SRBI GRADILI PRVE SLOVENSKE CRKVE: Arheolog Marko Aleksić, rasvetlio zamagljena stoleća naše istorije

D. MATOVIĆ

29. 12. 2020. u 15:00

RAZDOBLJE od sedmog do 10. veka, najzamagljenija su stoleća istorije Srba. To je sam početak srednjeg veka, vreme kada se stari antički svet konačno srušio, a počeli su da se rađaju temelji nove Evrope kakvu danas poznajemo.

СРБИ ГРАДИЛИ ПРВЕ СЛОВЕНСКЕ ЦРКВЕ: Археолог Марко Алексић, расветлио замагљена столећа наше историје

Zdanje iz 8. veka u centralnoj Bosni / Foto privatna arhiva

To je doba pre pojave Vikinga, tokom koje, oni preduzimaju svoje prve pohode, kada je Karlo Veliki osvajao i ujedinjavao narode na Zapadu pod svojom vlašću, ali i doba kada su Sloveni gospodarili velikim delom kontinenta. Sa njima su i Srbi, čije se ime među prvima javlja u istorijskim izvorima.

Arheolog Marko Aleksić dugo je pokušavao da razgrne maglu, da otkrije šta se događalo u vremenu koje prethodi slavnim Nemanjićima. Otkrića do kojih je došao stavio je među korice knjige "Srpske zemlje pre Nemanjića", koja menja dosadašnja znanja o tom periodu.

- Do sada se nije znalo da su na prostoru najstarijih srpskih zemalja postojale crkve, što menja naša dosadašnja saznanja o vremenu kada su Srbi primili hrišćanstvo - govori nam Aleksić. - To su bili najstariji do sada poznati hrišćanski hramovi u slovenskom svetu.

"Srpske zemlje pre Nemanjića" je naučni odgovor na pitanja o epohi koja privlači pažnju, pa i polemike, kod nas. Kao jedan od razloga Aleksić navodi nedostatak izvora, jer je iz razdoblja od sedmog do 10. veka sačuvano najmanje pisanih podataka.

- Koristio sam sve raspoložive relevantne izvore sa Zapada, iz Vizantije, arhiva u Vatikanu, Dubrovniku, Splitu i drugih mesta gde su se sačuvale lokalne dalmatinske hronike sa podacima iz ovog doba, ali i brojne arheološke nalaze i otkrića koji dosad nisu bili poznati - kaže nam. - Knjiga se bavi istorijom Srba od vremena kneza Dervana iz 7. veka, potom Višeslava, Vlastimira, Mutimira, Časlava i drugih naših najstarijih poznatih vladara i srpskim plemenima Neretljana, odnosno kneževinama kao što su Zahumlje i Travunija, najstarijim poznatim gradovima, utvrđenjima, naseljima i građevinama i svime što je poznato iz ove epohe.

Kako ova epoha već dugo privlači pažnju naše javnosti, pa i brojne rasprave, Aleksićeva želja bila je da pruži naučne odgovore na mnoga pitanja, koji bi bili pouzdani i potkrepljeni i koji bi pomogli da razumemo razdoblje o kome najmanje znamo, a kome se u drugim sredinama posvećuje mnogo veća pažnja.

- Ispostavilo se, međutim, da sam naišao na čitav niz neočekivanih i značajnih otkrića, koja su i mene iznenadila - kaže Aleksić. - Siguran sam da posle ove knjige neke činjenice više neće moći da se ignorišu.

Aleksić je posebno obradio naselja i utvrđenja kao što su Ston, Ras, Dostinika kod Sjenice i mnoge druge ranosrednjovekovne lokalitete. Rastumačio je i najstarije sačuvane podatke o istoriji Bosne, koja se prvi put pominje upravo u ovo vreme, u okviru najstarije srpske države.

