TRI LITIJE SE SPAJAJU KOD NEMANJE: Kako će izgledati prvo obeležavanje Dana srpskog jedinstva 15. septembra

S. S. ROVČANIN

03. 09. 2021. u 09:30

SRBIJA i Republika Srpska zajednički će 15. septembra obeležiti Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave centralnom ceremonijom u Beogradu kod spomenika Stefanu Nemanji, događajima na više lokacija u prestonici, odakle će se narod kretati u litijama i sresti kod obeležja jednog od najvećih srpskih vladara - saznaju "Novosti".

ТРИ ЛИТИЈЕ СЕ СПАЈАЈУ КОД НЕМАЊЕ: Како ће изгледати прво обележавање Дана српског јединства 15. септембра

Foto Arhiva

Ovde će se najverovatnije obratiti predsednik Aleksandar Vučić, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik i patrijarh srpski Porfirije. Ideja je da procesija kreće iz tri pravca: od Hrama Svetog Save, od spomenika NJegošu kod Filozofskog fakulteta i od obeležja vojvodi Vuku na Topličinom vencu. Sve tri kolone spojiće se pred velelepnim monumentom posvećenom velikom županu na Savskom trgu.

Skupština Srbije i parlament Republike Srpske istovremeno će usvojiti Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.

Foto P. Milošević

Ovako će proći obeležavanje nacionalnog praznika koji bi trebalo da preraste u tradiciju među Srbima u matici, ali i širom planete. U programu će učestvovati Garda Vojske Srbije i orkestar, a biće izložena i 51 srpska pukovska zastava - simboli srpske pobede, slave i golgote.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković kaže, za "Novosti", da je Dan srpskog jedinsta višestruko značajan.

- To je najpre praznik koji zajednički proslavljaju Srbija i RS, ali on treba da postane neka vrsta svetkovine koja će okupljati sve Srbe, gde god da žive. To je dan kada kao narod naglašavamo značaj svega onoga što nas spaja, a to su, između ostalog, slavni događaji iz zajedničke istorije, naša kultura, jezik i pismo, trobojka i zajednička opredeljenost za budući napredak - istakao je Selaković.

Kako je rekao, očekuje da Srbi gde god da se nalaze, razviju svoje trobojke, "kao što to o velikim praznicima i čine narodi ponosni na svoj identitet".

- Veoma je važno što će toga dana i Beograd i Banjaluka biti mesto usvajanja strateški važnog Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma. Praznik će ove godine biti u znaku naših nacionalnih simbola - ćirilice i nacionalne zastave i biće obeležen na najvišem nivou. Voleo bih da u godinama pred nama ovo postane jedan od centralnih povoda za podsećanje na važnost negovanja nacionalnog identiteta, jer samo snažne i samosvesne nacije će u budućim decenijama opstati na svetskoj etničkoj karti - naveo je Selaković.

Inače, u zakonu koji bi trebalo da usvoje parlamenti Srbije i Republike Srpske, na Dan srpskog jedinstva, piše da su svi državni i lokalni organi, javna preduzeća, škole i fakulteti i druge javne institucije u obavezi da upotrebljavaju srpski jezik i pismo. Na ćirilici će morati da budu ispisani i nazivi sedišta, delatnosti, računi, fakture, potvrde, a za nepoštovanje zakona predviđene su i kazne do pola miliona dinara.

Foto P. Mitić

SEĆANJE NA SOLUNCE

RUKOVODSTVA Srbije i RS na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Miloradom Dodikom dogovorila su se da zajednički praznik bude baš 15. septembra u znak sećanja na borce Solunskog fronta. Toga dana 1918. godine, pod naredbom "svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom - od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive, treba drsko prodirati, bez počinka do krajnjih granica mogućnosti ljudske i konjske snage, sa nepokolebljivom voljom i nadom u Boga - junaci napred u otadžbinu" probijen je Solunski front.

* * * * * * * *

VELIKA BITKA "NOVOSTI" ZA OČUVANJE NAŠEG PISMA URODILA PLODOM

Vlade Srbije i RS usvojile predlog zakona o ćirilici

VLADE Srbije i Republike Srpske usvojile su juče istovetan Predlog zakona o zaštiti, očuvanju i upotrebi jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma, koji će biti upućen parlamentima na usvajanje. Ovo je važan korak ka usvajanju akta kojim se uređuje sistem zaštite, očuvanja i način korišćenja jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma u Srbiji i RS kao nematerijalnog kulturnog nasleđa, odnosno kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

Očekivano izglasavanje ovog važnog zakona ujedno je i pobeda "Večernjih novosti", kojima je zaštita našeg pisma i jezika više godina bila udarna tema. U seriji tekstova uporno smo pitali za sudbinu propisa kojim bi se zaštitila ćirilica i upozoravali na njeno izumiranje. Od 2. marta pokrenuli smo i akciju: najpoznatiji lingvisti, pisci, profesori i akademici serijom tekstova oglasili su se u našem "Kulturnom dodatku" i apelovali da se pod hitno preduzmu mere za očuvanje našeg jezika i nacionalnog pisma.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)