NASTAVAK DIJALOGA U SEDIŠTU EU 7. SEPTEMBRA: Beograd donosi tapije u Brisel, teme imovina i potraživanja

D. R. Đ.

petak, 04. 09. 2020. u 10:00

НАСТАВАК ДИЈАЛОГА У СЕДИШТУ ЕУ 7.  СЕПТЕМБРА: Београд доноси тапије у Брисел, теме имовина и потраживања

Foto: I. Radulović

PREMA najavama evropskih posrednika, timovi Beograda i Prištine će u ponedeljak na sastanku u Briselu razgovarati o imovini, međusobnim finansijskim potraživanjima i pitanju manjinskih zajednica.

Iz Brisela, međutim, nisu naznačili na koji način će se pristupiti temi imovine, a dve strane tu, kao i po ostalim pitanjima, imaju sasvim različita tumačenja. Dok Priština smatra da je imovina na KiM njihovo "unutrašnje pitanje", Beograd već godinama najavljuje da će insistirati na reviziji privatizacije koja je na KiM izvedena protivno međunarodnom i srpskom zakonodavstvu.

Tako je, na primer, u tom procesu oteto više od 900 fabrika na KiM, čiji je vlasnik država Srbija, pri čemu Srbi na KiM ni Beograd od toga nisu dobili ni dinar. Srpski zvaničnici tvrde da imaju papire za svaki uloženi dinar na KiM proteklih decenija.

Kosovske vlasti su prošle godine, podsetimo, preduzeće "Trepča" registrovali kao akcionarsko društvo, čime su privremene prištinske institucije postale vlasnik 80 odsto, a zaposleni 20 odsto akcija tog kombinata, ali takve poteze Beograd smatra "mrtvim slovom na papiru".

BUKA OKO ARHIVA OVK

PREDSEDNIK Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti sastali su se prethodno u Briselu 16. jula i tada se razgovaralo o nestalima, raseljenima i ekonomiji. Albanci su tada zatražili da se otvore vojne i policijske arhive Srbije, na šta je srpska strana pristala, uz uslov da se otvore i dosijei OVK. Na jednom od ekspertskih sastanaka, međutim, sa prištinske strane se čulo da arhive OVK ne postoje. Srpska delegacija je iznela dokaze na sto u vidu izvoda iz tih arhiva.

Na drugoj strani, Priština godinama poručuje da će tražiti udeo u imovini kosovskih preduzeća koja su imala filijale u centralnoj Srbiji. Ono što bi iz njihovog ugla bilo "međusobno potraživanje", može biti "ratna odšteta", koju često pominju albanski političari, a koja podrazumeva nadoknadu za navodno 127.000 razorenih kuća, za imovinu koja je bila u društvenom vlasništvu, a koju su uništile srpske snage, kao i kompenzaciju porodicama čiji su članovi nastradali. Na listi njihovih zahteva je vraćanje penzija Albancima, a smatraju i da im pripada deo nasleđa nekadašnje SFRJ.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Mića

04.09.2020. 10:46

'оће прц. Или ти мало морген... Терористи ће у затворе, а лоповске приватизације се поништавају.

Šator

04.09.2020. 13:43

@Mića - Да ли ће бити прццц, или ће остварити своје замисли зависи од тога како ми будемо играли. Ако будемо играли како је било за Милошевића, црно нам се пише... А он је имао шансу да ријеши то питање како треба док је био рат у БиХ тако што све досељене из Албаније врати у исту, и изврши брзу реституцију и повратак власништва Србима и СПЦ која је отета током окупације 41-45'те и каснијим комунистичким махинацијама. Ал он и син се бавили ношењем гајби...

NASTAVLJA SE DIJALOG U SEDISTU OKUPATORA

04.09.2020. 11:15

Gospodo, ne mlatite praznu slamu, BEZ RUSIJE NEMA RESENJA KOSOVSKOG PROBLEMA, nema resenja koje ce zadovoljit srpsku stranu.