ONO ŠTO PRIŠTINA RADI SRBIMA DEFINICIJA JE TERORA Intervju - Zoran Pašalić, zaštitnik građana

PREMA saznanjima koja smo dobili od više izvora, od oficira za vezu Beograda, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, od građana koji su prisustvovali hapšenjima i torturi posle hapšenja, od rođaka lica koja su hapšena i iz medija, nad ljudima koji su uhapšeni u južnoj pokrajini, a i nad onima koji protestuju sprovodi se tortura po definiciji iz člana 1 Evropske konvencije protiv torture, surovog, neljudskog i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, a u kojem se navodi nanošenje bola, fizičke i mentalne odnosno psihičke patnje.

Foto: Z. Jovanović

Ovako u intervjuu za "Novosti" govori zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom poslednje krize na KiM i neprestanih napada nad Srbima koji traže svoja prava i dodaje da je tortura po definiciji pravni naziv onog što trpi naš narod:

- Ona je zabranjena, još od 1948. godine po Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, gde je iskrišćen izraz mučenje, a zatim je korišćen i izraz tortura, koja je zabranjena, i traži se od lokalnih zakonodavstava da je uvedu u svoj pravni sistem kao krivično delo.

Obavestili ste međunarodne institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava o hapšenjima Srba sa KiM. Da li ste dobili odgovore?

- Da, pisali smo SPT i ESPT. To su potkomitet Ujedinjenih nacija za borbu protiv torture, kao i isto telo na evropskom nivou. Očekujemo da će obaviti svoj deo posla i obraćaćemo im se dok to ne urade. Od komiteta Međunarodnog crvenog krsta smo dobili odgovor da je to bilateralni odnos između njih i vlade privremenih institucija na KiM. SPT nam je odgovorio da će obavestiti članstvo, Nismo zadovoljni odgovorima, želimo konkretne akcije. Danas ćemo se pojedinačno obratiti i ostalim telima koja se bave zaštitom ljudskih prava. Pisali smo i udruženjima ombudsmana na globalnom i evropskom nivou.

Može li se takvim apelima privući pažnja međunarodnih institucija kako bi se što više ljudi uverilo kroz šta prolaze Srbi? Očekujete li efekte vaših akcija?

- Da. Te institucije su dolazile u kontrolu kod nas vrlo često, mi smo im bili domaćini, iako su oni obišli sve institucije, policiju, tamo gde se nalaze lica lišena slobode, tako da očekujem da će u ovom slučaju uraditi svoj posao. Hoćemo konkretne akcije tela koja se bave zaštitom od torture i ne vidim razloge da ona ne obave ono što im je obaveza, a u smislu - da li je nad uhapšenim Srbima i građanima nealbanske nacionalnosti prilikom hapšenja i kasnije primenjena tortura.

Kako tumačite ćutanje međunarodne zajednice na maltretiranje našeg naroda na Kosovu i Metohiji?

- Evidentno je ćutanje, nisam ga očekivao. Zato ćemo se mi i obraćati. Tortura je u svakoj situaciji zabranjena. I kada je u pitanju vanredna situacija koja nije ni proglašena, ni kada je predratno i ratno stanje, kojeg nema. Tortura se ne sme sprovoditi, ne samo od strana reda, prvenstveno policije, već i od svih drugih. Imamo još nekih radnji koji zadiru u konvenciju, a to je proizvoljno hapšenje i zabrana okupljanja.

Foto: Z. Jovanović

Ima li načina da vi ili neko iz vaše institucije ode na KiM, da li ste pokušavali?

- Oficir za vezu Beograda u Prištini je tražio saglasnost da ode u posetu. Još nije stigao odgovor. Tražiću i ja i ukoliko uspemo, otići ćemo zajedno da vidimo u kakvom su zdravstvenom stanju i kakav tretman imaju zatvorenici.

Da li u govoru političara na javnoj sceni prepoznajete kršenje ljudskih prava i prelazak granice pristojnosti u političkim obračunima? Da li ste dobijali prijave povodom ove teme?

- Ljudska prava su širok pojam. Što se tiče obraćanja političara, oni bi zaista u međusobnom obraćanju trebalo da koriste onaj vokabular koji ne bi onu drugu stranu vređao. Jer, mi u našim obraćanjima, kada smo često meta neutemeljenih napada i vređanja, nikada nismo koristili nepristojan ili proizvoljan i neadekvatan govor. Nije bilo klasičnih prijavljivanja, ali je bilo informisanja da je to vređanje dobilo razmere diskriminacije i mi smo postupali. Ali, tu se postavlja suštinsko pitanje, da li možemo da izmenimo nešto. Ne, možemo da podsećamo i sugerišemo. To mora da se reguliše nekim drugim normativima i Poslovnikom.

Opozicija proteste naziva demokratskim pravom, a vlast da oni blokiranjem puteva krše ljudska prava. Kako ih vi vidite, ko je u pravu?

- Tačno je i jedno i drugo, i to po međunarodnim normama i domaćem zakonodavstvu. Pravo na slobodu okupljanja garantovano je normama, a i pravo na slobodu kretanja je takođe garantovano. Koliko je nečije pravo na okupljanje, toliko je pravo i da neko nije sputan ili ograničen u svom kretanju. I sada se tu postavlja pitanje, imamo dva prava, i suština je u skladu tih prava, da građani koji nemaju učešće u protestima ne bi bili uskraćeni na pravo kretanja. Imali smo dosta obraćanja sa tim da im je ugroženo pravo kretanja, ali smo imali i pritužbe da im je ugroženo pravo okupljanja. Odgovarao sam ovo što sada pričam. Suština je određena jednakost i pomirljiv stav, ne sučeljavanje, ne sukobljavanje, jer ono što nam treba je da se sa mirnim tonom sva pitanja raspravljaju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije