HEROJSKI DESANT VODNIKA NA SPLITSKU RIVU: Bojan Perović sa 19 godina, devedesetih bio jedan od najmlađih junaka mornarice

BOJAN Perović srednju mornaričku završio je 1990, a u ratu se našao već aprila naredne godine. Na desantni čamac ukrcao se u Šibeniku da bi ratovanje počeo u Splitu, odmah pošto je za Đurđevdan ispred komande Vojne pomorske oblasti (VPO) ubijen vojnik Saško Geševski.

Bojan Perović, "šumadijski mornar" / Foto lična arhiva

Komanda se našla u blokadi, mornaricu su redom napuštali Hrvati, Slovenci...a najveća luka tadašnje JNA "Lora" bila je blokirana. Flota udarnih brodova prethodno je isplovila, bilo je potrebno održavati vezu sa blokiranim snagama u luci i VPO.

Tu počinje ratna saga Bojana Perovića i posade desantno-jurišnog čamca DJČ-632 čiju su posadu činili - komandir čamca Vlatko Georgijev (22) iz Štipa, najstariji u posadi, Miodrag Petrović iz Donjeg Milanovca, Novica Stojanović iz Vranja, Živan Jovanović Žika iz Šapca, Mihret Husić iz Zavidovića i braća blizanci Marjan i Ivo Lucić iz Odžaka.

U najtežim iskušenjima, pod kuršumima snajpera i topova hrvatskih bojovnika nisu izdali jedan drugog. Jula 1992. sa Visa su se od prvobitne posade čamca u Crnu Goru povukli vodnici Georgijev, Petrović, koji se aktivira u vojsci i junak naše priče Bojan Perović.

Vlatko Georgijev i Bojan Perović (levo) / Foto lična arhiva

- Prvi vatreni okršaj bio je u Kaštelima za skladište goriva u mestu Sveti Kajo, koje su prethodno zauzeli Hrvati, a mi smo dobili zadatak da ga vratimo. Na brod se ukrcalo 20 vojnika sa jednim podoficirom, a sa njima i kapetan fregate Danilo Zjačić. Nije trebalo da učestvuje u akciji ali nije hteo da nas pusti. Otvorili Hrvati tada žestoku vatru dok smo se približavali posednutom skladištu. Odgovorili smo sa topovima 20 mm (za jednim topom vodnik Bojan Perović, a za drugim vojnik Živan Jovanović). Žikin top je u razmeni vatre zakazao, a Zjačić prišao da ga otkoči. Snajperski metak koji je stigao sa kopna okrznuo je vodnika Vlatka, a Zjačiću je razneo butnu arteriju. Nije jauknuo, samo je pitao "šta to bi".

Mladi mornari su u jurišu povratili skladište. Zatim su ga digli u vazduh. Torpedni čamac je došao po ranjenika, ali ne i Hitna pomoć iz Splita. Zjačić je sahranjen na Splitskom groblju. Novine su tada pisale da su tokom sahrane "okupljeni građani na groblju pljuvali na povorku".

Seća se Bojan da je praktično od septembra 1991. svaka komunikacija sa "Lorom" i komandom VPO bila prekinuta. Priča i kako su starešine i oficiri po brodovima na otvorenom moru gledali na TV kako najviši tadašnji zvaničnici sveta Cimerman, Iglberger, De Mikelis, Van den Bruk, dolaze u komandu mornarice u Splitu u pokušaju da "nađu rešenje" i kako postaje sve gore za ljude koji nisu dezertirali iz JNA. OEBS, Tuđman i Komanda RM pregovarali su praktično do januara 1992, a za to vreme

DJČ-632 plovio je kao brod za vezu između okruženih snaga RM, brodova RM na moru i Komande izmeštene na Vis.

- Ne znam šta smo tada imali u glavi, ali pošto smo dobili naređenje da se "desantiramo" na rivu i iz komande VPO donesemo "nešto važno", niko od nas nije ni pomislio na strah. Znali smo da je zgrada VPO opkoljena, ali smo išli na iznanađenje. Pristali smo na rivi, a njihovi policajci su nas belo gledali dok su se ovi iz ZNG uzmuvali - seća se Perović, danas zastavnik VJ. - Istrčao sam sa broda do ulaska u Komandu gde mi je kapetan bojnog broda predao pismo rečima: "Samo admiralu Kandiću na ruke". Trkom sam uskočio u DJČ... Hrvati nisu metak opalili, a posle smo saznali da je zbog toga bilo problema u njihovim strukturama.

