Slušamo glas običnih ljudi

NASMEJANA, elokventna, šarmantna, pouzdana - Sanja Lubardić odaje utisak osobe kojoj se veruje. I to već 21 godinu, koliko radi na Studiju B. Urednica je Gradskog programa ove televizije, što podrazumeva emisije "Beograde, dobro jutro" i "Beograde, dobar dan", odnosno šest sati programa uživo, kao i voditeljka i urednica dva jutarnja programa svake nedelje. Kada sve saberemo, dođemo do brojke od deset sati "živog" programa svake nedelje, što je, moramo priznati, zamorno realizovati. No, Sanji deluje kao da nije, možda i zbog toga što u jutarnjem programu nema mesta politici. Pitali smo Lubardićevu koja je prednost toga:

- Svako ko je prošao kroz Studio B, a prošle su hiljade, imao je da nauči samo jednu lekciju: osnovni postulat novinarstva je da budete od koristi svojoj publici - kaže nam Sanja. - Kome je nešto drugo važnije - taj je i otišao iz Studija B. Ne postoji Studio B da bih ja bila popularna, ili da novinari rade kao detektivi i otkrivaju afere, ili da budemo neka skaradna zabava. Studio B postoji i postojaće zato da biste znali sve o svemu što je životno bitno. A stvarno bitno u životu je porodica, bezbednost, zdravlje, voda, hrana, saobraćaj, pijaca, bolnica, škola... Možda to nije uvek atraktivno, ali je jedino što je zaista potrebno da znate.

* A za koji segment biste voleli da ima više prostora?

- Za još razgovora sa gledaocima, da njih čujemo, da svakom pomognemo! I bolesnima, i starima, siromašnima, onima što su tek došli u grad, talentima, naučnicima... Nekad mi se čini da običan čovek više nijednom mediju nije važan. Svi traže neke ekstreme i ekskluzive, a ja tražim stalno nove načine da se čuje glas običnih, normalnih ljudi.

* Šta ćete uvesti novo u program ulaskom u jesenju šemu?

- Punom parom radili smo tokom celog leta, jer je u Beogradu leti najviše događaja, od radova do muzičkih festivala. Jedina novina biće potpuna promena scenografije. Menjamo stil - od svedenog minimalističkog belog studija koji smo prvi imali pre tri godine, uskoro sledi eksplozija jakih boja, i prostor u kojem ćete poželeti da živite. Specijalno za nas dizajnirala ga je jedna od najvećih regionalnih kompanija koja se bavi enterijerom.

- Mi evo dvesta godina nikako da rešimo da li ćemo Beograd da gledamo kao kasabu ili kao evropsku metropolu... Otomansko blato ili nemanjićki mermer? Izvinite, ja biram ovo drugo, to je moj Beograd! Odlučila sam da stvari postavimo na mesto onda kada sam shvatila da Beograd svi svojataju i tumače kako hoće, da izmišljaju priče, da veličaju sebe... Ne samo zbog, na primer, Duška Radovića i Đoke Vještice, ali je osnovni red da se njihove godišnjice obeležavaju u mediju u kojem su oni radili, a ne u statusima na društvenim mrežama, da im konačno položimo cveće na spomenik... Zahvalna sam "Novostima" što su otkrile istinu o ukidanju emisije Dušku Radoviću 1982. godine i da je, kako svedoči njegov brat, zbog toga umro od muke. Svi ovi što ga danas zovu "čika Duško" ćutali su kad je skinut s programa i čuvali su svoje fotelje ili stoličice. Bunio se samo običan narod beogradski. Laž je da nam je nekad bilo bolje, uvek je bilo teško.

ZNAČAJNI BEOGRAĐANI

* BEZ kojih troje ljudi Beograd nikada ne bi bio ovakav kakav jeste, i zašto?

- Despot Stefan Lazarević, on je osnivač Beograda koji danas imamo. Emilijan Josimović, prvi srpski urbanista, zaveo je red u Beograd, dobro bi nam došao i danas. Prvi Beograđanin - praistorijski čovek iz Vinče, taj bi bio jedini sa čistim beogradskim pedigreom.