SPORAZUM IZ VAŠINGTONA LEKCIJA EU: Žak Rupnik za Novosti o pregovorima između Beograda i Prištine

Goran Čvorović dopisnik iz Pariza

20. 09. 2020. u 05:00

СПОРАЗУМ ИЗ ВАШИНГТОНА ЛЕКЦИЈА ЕУ: Жак Рупник за Новости о преговорима између Београда и Приштине

Foto G. Čvorović

SPORAZUM o normalizaciji ekonomskih odnosa između Beograda i Prištine, potpisan nedavno u Vašingtonu, značajan je za obe strane, ali i za Sjedinjene Američke Države.

Francuski geopolitikolog Žak Rupnik, specijalista za pitanja centralne i istočne Evrope, u razgovoru, za "Novosti", ističe i da je Ričard Grenel vodio pregovore, ali je simbolično Trampovo prisustvo bilo izuzetno važno.

- Tramp je do sada imao dosta prosečan spoljnopolitički bilans, sa neuspesima od Irana do klimatskih promena. Ovim sporazumom je pokazao da i neki uspesi mogu da se pripišu na njegov konto - kaže Rupnik.

* Koji su realni dometi ovog sporazuma?

- Ne nalaze se svakoga dana predstavnici Beograda i Prištine da bi potpisali dokument, i to još s američkim predsednikom. To je najvažniji dokument još od potpisivanja briselskih sporazuma iz vremena Ketrin Ešton. Bila je to tada možda diskretnija diplomatija, ali sa istim ciljem.

* Čini se da su sada rezultati, ipak, opipljiviji?

- Ekonomski rezultati ovog sporazuma su veoma pozitivni i treba ih ohrabriti. Ovo je veoma važan dogovor, jer doprinosi procesu smanjivanja tenzija i nesporazuma, uz otvaranje saradnje. To se uklapa u logiku Evropske unije. U tom smislu sadržaj sporazuma iz Vašingtona je veoma koristan, pod uslovom da bude brzo propraćen sličnim događajem u Briselu, gde bi se obe strane, kao što su to učinile u Beloj kući, saglasile da imaju za cilj da među sobom reše otvorena pitanja, sa pravima manjina, ekonomskom saradnjom i komunikacijom.

Foto G. Čvorović

* Je li to na delu mali "diplomatski rat" između EU i SAD oko Kosova?

- SAD su u početku predložile političko rešenje, a EU ekonomsko, uz povezanost, saobraćaj, trgovinu. U sporazumu potpisanom u Vašingtonu nema razmene teritorija, već sve ono što u principu predlaže EU. Postojao je ranije pokušaj Vašingtona da se predloži dogovor između Beograda i Prištine koji bi se odnosio i na razgraničenje. Ova ideja, međutim, nekima u Evropi nije prijala.

* Nemačkoj?

- Ne samo njoj. Protivio se veliki broj zemalja, uključujući i Evropsku komisiju. Ne zato što su u principu protiv, već zato što bi to moglo da stvori presedan. A znamo da će se na Balkanu, ako promenite jednu granicu po etničkom principu, pojaviti duga lista kandidata koji će poželeti to isto. Kako biste to onda objasnili Albancima u Makedoniji, ili narodima u Bosni.

CRNA GORA

A KAKO gledate na trenutna dešavanja u Crnoj Gori?

- Šta god mislili o bilo kome, tridesetogodišnja vladavina je preduga. Čerčil je govorio da je u politici dugo i nedelju dana.

* Neki su našli da je to u redu, Francuska na primer?

- Istina, bila je fleksibilnija. Bez aplauza, ali na pragmatičan način, po principu, hajde da vidimo šta bi iz toga moglo da se izrodi. Ako dva aktera između sebe pronađu miran i demokratski kompromis, ne možemo tome da se protivimo. Principi iz Helsinkija govore o nepovredivosti granica, a ne o njihovoj nedodirljivosti. Mogu se, dakle, međusobnim sporazumom napraviti modifikacije, ako se obe strane slažu. Bio je, možda, pokušaj da se sklopi i takav sporazum. Tači se nalazio u avionu, ali je morao da se vrati.

* Dakle, ipak postoji svojevrsno takmičenje između SAD i Evropske unije?

- Optužnicu protiv Tačija je podigao Haški tribunal, a ne EU. Ali, ima nadigravanja između Brisela i Vašingtona, bez svake sumnje, i ono ne datira od juče. Angažman SAD u tom procesu je bio jak od devedesetih. Imaju tu, na jugu Balkana, jako vojno prisustvo, ali imaju i političku ulogu. Pad vlade Aljbina Kurtija nije, možda, samo rezultat lokalne politike. Tokom poslednjih desetak godina se činilo da se manje interesuju za ovaj region i da imaju druge spoljnopolitičke prioritete. Moguće je da svi Evropljani ne vide sa mnogo entuzijazma ovaj američki reangažman oko Kosova. Američki predsednik je, u opštem smislu izjavljivao da je EU "neprijatelj" SAD, uz Rusiju i Kinu, ne samo njen ekonomski takmac. Zato bismo mogli reći da je ovde reč i o paralelnoj i rivalskoj diplomatskoj inicijativi.

SMIRIVANjE TENZIJA

A KOLIKO postignuti sporazum u Vašingtonu doprinosi poboljšanju situacije na čitavom Balkanu?

- Prisustvo lidera dveju strana oko istog stola može da bude samo znak smanjenja tenzija. U tom smislu, to može da bude samo korisno. Cilj je da se do konačnog rešenja problema stigne uspostavljanjem saradnje, do trenutka ulaska u EU, kada bude postojao strateški i politički ulog za obe strane.

* Zna li EU šta tačno želi sa Kosovom, imajući u vidu da sve ovo predugo traje?

- EU želi da dve strane nađu način da sklope obavezujući sporazum u dugom procesu. Počevši od praktičnih stvari, kao što su prelazi, energetika, transport. To je njena generalna strategija.

* Mogu li Amerikanci da nas u dogledno vreme iznenade nekim novim "Dejtonom"?

- Pre svega je na Beogradu i Prištini da odluče da li žele nešto tako da urade pod pokroviteljstvom Amerikanaca. Ali, dosta toga zavisi i od SAD, da li će imati želju da to učine. Nije nemoguće da uskoro u Vašingtonu bude novi američki predsednik, Džo Bajden, a on mnogo više drži do dobrih atlantskih odnosa, nego Donald Tramp.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)