- Trudio sam se da koristim najnoviju naučnu literaturu u svetu i u regionu, pa sam izneo i saznanja o temama kao što je novo tumačenje o dolasku Hrvata na Balkan, o franačkim osvajanjima na našim prostorima i njihovoj politici prema pokorenim Slovenima, najstarijoj pismenosti i pismima kod Slovena, kao i o najstarijim pisanim spomenicima kod Srba, mnogo pre Miroslavljevog jevanđelja - objašnjava Aleksić.

Zanimljivo je i otkriće velike građevine u centralnoj Bosni iz vremena kneza Višeslava, koja po obliku i monumentalnosti ima osobine vladarske palate i predstavljala bi najstariji takav primer u slovenskom svetu.

- Posebno je intrigantno otkriće starogermanskih slova, runa, koja su urezana na jednom od stubova ove palate i za koje nije poznat sličan primer u ovom delu Evrope - objašnjava autor knjiga "Marko Kraljević, čovek koji je postao legenda" i "Srpski viteški kod".

EPISKOPIJA GORDOSERBA

NE zna se tačno kad su se Srbi prvi put bliže susreli sa hrišćanstvom, ali je to svakako bilo vrlo rano. Zapravo, oni bi bili prvi po imenu poznati slovenski narod za koji se može pretpostaviti da je došao u direktan dodir sa novom verom, još u vreme dok su živeli u Polablju. U vrlo rana svedočanstva o prisustvu hrišćanstva kod Srba spadao bi pomen episkopije grada Gordoserba iz 691/692. godine - kaže Aleksić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Miro Markov

01.01.2021. 08:29

Скоро два века су Срби морали да уче своју историју по кљигама написаним у Бечу и Берлину. Два века су Аустријанци и Немци испирали мозгове младих Срба и Србкиња лажном историјом, која је служила Бечу и Берлину да колонијло покоре све словенске народе а посебно Србе, као најстарији народ Европе. Најзад, мачићи су прогледали и видели да је све дебела лаж. Време је дошло да Срби почну писати своју историју онаква какве је била а служећи се писаним и археолошким доказима.

dr Milan Lekić

01.01.2021. 13:59

Књига Марка Алексића могла би добити високу оцену да у њој не постоји и неколико непотребних, тачније, нетачних реченица о Хрватима; чак и ново тумачење о "доласку Хрвата" (шесто по реду, мада Горан Шарић тврди да су Хрвати аутохтони у Далмацији, што је нонсенс, чиме лукаво, рачковски, Србима подмеће винчанску и старчевачку старину, не би ли их трајно елиминисао из Далмације, где их у периоду о коме пише Алексић као Србе или Србе-Далмате познају сви најстарији византијски извори. Шта ће уопште Хрвати у овој књизи, где се спомиње српски кнез Древан, а познато је да у повесним врелима где први пут срећемо његово име о Хрватима на Јадрану нема ни трага. У средњем веку њих нема на простору Српске земље, између Саве и Адриатика. То знамо из најстаријег преписа "Списа о народима (који су живели унутар и изван граница Византије)" К. Порфирогенита (грчки текст као целина, без поглавља, Париски корпус). Ту се додуше два пута спомињу Хрвати, али као суседи Бугара и Мађара у Поткарпатљу. Латинске верзије "Списа...(DAI), имају интерпполирано читаво поглавље "О Хрватима", као и две реченице са њима уметнуте у поглавље "О Далмацији" (17. и 18 в). Други недостатак је пренаглашавање "франачког освајања и покоравања Словена". Тачно је да је у једном моменту, на кратко, К. Велики стигао до ушћа Саве и Дунава, али линија разграничења са Византијом између Саве и Јадрана протезала се источном обалом Истре (река Раша). Источно од те границе налазили су се "Срби који држе велики део Далмације" (потомак кнеза Древана и Вишеслава, кнез Властимир), а са западне франачки вазал, али Србин, кнез Борна, кога је ту Карло Велики довео из Браничева... И на крају, откриће "палате кнеза Вишеслава, па још и текст исписан "рунама", је најновија бајка која би ставила тачку на "готску Босну", иако се зна да је кнез Вишеслав управо први познати потомак српског кнеза Древана, а он није био ни Гет, ни Гот, већ - Лужички Србин.