sa kaminima, stilskim nameštajem, servanima, beržerama, goblenima i lamperijama. Tipski su i stanovnici ovih ambijenata: advokati, činovnici, javni tužioci, profesori, uglavnom u penziji ili pred njom, fosili bivše nomenklature i miljenice sadašnje, razmažena deca iz boljih kuća, očajne bedinerke i lutajući pariski slikari. Sve već viđeno i apsorbovano još u doba Nušića, prežvakano kod Srećka Šojića (čiji vakat, međutim, još traje); sve dobro poznato i istrošeno. Glumci bez naročitih svojstava lako se uklapaju u predviđene režijske i druge kalupe iz fundusa RTS-a.

Ima jedna novost: pravi junak našeg doba! To je penzioner Branko Cvejić, koji je, sticajem okolnosti, postao glavni baja. Pošto su se njegov salonac i redovna penzija na kraju ispostavili kao jedine opipljive vrednosti u propasti ovdašnje socijalne i političke ludorije, on stiče pravo da vrati u igru logiku i aritmetiku, dva i dva četiri, (što je ceo život predavao, a što smo svi mi, usled zamornog otvaranja bog-te-pita kojih virtuelnh poglavlja, potpuno smetnuli s uma). On i (nešto malo drugačija) Eva Ras jedini su zabavni akteri ovog propalog sveta, koji sada mora da ih brenuje. Kad bi samo izvukli neku dobru štapinu...

I još jedna važna stvar. I takve kakve su, Pavićeva TV dramaturgija i Vukobratovićeva TV režija bolje su od premoćne većine onoga što nam je u prošlih nekoliko sezona ponudio vrli, novi svet RTS-a i drugih naših vajnih entertejnera. Tu malo šta pada ispod standarda (koji su još izvan domašaja većine "mladih snaga"), sve se ipak nekako drži i komunicira sa gledalištem. Pravi odmor za uši predstavlja relaksiran, svakodnevan, sočan dijalog, lišen suvišnih psovki i nepotrebnih prostakluka svake vrste. To nas ponovo uverava u potrebu obuzdavanja napadnog ruženja jezika, što je postao manir netalentovanih i neukih izvođača TV radova otkad su sa televizije prognani pravi urednici i lektori.