Šaponja Ilić: Kapital uređuje medije

JOŠ u srednjoj školi, Živana Šaponja Ilić, prezenterka vesti na B 92, dobila je priliku da radi na radiju. Čim je osetila magiju koju nosi radio, adrenalin koji raste kako se broj sekundi do živog uključenja smanjuje, dobru atmosferu među kolegama, za nju, naglašava, više nije bilo dileme. Znala je da želi da bude “iza mikrofona”, što se posle više od 10 godina radijskog iskustva pretvorilo u “ispred kamera”. Ljubav prema rečima, jeziku, čitanju... takođe je imala ulogu u svemu tome. A diploma Ekonomskog fakulteta bila joj je u to vreme nešto što treba da joj donese sigurnost, ukoliko, kaže, ikad poželi da promeni profesiju.

* Šta je danas drugačije od onog vremena kada ste vi počinjali da se bavite novinarstvom?

- Društvene prilike i lokalno i globalno su se izmenile. Novinari su se osećali kao neko ko ima misiju da informiše, edukuje, osvesti. Već duže vreme kapital i biznis vode medije, nije to samo slika Srbije, tako je svuda. Dobar novinar pokušaće da i u tom okviru radi pošteno svoj posao. Do informacija je možda danas lakše doći, ljudi su povezani, umreženi, internet je promenio sve. Ali gledaocima je i dalje potrebno da im se te informacije stave u neki kontekst i to treba da bude naša uloga.

* Dokle može da dosegne televizijsko novinarstvo, gde su granice?

- Brzina kojom se živi zahteva kratku i sažetu formu, što manje nepotrebnih reči, suvišnih informacija. S druge strane sve to imate i na informativnim portalima. Televizija zbog toga, osim što treba da se bori s brzinom koju poseduje internet, mora više da analizira i objasni uzročno-posledične veze. Taj balans će televizijsko novinarstvo morati da pronađe.

* Do sada ste se u karijeri susretali sa različitim izazovima, koji vam je od njih bio najveći?

- Na jednom izdanju vesti radi veliki tim, svi oni treba da budu maksimalno usklađeni i koncentrisani kad se uključi crveno svetlo, koje znači da ste u programu. Zbog toga je svaki dan izazov, ali kao i svakom novinaru informativne redakcije vanredne situacije su posebno iskušenje. Primera radi, za vreme poplava, u studiju smo bili non-stop, gosti su se smenjivali, reporteri su sve vreme bili na terenu, tada se osećate kao da zaista radite nešto važno. Trenutno mi je najveći izazov kako da predstavim sutrašnju štampu, što je redovna rubrika u vestima B 92 (20.00).

Gotovo svake večeri pokušavam naše gledaoce da barem delimično zaštitim od neukusa, nepristojnosti, zluradosti koje vrebaju sa naslovnih strana pojedinih novina. Ponekad je to zaista nemoguća misija! Jednostavno ostanete bez teksta i svaki komentar je suvišan.

- Ima milion situacija koje su neplanirane. Često to gledaoci uopšte ne vide, ali su za nas što prolazimo kroz njih prilično stresne. Ne pamtim ih kao anegdote, iz takvih situacija se uglavnom najbolje uči.

* Šta je sve potrebno da ima neko ko prezentuje vesti kako bi mu gledaoci verovali?

- Pre svega da pokaže da razume to o čemu govori, mora da stekne autoritet koji se gradi i neguje godinama, da ne širi histeriju i bude odmeren. Nešto od toga može da se nauči, a neke osobine dobrog prezentera su i stvar talenta. To što ljudi veruju dobrom voditelju vesti stvara i dodatnu odgovornost, koje uvek moramo biti svesni.

* Iako su vesti iz sveta i zemlje neretko veoma loše, važite za nekoga ko i pored toga ume da širi dobru energiju. Kako vam to uspeva?

- Rat, izbeglice, bombardovanje, sve sam to i lično iskusila, kao i mnogi sunarodnici. To me nije ogrubelo, naprotiv, uvek saosećam sa onima koji pate, nažalost mnogo je takvih priča, valjda i previše. Ali nisam pesimista po prirodi, verujem da se to oseća, a srećom ima i dobrih i pozitivnih priča. Nadam se da će ih, u budućnosti, biti više.

* Šta biste još voleli da iskusite u karijeri, imate li želju da osim informative radite i nešto drugo?

- Ne bi bilo ljudski ne poželeti da uradiš nešto bolje, veće... videćemo šta će doneti sutra.

* Da li vam je suprug Dragan Ilić, TV kritičar i voditelj, i vaš najbolji savetnik kroz karijeru, kao i vi njemu?

- Korisno je imati pored sebe nekog ko odlično razume ono čime se baviš. Razgovaramo, naravno, o poslu, i možda je bolje reći da smo jedan drugom korektivni faktor, ali ne opterećujemo se međusobno profesinalnim problemima.