FORMALNO-pravno je reč o Danu primirja, potpisanom 11. novembra 1918. godine, u vozu sa Drugim nemačkim rajhom. Suštinski, do tog primirja ne bi došlo da nije bilo savezničke pobede. Prvi svetski rat bio je samo predvorje Drugog, koji je završen kapitulacijom Nemačke. Verovatno da se ne bi ponovilo ono što se dogodilo 1918, a to je da se samo potpiše primirje pod određenim uslovima koji jesu bili veoma restriktivni. Ne držeći se forme nego suštine, Srbija ima puno prava da taj dan nazovu danom svoje pobede, pobede Davida nad Golijatom, male države po teritoriji i broju stanovnika na koju su se u jednom delu rata obrušila dva carstva i jedna susedna država. Imajući u vidu kolike je žrtve srpski narod podneo i čitavu epopeju rata, koja je po mnogo čemu jedinstvena u istoriji sveta, smatram za moralnu obavezu da taj dan nazivamo danom pobede u Prvom svetskom ratu.

Komentari (3)

Dejan

11.11.2023. 14:08

У првом великом рату мој прадеда Драгомир Гачановић је био борац и његово име се налази на плочи цркве у селу Драгојевац, наша парохија, деда Драгиша је учествовао у другом великом рату и о њему пише у књизи Трагом ариљских партизана, а ја сам био учесник грађанског рата '91.г. и био сам повређен и два пута заробљаван, имам тренутно СТАТУС БОРЦА ДРУГЕ КАТЕГОРИЈЕ, у прцесу сам признавања РВИ и жељно исчекујем легитимацију и споменицу, биће ми и част да обучем униформу БОРЦА ВЕТЕРАНА , ЖИВЕЛА СРБИЈА

Smiljana

11.11.2023. 15:36

А, ЗА СОЛУНЦЕ, ИНАЛИДЕ - ДАН ПОРАЗА ! Историчар др Миле Бјелајац каже да је у Краљевини СХС било ветерана који су с испруженом руком мољакали за ситниш, због којих се приповетка Лазе Лазаревића „Све ће то народ позлатити” показала безмало као пророчанство. Њима је чак наредбом краља Александра дозвољено да просе по улицама. Сви Солунски ратници у социјалистичкој Југославији,били су изједначени са борцима НОБ-а, добили су пензије (, а инвалиди- инвалиднине), ордења су изједначена. Нпр. Карађорђева звезда је била једнака Ордену народног хероја итд.