Perović dodaje da je tada prvi put stupio na komandni brod RM "Vis". Naime, radio-vezom im je naređeno da se vežu za brod, a oficiri bezbednosti su "banuli" na čamac da traže pismo.

- Nije mi padalo na pamet da im dam, kad je bilo za admirala - kategoričan je naš sagovornik.

Tek posle neprijatnosti na palubi i kada je admiral lično zvao devetnaestogodišnjaka - pošta je predata. Neprijatni oficir bezbednosti je lično doneo bocu pića i poruku iz Komande: "Vi ste ponos i dika mornarice JNA"!

Vodnike Perovića i Vlatka Georijeva nedugo zatim prozvali su Mirko i Slavko, prema čuvenom stripu iz bivše SFRJ. Baš oni su sticajem okolnosti bili poslednji koji su brodom izašli iz luke "Lora" pošto su Hrvati nekako uspeli da miniraju Kaštelanski zaliv.

- Sa Visa smo u "Loru" te noći dovezli grupu starešina da izvrše zadatke u luci, u rano jutro, od bezbednjaka smo dobili obaveštenje da su na prilazima "Lori" te noći potopljene morske mine i da natrag ne možemo. Odlučujemo da isplovimo uprkos upozorenju. Mine smo mimoišli, ali na prolazu između Marjana i Čiova napali su nas združenom vatrom. Tukli su pešadijskom municijom, topovima 20 i 40 mm, a i mi smo odogovarali. Bilo nas je mnogo na brodu. Ranjen je vodnik Kotev koji je bio u kormilarnici - deo ruke mu je odnesen. Kroz municionu komoru, prošla su tri projektila ali, srećom nisu pogodili municiju. Potopili bi DJČ da se nisu pojavile raketne topovnjače RTOP-405 i RTOP-406 . I ponovo radio-vezom je stigla poruka: "Vi ste naš ponos i dika".

Perović i Georgijev obavili su stotine zadataka na moru od jeseni 1991. do jula 1992, kada se mornarica povukla sa Visa. Vanredno su unapređeni u činove vodnika prve klase. U stvari, bili su predloženi za potporučnike, ali je kapetan bojnog broda Mujo Ćilimković na kolegijumu kazao: "Bolje da imamo dobre podoficire nago loše oficire".

Lora: Nekada najveća ratna luka na Jadranu

SEĆANjE NA HEROJSKU POSADU

- MIODRAG Petrović je odslužio vojni rok sve vreme sa nama, aktivirao se kao podoficir po dolasku u Boku Kotorsku - kaže Perović.

- Vojnici, braća blizanci, Marjan i Ivo Lucić iz Odžaka, prilikom jednog odsustva su napustili JRM. Bili su Hrvati iz Odžaka i za vreme borbenih dejstava nisu pucali "zbog nacionalne opredeljenosti", ali su svesrdno punili okvire za automatsko oružje i doboš za topove. Mornar Živan Jovanović Žika iz Šapca takođe je pušten na odsustvo sa Visa, sa koga se nije vratio. I kako je mogao? Kada je krenuo na odsustvo nije imao cipele, ostale su mu u Šibeniku... Vlatko mu je pozajmio svoje, i nikada ih više nije video. Vlatko je otišao iz Crne Gore u rodnu Makedoniju. I on, kao i ja čeka penziju i "otpremninu" da imamo kad se najzad ponovo vidimo. Čujemo se telefonom.

Preporučujemo

Društvo

0 1

SRPSKO RUKOVODSTVO SE PRIKLjUČUJE UROTI: Političke pripreme za "aferu prisluškivanja" i obračun sa potpredsednikom SFRJ

25. 09. 2020. u 11:00

Društvo

3 11

SABOTAŽA TITA, JOVANKE I KRAJAČIĆA PROTIV RANKOVIĆA: Montiranje dokaza za partijski proces posle koga u Jugoslaviji ništa više nije bilo isto

24. 09. 2020. u 11:00

Društvo

0 20

ZAŠTO JE TITO UKLONIO RANKOVIĆA IZ POLITIČKOG ŽIVOTA: Maršalove zablude i povređena sujeta

23. 09. 2020. u 11:00

Društvo

2 6

TITO NAREDIO: Kardelja izbaciti iz Partije - Josip Broz početkom šezdesetih godina prošlog veka nije bio za konfederaciju

22. 09. 2020. u 11:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije