Gorislav Papić: Mere mi svaku reč sa predsednikom

NEKAD je NIN bio najbolji nedeljnik na prostoru od Atine do Beča, ili se bar pravio sa namerom da to bude, tvrdi Gorislav Papić, koji se u ovoj kući kalio još kao student Fakulteta političkih nauka. Kako kaže, imao je sreće da uhvati poslednje trenutke u kom je novinarstvo važilo za veliku i bitnu profesiju, a da je njena tranzicija u kapitalizam bila tobogan, pa više niko ne razmišlja o penjanju, već samo o održavanju na vodi. Sudeći po radu u emisijama "Oko" i "Oko magazin"(RTS 1, 18.25), koje uređuje već četiri godine, naš sagovornik pokazuje da se i danas uz mnogo truda može odoleti iskušenjima i ovaj posao obavljati valjano. Najpre pisanom rečju, a onda i pred kamerama dokazao je da zaslužuje da se nađe na listi najboljih novinara današnjice. Iako još ima da "vozi" do zrelog doba, Papić može da se pohvali činjenicom da predstavlja uzor mnogim kolegama.

- Za pravilan put mladog novinara neophodno je da se u društvu postigne konsenzus da se profesija vrati bar na početak onog tobogana - kaže voditelj. - Dok se to ne desi neće biti pravih, već samo loših i manje loših puteva, a talentovani će birati da idu stazom neke druge profesije.

* Da li ste nekad na početku karijere doživeli da vas urednik pošalje po burek i mislite li da i danas mlad novinar mora da prođe kroz tu fazu?

- Nikad nisam smatrao da je neophodno da se prođu sve pozicije u redakciji, počev od one najniže. I kao što sam ja u 23. godini dobio šansu da za naslovnu stranu NIN napišem tekst o tada bitnoj partiji G 17 plus, tako bih se i sada založio da neko talentovan preskoči određene stepenice u redakciji. Ali problem je što se takvi opredeljuju za druge poslove.

* Koliko ste bili iznenađeni pozivom tadašnjeg direktora RTS Aleksandra Tijanića da 2010. godine karijeru nastavite na Javnom servisu Srbije?

- Tad nisam znao mnogo o televiziji, pa se nisam previše ni iznenadio. Ali Aleksandar Tijanić je znao i dao mi je dovoljno vremena da se prilagodim novom mediju. Nije mi bilo teško, jer sam oko sebe imao ljude koji su pre dolaska na TV takođe radili u štampi, poput Nenada Stefanovića i Zorana Stanojevića.

* Posle rada na emisiji "Raspakivanje", koju ste preuzeli od Antonele Rihe, vratili ste se radu u "Oku" kao urednik. Šta danas sa te pozicije zahtevate od svojih kolega?

- Od novinara s kojima radim očekujem da se bave novinarstvom, što u ovim vremenima nije malo, kao i da budu najbolji na tržištu, što danas nije mnogo.

* S obzirom na to da u emisiji razgovarate sa predstavnicima svih stranaka, koliko se pridržavate načela objektivnosti i nepristrasnosti?

- To je pitanje za gledaoce i goste emisije. Ne sećam se da je za sve ovo vreme koliko uređujem emisiju neki političar bio nezadovoljan tretmanom koji je dobio gostujući u "Oku". Predstavnici opozicije i vlasti su uglavnom nezadovoljni što poziv za gostovanje ne dobijaju češće. Ali ni to pitanje nije samo za mene...

* Da li razgovor sa najmoćnijim čovekom u državi zahteva posebnu pripremu?

- Svestan sam da su intervjui sa predsednikom pod najvećom pažnjom javnosti i da se tu mere ne samo svaka reč i pitanje, već i neverbalna komunikacija. I to rade uglavnom ljudi navijački opredeljeni, kojima je objektivnost zaboravljena kategorija. Voleo bih da su se sa jednakom pažnjom gledale i druge emisije "Oka", poput one o Frani Cetiniću ili Savi Šumanoviću.

* Kako uspevate da ne planete kad u studiju imate "agresivnog" sagovornika?

- U "Oku" ni Zdravko Mamić nije bio agresivan.

* Na koji intervju ste najponosniji?

- Pripremam emisiju o Vladimiru Gaćinoviću, ideologu "Mlade Bosne", koji je umro pre tačno sto godina, u 27. godini i za to kratko vreme postigao mnogo. Pripremajući ovu emisiju uradio sam četiri intervjua i Miloš Ković, Veljko Stanić, Muharem Bazdulj i Radoslav Gaćinović bili su toliko dobri sagovornici da sam ponosan što će zahvaljujući njima, to izvesno biti odlična emisija.

* Obrađujete širok spektar tema. U kojim najbolje plivate?

- Bavim se i spoljnom i domaćom politikom, i ekonomijom i kulturom, a ima onih koji kažu da je svaka moja emisija jednaka i da govori o istim stvarima. Ako je tako, to mi je najveći kompliment.

* Od koga vam je najdraže da primate komplimente na račun svog rada - publike, porodice ili kolega?

- Loše bih se osećao kad bi me hvalili ljudi koje ne cenim, a "pljuvali" oni koje poštujem. Zato je moj izbor konstruktivna kritika od osoba koje cenim.

PRIZNANjE ZA BORBENOST

PROŠLE godine ste osvojili UNS-ovu nagradu "Aleksandar Tijanić" za novinarsku borbenost. Koliko vam ovakva priznanja znače?

- Aleksandar Tijanić nije bio samo najprepoznatljiviji rukopis ovog jezika, već i jedan od poslednjih ljudi koji je održavao predstavu o novinarstvu kao izuzetno bitnoj profesiji. Ne samo zbog nas koji se bavimo ovim poslom, već i zbog celog društva, bitno je da novinarstvo bude značajno kao što je bilo u vreme kad je Sergej Lukač mladog Tijanića pravo sa fakulteta odveo u najjaču redakciju na Balkanu. U tom kontekstu je bitna nagrada "Aleksandar Tijanić". Što se mene tiče, ne bih imao ništa protiv da to bude moja prva i poslednja profesionalna nagrada - kaže Papić.